Medicinski informativni portal
Naslovna / Moja priča

Porodična drama poznate voditeljke: Tata, ne brini, sada ja sve moram i mogu za tebe

Piše: Marijana M. Rajić
11:30 - 19. 11. 2022.

Sa koronom je u porodicu Natalije Milosavljević, omiljenog radio i tv lica, stigla još jedna nevolja: dijagnoza Parkinsonove bolesti postavljena je njenom tati, pa je sada maksimalno posvećena borbi za njegovu što veću funkcionalnost

Parkinsonova bolest Natalija Milosavljević svakodnevno šeta sa tatom, a i mali koraci su veliki kada je tu Parkinsonova bolest Foto: Privatna arhiva

Parkinsonova bolest u porodični dom naše sagovornice i nije došla nenajavljeno, ali je svakako bila udarna kombinacija šoka, neverice i emotivnog nokauta. No, uz ogromnu količinu ljubavi i posvećenosti, ni ovo progresivno neurološko oboljenje nije prepreka da sa ocem svake večeri odigra ples ili kolo…

Televizija menja radio, mir u kući roditelja krade Parkinsonova bolest

–  Nije da nismo sumnjali da tata ima neku neurološku bolest, jer se sporije kretao, gubio volju, manje je pričao… Ali, kada su ga lekari Vojnomedicinske akademije nakon sedmodnevnih pretraga zvanično proglasili Parkinsonovim bolesnikom, suze su krenule same i mami i sestri i meni. Iskreno, nisam najbolje ni znala šta to znači. Osim, da će se “tresti” sve više i više…

Ovako ekskluzivnu priču za eKlinika portal počinje Natalija Milosavljević, sada omiljeno tv lice. Večito nasmejana i puna pozitivne energije, zamenila je pre dve godine radio, magičnu kutiju u kojoj „žive mali ljudi“, televizijskim kamerama. Više stvari je, dakle, u proteklom vremenskom periodu značajno promenilo i uzdrmalo njen život iz korena.

Nikad jedno zlo: korona, Parkinsonova bolest, vanredno stanje, izolacije…

Bili su to veoma teški dani za sve. Za svaku porodicu koja je imala i dodatne nevolje sa bilo kojom bolešću, posebno.

– Na televiziji javljaju da će u Srbiji biti proglašeno vanredno stanje. To znači da će stariji od 65 godina morati da budu kod kuće baš u trenutku kada je mom ocu njegova doktorka u otpusnoj listi pisala da će morati da šeta minimum sat vremena dnevno – priseća se Natalija.

Natalijini roditelji žive sami. Ona ih obilazi svakodnevno, a sestra iz Splita dolazi nekoliko puta godišnje. Sve je dodatno zakomplikovala kovid situacija. Ali, ni to nije bilo ono najgore…

– Organizacija u vreme korone je ličila na ratnu. Mama mi baca papirić kroz prozor da uzmem u radnji sve što im treba i donesem, spustim kod vrata. Najpre sam mislila da je to radila iz mera predostrožnosti. Zapravo, kada sam jednom insistirala da uđem, ne mogavši da izdržim da ih ne vidim, shvatila sam da je skrivala tatino opšte stanje – priča naša sagovornica i opisuje bolna saznanja sa kojima se tada suočila:

Mama je krila od mene kakve posledice na tatu je Parkinsonova bolest već ostavila

– To više nije bio isti čovek. Za manje od mesec dana, moj penzioner, moje vojno lice u penziji, moj ponos i moj idol, bio je biljka. Čovek koji je stajao mirno i uspravno, bio je kao uveli cvet, savijen u telu, ubijen u duši. Nisam tada smela ni da ih zagrlim, opet zbog mera korone. Predala sam onu kesu iz prodavnice i otišla kući. Dobro sam se isplakala i shvatila sam da neću to više da radim. Osvestila sam da tata nije životno ugrožen, da neće umreti. Bolest će se razvijati. Ali, ako se dobro organizujemo i budemo optimisti, moći ćemo da je usporimo maksimalno. Koliko? Tražim na Google da pročitam, ali shvatam da je to sve individualna priča…

Udarnička borba za tatinu što veću funkcionalnost

Posle dve godine zvaničnog Parkinsonizma u porodici, tata se, priča nam Natalija, saživeo sa bolešću. A, saživele su se i ona, sestra i mama.

