Emocionalna nezrelost kod odraslih često se otkriva na osnovu njihovih suptilnih ponašanja, a razumevanje ovih znakova može biti ključno u vašim ličnim i profesionalnim odnosima.
Izbegavanje odgovornosti
Jedan od najčešćih znakova emocionalne nezrelosti kod odraslih je izbegavanje odgovornosti.
Odgovornost je, na kraju krajeva, jedno od obeležja odraslog doba. Ali neki ljudi, čak i kako stare, nastavljaju da izbegavaju odgovornost i svoje obaveze i oslanjaju se na druge da reše njihove probleme. Ovo ponašanje može se manifestovati na različite načine – od izbegavanja kućnih poslova do neispunjavanja profesionalnih obaveza. Kod ovakvih osoba često može da se primeti i da druge krive za sopstvene greške ili neuspehe, umesto da preuzmu odgovornost. Ovo izbegavanje je odbrambeni mehanizam, način na koji se nose sa pritiscima odraslog doba bez stvarnog emocionalnog odrastanja.
Prepoznavanje ovog ponašanja prvi je korak ka razumevanju i rešavanju emocionalne nezrelosti kod odraslih. Ovde nije reč o okrivljavanju ili sramoti, već o svesti i razumevanju.
Preterana reakcija na male probleme
Svi smo bili u situaciji da ne nešto preterano reagujemo. Ali za odrasle osobe koje nisu emocionalno sazrele, ovo može postati obrazac koji se ponavlja.
Neodgovarajuća reakcija na male probleme još je jedan suptilan znak emocionalne nezrelosti. To ukazuje na nesposobnost efikasnog regulisanja emocija ili suočavanja sa normalnim usponima i padovima u životu.
Važno je da takvim osobama pristupimo sa empatijom i razumevanjem, uviđajući da njihov emocionalni rast možda nije u skladu sa njihovim fizičkim uzrastom.
Poteškoće u upravljanju odnosima
Emocionalno nezrele odrasle osobe često se suočavaju sa izazovima u održavanju zdravih odnosa. To je uglavnom zato što imaju problema sa razumevanjem i poštovanjem granica – veštinom koja je od suštinskog značaja za svaku uspešnu vezu ili odnos.
Studija objavljena u Journal of Personality and Social Psychology pokazala je da ljudi kojima nedostaje emocionalna zrelost obično imaju manje zadovoljavajuće i manje stabilne veze. Često im je teško da se nose sa konfliktima, mogu imati poteškoće sa empatijom i mogu pribegavati neprikladnom ili štetnom ponašanju kada su uznemireni.
Ove teškoće u upravljanju odnosima nisu ograničena samo na romantične veze, već mogu da se manifestuju i u prijateljstvima, porodičnim i profesionalnim vezama.
Borba sa kritikom
Prihvatanje kritike nikome nije lako, ali za odrasle osobe koje nisu emocionalno sazrele, to može biti posebno izazovno. Takve osobe kritiku često doživljavaju kao lični napad, a ne kao priliku za rast ili poboljšanje. Mogu da reaguju defanzivno, da negiraju valjanost kritike ili čak da uzvrate ličnim napadima.
Ova borba sa kritikom odražava nedostatak emocionalne otpornosti i nemogućnost razdvajanja sopstvene vrednosti i samopoštovanja od spoljašnjih povratnih informacija. To je znak da je takvoj osobi možda potrebna podrška u razvoju zdravijih emocionalnih reakcija i izgradnji samopoštovanja i samopouzdanja.
Uz strpljenje i saosećanje, ovim osobama možemo pomoći da emocionalno sazru i da se efikasnije snalaze u životu.
Zavisnost od drugih za sopstvenu sreću
Još jedan znak emocionalne nezrelosti kod odraslih jeste oslanjanje na druge za sopstvenu sreću.
Emocionalno zrele osobe razumeju da sreća dolazi iznutra i da ne zavisi od spoljne validacije ili odobravanja. Međutim, emocionalno nezrele odrasle osobe često traže stalno ohrabrivanje i potvrdu od onih oko sebe.
Ova zavisnost može se manifestovati kao ljubomora, potreba ili stalna želja da budete u centru pažnje. Takođe može dovesti do kontrolisanja ponašanja dok osoba pokušava da manipuliše svojim okruženjem i odnosima kako bi se osećala bezbedno.
Na kraju krajeva, prava sreća dolazi od osećaja udobnosti sa samim sobom, a ne od potvrđivanja drugih.
Strah od ranjivosti
Emocionalna zrelost uključuje sposobnost da budemo ranjivi – da se otvorimo, izrazimo emocije i duboko se povežemo sa drugima. Međutim, za odrasle osobe koje emocionalno nisu sazrele, ranjivost može biti zastrašujuća.
Ove osobe često podižu zidove kako bi se zaštitile od straha od odbacivanja ili bola. Oni mogu sakriti svoja prava osećanja ili usvojiti čvrstu spoljašnjost kako bi izbegli pokazivanje bilo kakve uočene slabosti.
