Brzina hodanja može da nam ukaže kakvog nam je zdravlja srce, a studije pokazuju da oni koji brže hodaju imaju manji rizik od srčanih bolesti. Naime, istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno hodaju brzim tempom imaju manje srčanih problema od onih koji samo šetaju. Tako je jedna studija dovela u vezu brži tempo sa smanjenjem rizika od srčane insuficijencije za 34 odsto.
Brzina hodanja ukazuje na dobru kondiciju i zdravu mišićnu masu
Dakle, možemo li zaista da zaštitimo svoje srce ako ubrzamo tempo hodanja. Odgovor na ovo pitanje je komplikovan, kaže kardilog dr Ashish Sarraju iz Cleveland Clinic. Teorija o brzini hodanja i zdravlju srca odražava osnovnu istinu u svetu kardiologije – naša kondicija i nivoi snage mogu da pomognu u predviđanju ukupnog rizika od razvoja srčanih bolesti.
– Svako ko je sposoban brže da hoda znak je dobre kondicije i zdrave mišićne mase. To je merilo naše snage, kao i svaka druga fizička aktivnost. To čini tempo hodanja korisnim barometrom za zdravlje srca i opšte zdravlje. Ako je vaša kardiorespiratorna kondicija visoka i nivo vaše aktivnosti visok, zdravlje vašeg srca će biti bolje – poručuje dr Sarraju.
Kada jedemo zdraviju hranu i krv bolje teče kroz naše telo
Praćenje tempa hodanja može da ima potencijalne prednosti. Ako počnemo da hodamo sporije nego ranije ili se osećamo kao da se borimo da uradimo ono što nam je nekada bilo lako, to može da bude suptilan simptom većeg problema.
– Smatrajte šetnje kao test stresa koji možete da radite svaki dan. Ako primetite promene, to može da pomogne i vama i lekaru da se nešto dešava sa vašim zdravljem – poručuje dr Sarraj i dodaje da uprkos tome što su kardio vežbe važne, previše je pojednostavljeno misliti da jačanje zdravlja srca zahteva samo brže hodanje.
Hrana koju jedemo, kaže dr Sarraj, takođe utiče na rad srca i kardiovaskularnog sistema, na primer. Kada jedemo zdraviju hranu i krv bolje teče kroz naše telo, a kada konzumiramo krofne i čizburgere, krvni sudovi počinju da se zagušuju. Pušenje takođe može da ošteti srce, baš kao i prekomerna konzumacija alkohola, podseća dr Sarraj.
– Mnogo je faktora koji utiču na zdravlje srca. Ne radi se samo o težnji da se postigne određena brzina hoda. Svako treba da pokuša da učini najbolje što može svakog dana kako bi na svim poljima zaštitio svoje srce – ističe dr Sarraj.
Brzina hodanja određuje i kondiciju a što je ona bolja to pomaže zdravlju srca
– Postoji definitivan aspekt obrnute uzročnosti. Teško je razdvojiti to dvoje. Ali, kao krajnji zaključak se nameće činjenica da povećanje kondicije na kraju pomaže zdravlju srca – kaže dr Sarraj. On podseća da je sve popularnija nova izreka koja kaže da je „sedenje novo pušenje“. To je efikasan način da se ljudima dočara i naglasi kako sedentarni način života može da doprinese razvoju duge liste zdravstvenih problema, uključujući i bolesti srca.
Zbog toga Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje najmanje 150 minuta vežbi umerenog intenziteta svake nedelje kako bi se održalo zdravlje, a dr Sarraj naglašava da bi brza šetnja mogla da se klasifikuje kao aktivnost umerenog intenziteta.
– Nažalost, samo oko 1 od 5 odraslih i tinejdžera dosledno postiže taj nedeljni cilj vežbanja. A hodanje može da bude dobar način da se preokrene taj trend. Bolje je kretati se više nego manje. A kada jednom stanete na noge i „prohodate“ malo, možda ćete se naterati da nastavite dalje i budete još bolji u redovnoj fizičkoj aktivnosti. A napredak će te svakako da vidite i osetite – poručuje dr Sarraj.