– Tablete su toliko jake da ga čine još sporijim nego što je bio, ali zato ubijaju tremor u rukama. To mu mnogo pomaže da funkcioniše i sam – jede, pije vodu, sam se umiva. Povremeno ima teške trenutke kada mu je naša pomoć potrebna. Sa njim sam šetala svakoga jutra po Košutnjaku i tako ga činila raspoloženijim i srećnijim. Postizali smo neke naše nove rekorde… „Koliko još do kraja staze, Nato? O, pa danas smo baš brzi“ – govorio bi kada bismo za minut, dva ranije završili šetnju – osmehom punim ljubavi o ovim zajedničkim trenucima govori poznata voditeljka.

Nove komplikacije i problemi

Međutim, bolest diktira nove nedaće… Otac odlazi u bolnicu da zaleči rane na nogama, koje je dobio od prevelikog sakupljanja vode u donjim ektremitetima i loše cirkulacije. Rane su stručnjaci sa VMA, priča nam Natalija, zalečili za nekoliko dana, ali kako to obično biva: u bolnici zalečite jednu, a dobijete drugu boljku…

– Kada smo došli po njega da ga vodimo kući, neurolog saopštava da nije za kućne uslove, da se tog jutra jedva probudio… Poslali su krv na analizu, sumnjaju na koronu ili neku bakteriju, i moraju da ga ponovo detaljno ispitaju. Ja sam se suzdržala da ne zaplačem, cveće koje sam držala u ruci za njegovu doktorku, samo sam ispustila iz ruke. U meni su odzvanjale reči “… Jutros smo ga jedva probudili…“ Tražila sam da ga makar vidim, dok smo čekali te rezultate. U silnoj agoniji čekanja, shvatam da se otac „uležao“, te da već nekoliko dana bez prestanka leži u krevetu a to je za njegovu osnovnu bolest najgore.

Parkinsonov bolesnik ne sme da se „uleži“

Naša sagovornica moli lekare da oca prebace na odeljenje Neurologije, što oni i čine. Tamo je, kaže nam, bila „druga priča“. Infuzijom, lekovima protiv bakterije koju je “pokupio” usput i uz pomoć terapeuta, tata će, rekli su joj, ustati kada dođe kući. To ju je smirilo, činilo joj se da su ga bukvalno oživeli. Lakše se budio i ubrzo su javili da će ga sanitet dovesti kući.

– Sanitet? Odmah mi je bilo jasno da tata ne može da se kreće. Već sledećeg dana na nosilima su ga uneli u stan, uz nesebičnu pomoć svih iz komšiluka, zbog čega je tata zaplakao. Imao je neodoljivu želju da ustane i da ode do toaleta. Ali, nije bio svestan da to ne može. Komšija ga podiže i veštački pridržava ne bi li mu ispunio želju, međutim tata shvata da ne može… Narednih mesec i po dana jedva je hodao, bez hodalice tek znatno kasnije, ali to su bili mali, sitni, „mravlji“ koraci.

Svaki mali korak je veliki, tatu podigli ljubav i pažnja

– Ipak, u mojoj glavi i to su bili veliki pomaci. Terapeut je dva meseca nakon izlaska iz bolnice priznao da nije verovao da će se otac tako brzo osposobiti. Ali, kada je video našu ljubav, pažnju i brigu koju smo mu pružali danonoćno, zaključio je da je oca to psihički podiglo, a onda je dobio i volju da se pokrene – opisuje Natalija detalje toka tatine bolesti i priča nam kakva je trenutna situacija:

Parkinsonova bolest 2

Mnogo ljubavi oko tate, od njega se ne odvaja ni verna Neli Foto: Privatna arhiva

