Psiholozi otkrili zbog čega se žene najčešće odlučuju da stave tačku na brak: Nisu ni prevara ni novac

Razvod spada među najstresnije životne događaje i neretko ostavlja posledice na emocionalno zdravlje svih članova porodice. Iako se odluka o prekidu zajedničkog života uglavnom ne donosi preko noći, statistika već godinama pokazuje zanimljiv obrazac: u najvećem broju slučajeva upravo žene pokreću proceduru za razvod, dok muškarci znatno ređe podnose zahtev za okončanje braka.

Žene češće iniciraju razvod, muškarci češće ostaju u braku u kome nisu zadovoljni

Psiholozi smatraju da se razlozi za takvu razliku ne nalaze u jednom događaju ili jednom problemu. Reč je o složenom spletu emocionalnih, socijalnih, ekonomskih i porodičnih faktora koji se često nagomilavaju godinama pre nego što jedan partner odluči da više ne može da nastavi istim putem.

Podaci iz više zapadnih zemalja pokazuju da žene podnose većinu zahteva za razvod. Iako procenat varira od države do države, trend je veoma sličan: žene češće donose konačnu odluku o prekidu braka, dok muškarci češće ostaju u zajednici čak i kada odnos nije zadovoljavajući.

Stručnjaci objašnjavaju da muškarci i žene često različito procenjuju kvalitet partnerskog odnosa. Muškarci su skloniji da funkcionalnost braka posmatraju kroz praktične aspekte zajedničkog života, dok žene veću pažnju pridaju emocionalnoj povezanosti, komunikaciji, podršci i osećaju bliskosti.

Kada ovi elementi duže vreme izostaju, nezadovoljstvo može da se akumulira i preraste u odluku o razvodu.

Nesklad između očekivanja i stvarnosti

Jedan od razloga koji se često navodi jeste razlika između očekivanja i realnosti bračnog života. Mnoge žene ulaze u brak sa jasnom predstavom o partnerskoj podršci, međusobnom razumevanju i ravnopravnoj podeli odgovornosti.

Kada se svakodnevni život pokaže drugačijim od očekivanog, može da dođe do razočaranja. Naravno, nije problem u samim očekivanjima, već u dugotrajnom osećaju da emocionalne potrebe ostaju nezadovoljene. Terapeuti za partnerske odnose ističu da se žene češće žale na nedostatak komunikacije, osećaj da nisu saslušane ili da njihov trud prolazi nezapaženo. Upravo taj utisak emocionalne usamljenosti u vezi često predstavlja važniji faktor od konkretnih sukoba.

Raspodela obaveza i mentalno opterećenje

Poslednjih godina sve više se govori o takozvanom „mentalnom opterećenju“ u porodici. Osim svakodnevnih obaveza, jedan partner često preuzima planiranje, organizaciju i brigu o brojnim aspektima porodičnog života. To podrazumeva vođenje računa o deci, školskim obavezama, zdravstvenim pregledima, kućnim poslovima, porodičnim odnosima i brojnim drugim detaljima koji nisu uvek vidljivi.

Kada postoji osećaj da je teret odgovornosti neravnomerno raspoređen, nezadovoljstvo može da raste godinama. Mnoge žene navode upravo taj osećaj preopterećenosti kao jedan od razloga zbog kojih počinju da preispituju kvalitet braka.

Hronični stres i posledice po mentalno zdravlje

Istraživanja pokazuju da žene u proseku prijavljuju viši nivo stresa povezanog sa porodičnim i partnerskim odnosima. Ukoliko se tome pridruže finansijski problemi, odgajanje dece, profesionalne obaveze i nedostatak podrške, rizik od emocionalnog iscrpljivanja dodatno raste.

Psiholozi upozoravaju na to da dugotrajno nezadovoljstvo u braku može da bude povezano sa simptomima anksioznosti, hroničnog stresa, poremećajima spavanja, padom samopouzdanja i depresivnim raspoloženjem.

Zbog toga odluka o razvodu za neke žene ne predstavlja samo kraj odnosa, već i pokušaj da zaštite sopstveno mentalno zdravlje.

Zašto deca više nisu jedini razlog za ostanak u lošem braku

Nekada su žene mnogo češće ostajale u nezadovoljavajućim brakovima zbog dece, finansijske zavisnosti ili društvenih očekivanja. Danas je situacija drugačija.

Veća ekonomska samostalnost i promena društvenih normi omogućile su mnogim ženama da donesu odluku za koju ranije nisu imale dovoljno prostora ili podrške.

Stručnjaci naglašavaju da deca najviše profitiraju od stabilnog i zdravog porodičnog okruženja. Ukoliko je odnos roditelja trajno opterećen sukobima, tenzijom i nezadovoljstvom, razvod može da bude manje štetan od dugotrajnog života u nefunkcionalnoj zajednici.

Muškarci ređe podnose zahtev za razvod, ali češće žale zbog njega

Zanimljivo je da pojedina istraživanja pokazuju kako muškarci nakon razvoda češće prijavljuju osećaj gubitka i kajanja nego žene.

Stručnjaci smatraju da razlog može da bude činjenica da muškarci često imaju užu mrežu emocionalne podrške izvan braka. Dok žene češće održavaju bliska prijateljstva i porodične veze, muškarci značajan deo emocionalne podrške dobijaju upravo od partnerke.

Zbog toga prekid braka za njih može da predstavlja veći udar na svakodnevno funkcionisanje i emocionalnu stabilnost.

Razvod nije neuspeh, već ponekad izlaz iz dugotrajnog nezadovoljstva

Iako je razvod gotovo uvek bolan proces, stručnjaci upozoravaju da ga ne treba posmatrati isključivo kao poraz. Kada su komunikacija, poverenje i međusobno poštovanje trajno narušeni, nastavak zajedničkog života može da produži patnju svih članova porodice.

Upravo zato žene danas češće donose odluku da prekinu brak koji ih čini nesrećnim. Ne zato što manje veruju u instituciju braka, već zato što više nisu spremne da dugoročno zanemaruju sopstvene emocionalne potrebe i mentalno zdravlje.

Podjednako je važno naglasiti da svaki razvod ima svoju priču i da statistika ne može da objasni pojedinačne sudbine. Ipak, podaci jasno pokazuju jedan trend: muškarci i dalje ređe podnose zahtev za razvod, dok žene češće preuzimaju inicijativu kada procene da zajednički život više ne donosi zadovoljstvo, podršku i osećaj partnerstva.

(eKlinika. rs)