Svako, u suštini, žudi za povezivanjem i razumevanjem. Ali za emocionalno nezrele odrasle, ovaj strah od ranjivosti može stvoriti barijeru koja vodi ka usamljenosti.
Poteškoće u izražavanju emocija
Izražavanje emocija na zdrav i konstruktivan način nešto je sa čime se mnogi od nas bore.
Svako od nas u životu se našao u situaciji kada mu je bilo teško da izrazi osećanja tuge ili ranjivosti. Umesto toga, maskirali bi ove emocije humorom ili ravnodušnošću. Bilo nam je potrebno mnogo samosvesti i hrabrosti da konačno priznamo ovaj obrazac i radimo na izražavanju svojih pravih osećanja.
Slično tome, odrasle osobe koje emocionalno nisu sazrele često se bore sa izražavanjem svojih emocija. Mogu da potiskuju svoja osećanja dok ne eksplodiraju na nezdrav način, ili možda čak ne budu ni svesni šta osećaju.
Preterano fokusiranje na udovoljavanje drugima
Iako je ukazivanje pažnje i obzira prema drugima osobina za pohvalu, preterana usredsređenost na udovoljavanje drugima zapravo može biti znak emocionalne nezrelosti.
Odrasle osobe koje emocionalno nosu sazrele često svoje samopoštovanje i vrednost zasnivaju na odobravanju drugih. Mogu da odu u velike ekstreme da izbegnu konflikt ili neodobravanje, čak i ako to znači zanemarivanje sopstvenih potreba ili vrednosti.
Ironično je to da ova stalna potreba da se udovolji može rezultirati upravo suprotnim od njihove namere. To može dovesti do ogorčenosti, iscrpljenosti i zategnutih odnosa. Prepoznavanje ovakvog ponašanja je ključno, jer naglašava potrebu za jačim samopoštovanjem i sposobnošću da postavimo lične granice. Na kraju krajeva, pravo poštovanje i ljubav potiču iz autentičnosti, a ne iz stalnog pokušaja da ispunimo očekivanja drugih.
Nestabilna slika o sebi
Nestabilna slika o sebi još je jedan suptilan znak emocionalne nezrelosti kod odraslih.
Ovi pojedinci često imaju promenljiv osećaj o tome ko su i za šta se zalažu. Njihova samopercepcija može se menjati u zavisnosti od njihovog okruženja, ljudi sa kojima su ili situacija u kojima se nalaze. Oni mogu imati problema sa samopouzdanjem i često se upoređuju sa drugima, što dovodi do osećaja neadekvatnosti ili superiornosti. Ova nestabilna slika o sebi takođe može rezultirati nedoslednim ponašanjem, jer se stalno prilagođavaju da bi se uklopili ili istakli.
Teškoće u suočavanju sa stresom
Možda je najpouzdaniji znak emocionalne nezrelosti kod odraslih njihova teškoća u suočavanju sa stresom.
Život neizbežno dolazi sa svojim udelom stresora, a način na koji se nosimo sa ovim izazovima otkriva mnogo o našoj emocionalnoj zrelosti. Emocionalno nezrele odrasle osobe na stres često reaguju impulsivno, ne razmišljajući o posledicama svojih postupaka. One mogu da ispolje agresiju, povuku se ili pribegnu nezdravim mehanizmima suočavanja kao što su prejedanje, prekomerno konzumiranje alkohola ili odlaganje obaveza. Ova nesposobnost efikasnog suočavanja sa stresom ukazuje na nedostatak emocionalne otpornosti i samoregulacije.
Prepoznavanje ovakvog ponašanja je ključno. To je poziv na akciju – za podršku, razumevanje i strpljenje. To je prilika za rast – za njih i za nas.
Jako koristan sadržaj, čak i onima koji su
upućeni dobar podsetnik. Posmatrajući svoje okruženje, verujem da slobodno mogu reći da velika većina odraslih nije emocionalno zrela. Verujem da je to globalni problem jer je svaka sledeća generacija emocionalno „oštećenija“ usled odrastanja u okruženju emotivno nezrelih osoba i da je to problem društva kome se ozbiljnije treba posvetiti. Treba proširiti svest o tome i raditi na tome da se ljudi edukuju za početak. To bi bila odlična terapija za sve, ozbiljna preventiva od raznih potencijalnih nesreća,tragedija i bolesti koje bi nastale upravo iz ovog razloga. Ne posvećujemo se sami sebi, verujemo da smo dužni da brinemo o svemu da bi bili „dobra majka, otac,sin, radnik..“ a ne uzimamo u obzir naše stanje I ne razmišljamo o tome šta nama treba da bi bili zadovoljniji, srećniji i bolji ljudi. Na greškama se uči, ako ne pomogneš sebi-nisi u poziciji da pomognes drugima, ako pomažeš sebi i rasteš učinićeš više za sebe i druge i bićeš srećniji i zdravije ćeš živeti svoj život. Mnogobrojni problemi, možda i većina problema nastaje upravo iz ovog
što ste napisali. Nadam se da će se desiti neka pozitivna promena na ovom polju i da će ljudima biti dostupniji ovakvi sadržaji.