Zašto Parkinsonova bolest mnogo češće pogađa muškarce nego žene? Novo istraživanje moglo bi da donese odgovor

Naučnici su napravili važan korak ka razumevanju jednog od dugogodišnjih pitanja u neurologiji - zbog čega Parkinsonova bolest znatno češće pogađa muškarce nego žene. Novo istraživanje ukazuje da odgovor možda leži u suptilnim promenama aktivnosti gena u moždanim ćelijama, odnosno u epigenetskim mehanizmima koji određuju koji geni će da budu aktivni, a koji utišani.

Parkinsonova bolest sve češća zbog starenja populacije

Ovo otkriće moglo bi da pomogne istraživačima da bolje razumeju razvoj bolesti, ali i da u budućnosti razviju terapije prilagođene svakom pacijentu. Rezultati istraživanja predstavljeni su na kongresu Federacije evropskih društava za neuronauku (FENS Forum 2026) u Barseloni.

Preporučujemo

Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest, odmah posle Alchajmerove. Pogađa oko jedan odsto osoba starijih od 60 godina, a zbog produženog životnog veka i starenja stanovništva očekuje se da će broj obolelih širom sveta do 2030. godine da dostigne oko devet miliona, što je gotovo dvostruko više nego 2005. godine.

S obzirom na to da postojeće terapije i dalje mogu samo da ublaže simptome, a ne da zaustave napredovanje bolesti, svako novo saznanje o njenim uzrocima ima veliki značaj.

Muškarci obolevaju znatno češće od žena

Odavno je poznato da muškarci imaju oko 50 odsto veći rizik da razviju Parkinsonovu bolest nego žene. Istovremeno, žene bolest uglavnom razvijaju kasnije i u proseku žive duže nakon postavljanja dijagnoze.

Naučnici su do sada pretpostavljali da iza ovih razlika stoji kombinacija faktora. Muškarci su češće izloženi povredama glave, pesticidima, organskim rastvaračima i pojedinim metalima, što može da poveća rizik od razvoja bolesti. Međutim, nijedna od tih teorija nije uspela u potpunosti da objasni razliku između polova.

Novo istraživanje pokušalo je da pronađe odgovor na potpuno drugačiji način.

Fokus više nije samo na neuronima

Za razliku od većine prethodnih studija koje su gotovo isključivo proučavale nerve ćelije, ovaj tim istraživača pažnju je usmerio i na glijalne ćelije, koje predstavljaju sistem podrške neuronima. Neurobiolog dr Laura Bojarskaite sa Univerziteta u Oslu, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenila je da upravo taj pristup predstavlja njegov najveći kvalitet.

- Najzanimljiviji deo istraživanja jeste to što Parkinsonovu bolest posmatra kroz prizmu biološkog pola i glijalnih ćelija, umesto da se fokusira isključivo na neurone - istakla je ona.

Epigenetika otkriva šta uključuje, a šta isključuje gene

Istraživači su proučavali epigenetske promene, odnosno hemijske modifikacije koje ne menjaju samu DNK, već određuju da li će pojedini geni da budu aktivni ili utišani. Najpoznatiji epigenetski mehanizam jeste metilacija DNK. Kada se na određeni deo DNK doda metil grupa, taj gen postaje manje aktivan ili potpuno prestaje da se izražava.

Prethodna istraživanja profesorke Julije Šulce-Hentrih pokazala su da žene sa Parkinsonovom bolešću imaju promene metilacije u čak 69 delova genoma, dok su kod muškaraca takve promene uočene u samo dve regije.

To je navelo istraživače da pretpostave da genetska osnova svake osobe može da utiče na način na koji se epigenetske promene razvijaju tokom bolesti.

Analizirano pet različitih regija mozga

Tim naučnika analizirao je uzorke moždanog tkiva preminulih osoba. U istraživanje su uključena 73 pacijenta sa Parkinsonovom bolešću, među kojima je bilo 28 žena i 45 muškaraca, kao i kontrolna grupa od 24 osobe koje nisu imale ovu bolest.

