„Gledala sam oca kako se gasi”: Natalija Milosavljević o borbi porodice sa Parkinsonovom bolešću

Kada je omiljeni radijski glas i tv lice Natalija Milosavljević ispričala ličnu i porodičnu priču o borbi sa očevom Parkinsonovom bolešću pratiocima eKlinika portala 2022. godine, njen tata je još bio relativno dobro. Već šest meseci ga nema, a ljubav i posvećenost još uvek su živi, kao da je tata tu. I jeste tu, kao i sve ono što je njoj, mami, sestri, unucima i praunuku ostavio u nasleđe - pre svega snagu do poslednjeg udaha, strast za životom, lepo vaspitanje, duhovnu čistotu, poštenje, umeće vrednovanja suštine.

Nije onako kako izgleda, mnogo je gore

Natalijina priča je teška, potresna, ali pre svega motivaciona i veoma važna za sve koji imaju ili će imati takvu sudbinu da brinu o pacijentu sa bolešću koja ne "ubije" odmah, ali gasi telo polako, surovo, neizbežno. Dakle, za sve nas, jer ne možemo znati ko će se jednog jutra probuditi u tim cipelama.

Preporučujemo

Ovog puta, u prilici ste da ispovest požrtvovane ćerke poslušate i pogledate u video formi, što intenzitet izrečenog čini još emotivnijim i autentičnijim.

- Moj otac je 2020. godine sa svojih 75 dobio dijagnozu Parkinsonove bolesti, sedam dana pre nego što su proglasili pandemiju korona virusa. I sedam dana pre nego što je ostao bez šanse da sprovodi ono što mu je prepisao lekar u tom prvom nalazu - da mora obavezno da šeta minimum kilometar i po svakoga dana. Od Parkinsonove bolesti direktno ne možete umreti i to je nešto što su mi odmah rekli, ali sa druge strane možete svojom bolešću da prouzrokujete mnoge stvari koje se kasnije dese. Kao ćerka, koja je bila uz njega do poslednjih dana, stvarno sam naučila ono što ne znamo mi, "amateri" koji nismo u medicini: zagrlite bolest koja vam priđe da biste je savladali. Na početku vam lekari kažu - dobro je što nije smrtonosna, ali zapravo sada kada bih nekom objasnila šta je Parkinsonova bolest, nije onako kao što izgleda. Gore je, mnogo je gore - priča, pored ostalog, Natalija Milosavljević za eKlinika portal.

Gledala sam oca, stameno vojno lice, kako se gasi 

O samoj bolesti naša sagovornica i njena mama nisu znale gotovo ništa. Ni da postoji više tipova, vrsta, odraza u telu koji se dešavaju, da neko ima veći tremor, neko veću ukočenost, neko neke druge simptome i znakove... Ali, ono što je zajedničko kod svih je da se vremenom zapravo gasite, to je, kaže, negde narodski rečeno najjednostavnija definicija.

- Gledate oca koji je bio jedna stamena ličnost, vojno lice, koji je stvorio porodicu... Ali on se odjednom fizički samo savija, telo mu se savija, ne može više da ustane sam, ne može više bilo šta... Krenuo bi nešto da dohvati, krenuo bi nekom da se javi, to više nije "gde si druže" uz rukovanje. Pošto smo shvatili da na kraju i humor dosta leči, mi smo njega zvali Brzi, jer smo sve radili nekako da i sebi i nama olakšamo, ali pre svega njemu, pa smo i taj humor ubacili, koji je on podržavao. Suštinski, gledate jedno telo koje se gasi - opisuje naša sagovornica i navodi da je sve kod njenog oca krenulo neraspoloženjem, da neurološki simptomi nisu bili burni.

Osteoporoza, koju je imao, iako to nije tipično, mogla je da bude jedini prediktor, odnosno mogući pokazatelj bolesti ili nešto što bi je naslutilo.

Foto: Natalija Milosavljević/Privatna arhiva

Zašto sam ogolila porodičnu borbu bez zadrške

Dijagnozu je dobio brzo, a onda se porodica uhvatila u koštac sa nepoznatim neprijateljem onako, kako je tatina ćerka već rekla - prigrlili su i i tatu i njegovog Parkinsona uprkos koroni i drugim otežavajućim okolnostima. Poživeo je još pet godina, najkvalitetnije što je to bilo moguće, a onda se zbog jedne dekubitusne komplikacije obreo na VMA. Usledila je bolnička upala pluća, koju nije mogao da pobedi, pa respirator... 

Foto: Natalija Milosavljević/Privatna arhiva

Emotivni foto i video dnevnik na društvenim mrežama koji je vodila izazvao je lavinu komentara. Dobila je podršku, divljenje, čestitke... ali, i komentare kako se žrtvuje i kako više nema svoj život.

Kako smo došli do toga da se gest ćerke koja ostaje do kraja uz svog bolesnog oca smatra čudom neviđenim, pita se i sagovornica našeg portala. Ali, ona za razliku od mnogih zna odgovor.

Zašto je odlučila da detalje često potresne svakodnevne borbe deli sa javnošću, šta joj je bilo najteže a šta će pamtiti zauvek, kako je izgledalo poslednje zajedničko porodično putovanje u Split i na koje podsećanje je Natalija Milosavljević ipak pustila suzu, pogledajte u integralnom video izdanju rubrike Moja priča na Youtube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)