Gotovo polovina ljudi starijih od 65 godina poboljša fizičke ili mentalne sposobnosti: Naučnici otkrili kako

Starenje se često doživljava kao period u kojem su fizičko slabljenje i pad mentalnih sposobnosti neizbežni. Međutim, novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Jejl (Yale) pokazuje da stvarnost može biti sasvim drugačija. Tokom 12 godina praćenja, gotovo polovina ispitanika starijih od 65 godina poboljšala je svoje fizičke ili kognitivne sposobnosti, a istraživači su otkrili i zajedničku osobinu koja ih povezuje.

Pozitivan stav prema starenju povezan sa boljim zdravljem

U studiji su naučnici pratili osobe starije od 65 godina tokom 12 godina, procenjujući njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Fizička spremnost procenjivana je na osnovu brzine hoda, dok su kognitivne sposobnosti testirane zadacima koji su merili kratkoročno pamćenje, pažnju i matematičko razmišljanje.

Na kraju istraživanja pokazalo se da je 45,15 odsto učesnika ostvarilo poboljšanje u mentalnim sposobnostima, brzini hoda ili u obe oblasti.

Najzanimljivije otkriće bilo je da su najveće šanse za napredak imali oni koji su imali pozitivan odnos prema starenju. Ređe su se slagali sa tvrdnjama poput: "Što sam stariji, osećam se beskorisnije", a češće su isticali da su podjednako srećni kao i u mlađim godinama.

Autori studije navode da bi, kada bi se ovi rezultati preneli na celokupnu populaciju Sjedinjenih Američkih Država, to značilo da više od 26 miliona starijih osoba zapravo poboljšava svoje funkcionisanje tokom starenja.

Negativni stereotipi mogu da naruše zdravlje

Istraživači upozoravaju da mnogi ljudi i dalje veruju kako su pad pamćenja i fizičko propadanje neizbežni deo starenja.

Prethodna istraživanja pokazala su da veliki broj odraslih očekuje da će im se sa godinama pogoršati kognitivne sposobnosti, dok čak 80 odsto ljudi pogrešno veruje da svi stariji razvijaju demenciju.

Takva uverenja nisu bezazlena. Naučni radovi pokazuju da negativni stereotipi o starenju mogu povećati subjektivne tegobe sa pamćenjem, pogoršati rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti, ali i negativno uticati na fizičke performanse, učenje novih pokreta i čak bezbednost u vožnji.

Pored toga, ageizam može dovesti i do toga da zdravstveni radnici pojedine simptome pripisuju „normalnom starenju", zbog čega ozbiljne bolesti ponekad ostaju neprepoznate.

Brzina hoda mnogo govori o zdravlju

Za procenu fizičkog stanja istraživači su koristili brzinu hoda, koja se danas često naziva i „šestim vitalnim znakom".

Da bi osoba hodala brzo i stabilno, neophodno je da usklađeno funkcionišu mozak, nervni sistem, srce, mišići i kosti. Zbog toga je brzina hoda jedan od najboljih pokazatelja opšteg zdravstvenog stanja i dugovečnosti.

Ranija istraživanja pokazala su da ljudi koji hodaju bržim tempom imaju čak 43 odsto manji rizik od smrti iz bilo kog uzroka u poređenju sa onima koji hodaju najsporije.

Kretanje čuva i mozak

Koristi od redovne fizičke aktivnosti ne odnose se samo na telo.

Istraživanja pokazuju da umerena fizička aktivnost poboljšava način na koji mozak koristi energiju, dok vežbanje može povećati zapreminu delova mozga odgovornih za pamćenje i učenje.

Stručnjaci preporučuju da se, pored redovnog hodanja, mozak održava aktivnim rešavanjem ukrštenica i drugih logičkih zadataka, učenjem novih veština, čitanjem i vođenjem složenijih razgovora.

Male navike za kvalitetniji život

Autori istraživanja poručuju da zdravo starenje ne zavisi od jednog velikog poteza, već od svakodnevnih navika.

To podrazumeva više kretanja tokom dana, redovne kontrole krvnog pritiska, proveru sluha i vida, kao i održavanje društvenih kontakata i mentalne aktivnosti.

– Reč je o malim, doslednim navikama koji dugoročno podržavaju zdravlje. Nikada nije prerano, ali ni prekasno da počnemo da brinemo o svom mozgu - istakla je dr Alison Sekuler, predsednica i glavna naučna saradnica Baycrest Academy for Research and Education.

Nova studija sa Jejla tako šalje ohrabrujuću poruku: starenje nije nužno sinonim za propadanje. Kod velikog broja ljudi ono može biti period u kojem se mentalne i fizičke sposobnosti održavaju, pa čak i unapređuju, naročito kada se neguje pozitivan pogled na sopstveno starenje i usvoje zdrave životne navike.

(eKlinika.rs)