Ispitivana je aktivnost gena u pet različitih regija mozga i u svim glavnim tipovima moždanih ćelija - neuronima, astrocitima, oligodendrocitima i mikrogliji.

Istraživači su ustanovili da Parkinsonova bolest izaziva zajednički odgovor svih moždanih ćelija, bez obzira na pol. Gotovo sve ćelije pokazivale su znake izraženog stresa i pojačanu proizvodnju takozvanih šaperon proteina, čiji je zadatak da pomognu oštećenim proteinima da ponovo zauzmu pravilan oblik. Međutim, kada su detaljnije analizirali rezultate, otkrili su značajne razlike između muškaraca i žena.

Razlike su najizraženije u ćelijama koje hrane i štite neurone

Najveće razlike zabeležene su upravo u glijalnim ćelijama. Kod astrocita su uočene razlike u aktivnosti gena povezanih sa mitohondrijama, ćelijskim strukturama koje proizvode energiju. To ukazuje da muški i ženski mozak na različit način regulišu energetski metabolizam tokom bolesti.Kod oligodendrocita pronađene su razlike u genima odgovornim za stvaranje mijelinskog omotača, zaštitnog sloja koji omogućava brzo prenošenje nervnih impulsa.

Prema rečima profesorke Šulce-Hentrih, rezultati pokazuju da Parkinsonova bolest kod svih pacijenata pokreće sličan odgovor na ćelijski stres, ali da muškarci i žene na ćelijskom nivou ipak reaguju različito, posebno kada je reč o upravljanju energijom i zaštiti nervnih veza.

Takve razlike mogle bi da objasne zbog čega se simptomi i tok bolesti razlikuju između polova.

Put ka personalizovanom lečenju

Autori smatraju da bi ovo otkriće u budućnosti moglo da dovede do razvoja personalizovanih terapija za Parkinsonovu bolest. Umesto pristupa u kojem svi pacijenti dobijaju iste terapije, budući tretmani mogli bi da budu prilagođeni biološkim razlikama svakog pojedinca, uključujući i razlike između muškaraca i žena.

Dr Kang Hsu, glavni medicinski direktor kompanije Canary Speech, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da je posebno zanimljivo to što su žene pokazale izraženije promene u regulaciji aktivnosti gena, iako muškarci češće obolevaju od Parkinsonove bolesti.

To, prema njegovim rečima, govori da bi mehanizmi nastanka bolesti mogli da budu znatno složeniji nego što se do sada pretpostavljalo.

Zašto je Parkinsonovu bolest i dalje teško istraživati

Iako je Parkinsonova bolest opisana pre više od jednog veka, naučnici još nemaju odgovor na mnoga ključna pitanja.

Neurolog dr Rab Navaz Kan objašnjava da bolest najverovatnije počinje godinama pre nego što se pojave prvi karakteristični simptomi, poput usporenih pokreta, ukočenosti ili tremora. Zbog toga je veoma teško utvrditi kada je bolest zapravo počela i koji su faktori najviše doprineli njenom razvoju.

Dodatni problem predstavlja činjenica da Parkinsonova bolest nije ista kod svih pacijenata. Dvoje ljudi može da ima potpuno različite simptome, brzinu napredovanja bolesti, genetsku predispoziciju i izloženost faktorima iz okruženja. Istovremeno, medicina još nema jednostavan i pouzdan test koji može rano da otkrije bolest.

Kako ističe dr Laura Bojarskaite, rizik od Parkinsonove bolesti nastaje kao rezultat složenog međusobnog delovanja genetskih faktora, životnih navika, zapaljenskih procesa i uticaja iz okruženja. Upravo zbog toga pronalaženje jednog jedinstvenog uzroka ili univerzalnog leka predstavlja izuzetno veliki izazov.

Novo istraživanje ne daje konačan odgovor na pitanje zašto muškarci češće obolevaju od Parkinsonove bolesti, ali predstavlja važan korak ka razumevanju bioloških mehanizama koji stoje iza te razlike. Bolje poznavanje tih procesa moglo bi u narednim godinama da omogući preciznije dijagnostičke metode i efikasnije terapije prilagođene svakom pacijentu.

(eKlinika.rs)