Povratak u roditeljski dom i nada za ponovnu tatinu makar malu samostalnost

– Trenutno stanje je takvo da ja spavam kod svojih roditelja, jer tati je pomoć najpotrebnija ujutru i uveče, a mama ne može sama. Parkinsonova bolest se vratila na stari stadijum, kao pre bolnice, rana na nogama više nema. Ponovo šetamo svakoga dana, a svakog drugog vodim tatu na vežbe. Čekamo rešenje za banju, od koje lično očekujem da tata bude bolje. Još bolje. Da može, kao prošle godine, na primer, da skuva čaj ili da ustane sam…

I kamere i tama, sve je to život…

Natalijina lična priča, priča njenog oca i porodice prepliću se u svakom trenutku. Voditelj je emisije na televiziji K1 i gotovo svakoga dana ima profesionalne obaveze, čak i kada nije ispred kamera. Za nju su, a to će vam potvrditi oni koji je poznaju, život i reflektori i tama.

Natalija Milosavljević

Prepoznatljivi i omiljeni radijski glas sada pleni putem tv kamera Foto: Privatna arhiva

– Za mene je ovo najlepši i najtužniji period života. U trenutku kada sam promenila posao i sa radija došla na televiziju (što sam lično doživela kao veliki uspon), imala sam neuporedivo više odgovornosti i obaveza nego do tada. Bila sam potrebna sama sebi više nego ranije. Ali, najpotrebnija sam bila roditeljima. Trčala sam u televizijski studio, šminkali su me, oblačili, činili da izgledam i da se osećam najbolje. A ja sam jedva čekala da se ugase svetla, da skinem haljinu i štikle, da bez šminke i sjaja, dođem kući i zagrlim tatu. Znala sam da je važno da budem na poslu, ali isto tako i koliko sam potrebna tati – posebno je emotivna Natalija dok nam objašnjava kako sada njihov tim funkcioniše:

Šta je Parkinsonova bolest za ples sa tatom…

– Ja ga uz maminu pomoć podižem, oblačim, presvlačim pelene, previjam ranu od dekubitisa. Potom ga prošetam, spremim lekove. Predveče ga istuširam, previjem, presvučem za krevet i ušuškam. Pred kraj dana se trudim da sa njim odigram neku društvenu igru, ali i da stvarno zaigramo! „Ne ljuti se čoveče“ ples ili kolo, svejedno je. Samo da sam mu tu, pod prstima i sve je okej. Pa i Parkinsonova bolest. Ni majka nije najbolje sa kičmom. Ima iskliznuće jednog pršljena zbog čega ne dozvoljavam da se savija i svakog jutra ustajem pre njih da obrišem pod, nije mi teško, samo da se mama ne savija…

Popularnost bude i prođe, u životu se sve okrene jer tako treba

Natalija je, i to je poznato, po mnogo čemu atipična tv zvezda. Ne mari mnogo ni što se mnogi čude jer je poslednjih 6 meseci svog život zamenila „tuđim“, i što ne uživa u svemu što joj popularnost pruža. Gluposti, kaže. Mišljenja je da bi trebalo životno biti „popularan“ po onome što upravo sada radi za svoje roditelje, a ne po tome koliko si puta izašao u grad da budeš viđen. Ne misli ni da nešto propušta, dobro je, kaže, dobro organizovala svoj život. Nema decu i nije majka, ali ko zna, i ona se pita, kakve život ima planove. Možda nije, često joj padne na pamet, ni sve ovo baš slučajno. Roditelji joj sada dođu kao deca, baš kao što se u životu sve i okrene: sada smo mi potrebniji njima. I od toga, odlučna je naša sagovornica, ne treba bežati – naprotiv.

Sećanja na detinjstvo, tatinu posvećenost i ljubav su životna pokretačka snaga

Nedavno ju je i sam tata, priča nam Natalija, pitao zašto se toliko trudi i radi oko njega.

– Ponekad, u potpunoj tišini kada oni već spavaju a ja na terasi gledam u nebo, sećam se trenutaka iz detinjstva. Tada smo živeli na moru i ja sam svakoga dana čekala tatu da dođe sa posla. Još u hodniku zgrade u kojoj smo živeli, sa mišićima oko ruku, skidala sam mu vojničku kapu sa glave, tražila da idemo na plažu i to odmah. On, onako umoran od dežurstva, nikada, ali nikada nije rekao da ne može, već: „Idemo, Nato. Samo da obučem kupaće“.

