Stoj na jednoj nozi dosta "govori" o zdravlju, šta se dešava ako ravnotežu ne možemo da održimo 10 sekundi

Ravnoteža utiče na skoro svaki aspekt zdravlja. Kada je dobra, hodanje i stajanje su lakši, a rizik od povreda i opasnih padova manji. Loša ravnoteža čest je pokazatelj slabosti mišića, poremećaja nervnog sistema, problema sa unutrašnjim uhom ili posledica nedostatka određenih vitamina. Dobar i svima dostupan način provere ravnoteže je stajanje na jednoj nozi.

Jedan od najboljih načina da sprečimo povrede

Prema relevantnim podacima, svaka četvrta osoba starija od 65 godina padne zbog loše ravnoteže i mnogi zadobiju ozbiljne povrede zbog kojih nekada završe na bolničkom lečenju.

Preporučujemo

Dr Morin Dejl, vanredna profesorka gerijatrijske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Severne Karoline, kaže da padovi mogu izazvati prelom kuka, pršljenova ili još teže posledice. Sve to u velikoj meri utiče na zdravlje starijih osoba, pa je prevencija padova ključna, a jedan od najboljih načina da sprečimo povrede jeste dobra ravnoteža.

Dobra ravnoteža posebno je bitna za žene u postmenopauzi, kada može doći do smanjene gustine kostiju, podseća dr Džejms F. Vis, fizijatar specijalizovan za kičmu i sportsku medicinu u Njujorškoj bolnici za specijalnu hirurgiju.

- Kada se govori o prevenciji preloma, fokus se obično stavlja na poboljšanje gustine kostiju i trening snage. Međutim, najbolji način da se spreči prelom kosti jeste da se spreči pad -  smatra dr Vis.

Zašto je važno da možemo da stojimo  na jednoj nozi najmanje 10 sekundi

Cilj je da nesmetano stojimo na jednoj nozi 10 sekundi, a što duže, to bolje  -  čak do 30 sekundi, smatra Dženis Mekgrejl, fizioterapeutkinja. Ukoliko nismo u stanju da održimo ravnotežu 10 sekundi, moguće je da imamo zdravstvene probleme i veći rizik od padova.

- Ponekad je u pitanju samo blaga slabost mišića nogu, što se može popraviti vežbama ili fizikalnom terapijom za jačanje mišića nogu i stomaka koji nam omogućavaju dobru ravnotežu -  rekla je Dejl.

Problemi sa stabilnošću nekada su posledica određenih lekova. Uzrok mogu biti i nedostaci vitamina, na primer vitamina B12.

- Moguće su senzorne promene, odnosno smanjena osetljivost u stopalima i nogama (neuropatija), što dodatno utiče na ravnotežu -  navela je Dejl.

Nemogućnost održavanja ravnoteže može biti i znak problema sa zglobovima ili kičmom.

Vežbe za ravnotežu

Savetuje se da vežbe za poboljšanje ravnoteže radimo uz konsultaciju sa lekarom, koji će nas uputiti na bezbedan način vežbanja. Vežbe jačanja ravnoteže mogu se uklopiti u svakodnevne navike  - na primer, stajanjem na jednoj nozi dok peremo zube ili čekamo da se zagreje jelo.

Važno je da ove vežbe radimo bezbedno kako ne bi došlo do pada, naglašava Mekgrejl.

- Kada savetujem vežbe za ravnotežu kod kuće, preporučujem da stojimo pored oslonca,  kuhinjske radne površine ili lavaboa. Nekada je potrebno postaviti stolicu iza sebe kako bismo u slučaju gubitka ravnoteže mogli da sednemo - navodi Mekgrejl.

Ako još nismo spremni za stajanje na jednoj nozi, možemo polako hodati na prstima ili petama po kući. Pojedini stručnjaci smatraju da je bitno početi sa vežbama za jačanje ravnoteže već u četrdesetim i pedesetim godinama i učiniti ih redovnim delom fizičke aktivnosti.

Redovno vežbanje tri puta nedeljno takođe je dobar način da poboljšamo i održimo ravnotežu, prema Dejl. Preporučuju se programi poput tai čija i joge. Mekgrejl napominje da nikada nije kasno da počnemo sa vežbama za ravnotežu – sve dok se krećemo, moguće je napredovati.

(eKlinika)