Generalizovani gubitak mišićne mase, snage i funkcije označava se kao sarkopenija. U pitanju je bolest koja može u bitnoj meri da naruši zdravlje i iskomplikuje svakodnevni život. Novo istraživanje Johns Hopkins School of Medicine navodi da sarkopenija u značajnoj meri povećava rizik od razvoja demencije.
Sakropenija kao jak faktor rizika za razvoj demencije
Poznato je da su osobe koje pate od sarkopenije u povećanom riziku od osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti, bolesti metabolizma kao što su dijabetes, povišene masnoće u krvi i plućne bolesti. Na ovoj listi se skoro našla i demencija – progresivna bolest mozga koja pogađa pamćenje, razmišljanje, emocije i motivaciju. Gojaznost, visok krvni pritisak i pušenje su faktori rizika koji mogu da dovedu do demencije.
– Gubitak mišićne mase kod starijih osoba mogao bi da bude jedan od najjačih faktora rizika za pojavu demencije – kaže neurolog dr Marilyn Albert, jedan od autora studije.
Miokini su mali proteini i mogući „krivci“
Skeletni mišići obezbeđuju nam voljne pokrete, pripojeni su tetivama, koristimo ih pri hodu, pokretima ruku, za ravnotežu. Ovi mišići kod muškaraca čine 40 do 50 odsto telesne težine, a kod žena 30 do 40 odsto telesne težine.
Gubitak mišićne mase je prirodan deo starenja, koji počinje posle 30. godine. Smatra se da svake decenije izgubimo 3 do 5 odsto mišićne mase. S druge strane, procenjuje se da sarkopenija pogađa 10 do 16 odsto starije svetske populacije. Nije do kraja jasna veza između sarkopenije i demencije, ali istraživači smatraju da su glavni „krivci“ miokini – mali proteini koji su zaduženi za prenos poruka između ćelija i organa.
Skeletni mišići proizvode i oslobađaju miokine koji direktno utiču na mozak. Manje mišićne mase znači i manje miokina. Pored toga, pretpostavlja se da osobe koje pate od sarkopenije zbog slabijih mišića manje fizički vežbaju i nisu u mogućnosti da učestvuju u društvenim aktivnostima, što ponovo može da dovede do veće verovatnoće od demencije.
Sa druge strane, stručnjaci lučenje miokina dovode u direktnu vezu sa fizičkom aktivnošću. Miokini se proizvode usled delovanja kontrakcija mišića, na primer, tokom hoda. Svako kretanje ili vežbanje koje uključuje rad mišića bedrene kosti pospešuje lučenje miokina.
Centrali deo istraživanja
Slepoočni mišić (musculus temporalis) je pljosnat, lepezasti mišić i proteže se od spoljne strane temporalne kosti do donje vilice i koristi se za zatvaranje usta prilikom žvakanja.
Ovaj mišić bio je centralni deo istraživanja stručnjaka Johns Hopkins School of Medicine. Istraživači su pregledali snimke mozga 621 starije osobe. Učesnici nisu patili od demencije, praćeni su tokom 6 godina kako bi se utvrdilo da li ima nekih promena u mozgu. Kod 131 učesnika utvrđen je veći slepoočni mišić, a kod 488 manji. Praćena je tokom 6 godina učestalost demencije i kognitivne promene. Na osnovu rezultata naučnici su manji musculus temporalis povezali sa većim rizikom od najčešćeg oblika demencije – Alchajmerovom bolešću.
Demencija i sarkopenija dele inflamatornu etiologiju
Veruje se da bi rano otkrivanje gubitka mišićne mase moglo da obezbedi bolju terapiju, koja uključuje i fizičko vežbanje, trening otpora i smernice za ishranu. Možda bi bilo korisno da ove osobe unose više proteina koji su neophodni za izgradnju mišićne mase.
– Na ovaj način bi mogao da se spreči ili uspori gubitak mišićne mase i naknadno smanji rizik od kognitivnih problema i demencije – smatra koautor studije dr Shadpour Demehri.
Demencija i sarkopenija, kako je od ranije poznato, dele inflamatornu etiologiju. Oksidativni stres takođe igra bitnu ulogu. Primećeno je da je sistemsko zapaljenje, koje prati stariju životnu dob, još izraženije kod pacijenata koji pate od demencije. Sistemska upala dovodi se u vezu i sa gubitkom mišićne mase i snage. Ova upala, kako se smatra, podstiče procese koji dovode do razvoja sarkopenije. Gubitak nemasne telesne mase povezuje se i sa atrofijom mozga.