„I ti si, tata, uvek sve mogao za mene…“

– Zgrabio bi tada nešto od hrane sa stola, uzeo me tako spakovanu za brčkanje i naš bi bio ceo svet. Tako je bilo kasnije, kroz ceo život, za šta god da sam pitala. On mi jednostavno nikada nije rekao da ne može. Te slike njegovog dolaska sa posla i odlaska sa tatom na more se uvek setim kao vrhunca moje lične sreće. Odgovorila sam mu, pa eto zašto se sad ja toliko trudim oko tebe. Zato što si uvek mogao za mene. E, sad ja mogu i moram sve za tebe, tata! – ohrabruje sve koji prolaze kroz slično životno iskušenje tv lice Natalija Milosavljević u razgovoru za eKlinika portal.

TEME:
ANTAN
17:36, 19. 11. 2022. Odgovori

SVAKA TI ČAST DJEVOJKO.

Nišlija
18:38, 19. 11. 2022. Odgovori

Svaka Vam čast.

stojan
20:51, 19. 11. 2022. Odgovori

Nato natera mi suze na oči,to se zove ljubav i briga.

Radmila
21:26, 19. 11. 2022. Odgovori

Divna Natalija

Zora
21:28, 19. 11. 2022. Odgovori

Svaka cast.Sve najbolje celoj porodici zelim.Cerka je bas prava cerka.Pozdrav.

Gorica
21:37, 19. 11. 2022. Odgovori

Bravo za divnu cerku i predobrog coveka.Na zalost , takvih primera je sve manje.Imala sam laksu situaciju kada se izvuku mnogo blizi od mene , ali najveci greh je ogresiti se o bolesnika.

Javorka
23:48, 19. 11. 2022. Odgovori

Citajuci ovu divnu Natalijinu pricu koja je identicna mojoj zivotnoj borbi oko Parkinsonove bolesti ,suze mi teku niz lice.Moja cerka je isto ovako veliki borac bila oko svog oca i zajedno sa nama borili smo se 12 god.Sve smo isto tako prolazili ,od bolnice,bakterije i kucnog lecenja.Imali smo med.sestru koja je svaki dan dolazila od ponedeljka do petka i odrzavala higijenu oko pacijenta a moja cerka ga je vikendom kupala i sredjivala.Ja sam imala i sada imam isto problem sa kicmom.Ljubav,paznja i briga su veliki uspeh oko pacijenta….Sta dalje da kazem…Svaka cast Natalija,budi uporna ,izdrzi i ti tvoja majka,sestra…zasluzio je.Veliki pozdrav,dobro zdravlje posebno tvom tati i svima vama cuvajte se.

Kata
0:29, 20. 11. 2022. Odgovori

Samo hrabro ima leka

Marina
0:33, 20. 11. 2022. Odgovori

Draga moja, vratila si me u neke dane mog detinjstva i dane kad sam izgubila tatu od iste bolesti koju ima tvoj…sve isto prosla sam i ja sa svojim sestrama ali nazalost po nekad ni ljubav ne pomaze. Budi hrabra, cuvaj tatu, sutra ces imati samo prelepe uspomene kao sto ih imam ja..rasplakala si me i sad dok citam vidim svog tatu kako od gromade od coveka postaje biljka…ali moramo dalje, to zele svi roditeljima svojoj deci…veliki pozdrav od srca

dule
6:47, 20. 11. 2022. Odgovori

Priča je predivna. Ko nema ćerku možda i ne može da shvati tu ljubav koju otac i ćerka daju jedno drugom. Ja imam dva sina i ćerku,a da imam i deset sinova oni ne mogu zameniti nju jednu.

Su
11:00, 20. 11. 2022. Odgovori

Bravo😘

Гордана Драган Миловановић
2:21, 21. 11. 2022. Odgovori

ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАЋА !!!

Sveta vujaćić
16:17, 26. 11. 2022. Odgovori

Neka Vas Bog čuva, a sreća prati ! Svako divljenje ! Bravo

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend