„Ljubomora – taj zmaj koji ubija ljubav pod opravdanjem da je pokušava zadržati u životu“ – ovako je široko rasprostranjeni pojam opisao čuveni lekar i psiholog Havelock Ellis, a mi vam u saradnji sa psihoterapeutom Jasenkom Jugović dajemo ne samo poznate opservacije, već i moguća rešenja ako ste joj podložni.
Kad se ljubav pretvori u razornu moć
– Ljubomora je „druga strana“ ljubavi, ili po rečima Hildegard Baumgarta, ona je „crna sestra ljubavi“. U „malim dozama“ ljubomora može učiniti ljubav lepšom („začin ljubavi“), dok u „velikim dozama“ postaje „otrov“ a nekada i bolest (patološka ljubomora). Kada postane „otrov“, ljubomora može dobiti razornu moć i dovesti i do nasilja i kraha u partnerstvu – kaže za eKlinika portal licencirani bračni i porodični psihoterapeut Jasenka Jugović.
Ljubomora: Od ljubavi do ljutnje, straha i nanošenja bola drugoj osobi
Ljubomora je, objašnjava naša sagovornica, univerzalni ljudski fenomen. Zasniva se na realnoj ili umišljenoj pretnji da će nas voljena osoba napustiti.
– Autor Szentmartoni definiše ljubomoru kao složen osećaj koji uključuje ljubav, strah od gubitka ljubavi i ljutnju zbog poremećene sigurnosti. Iz ljutnje se javlja mržnja i
osećaji poniženja, stida, patnje i straha. Szentmartoni kaže da je u genezi ljubomore neophodno postojanje stvarnog ili zamišljenog rivala, kako bi se javila percepcija da se naklonost voljene osobe više okreće prema nekom trećem, nego prema nama. Optužba neverstva se vrlo često izražava uz veliko ogorčenje, pa i uz želju da se druga osoba kazni i da joj se nanase bol.
Što je neko nesigurniji u sebe, njegova ljubomora je veća
Jugović nam prenosi i da postoje autori koji smatraju da se ljubomora u vezi ne rađa iz previše ljubavi prema nekoj osobi, nego iz premalo ljubavi prema sebi. Iz nedovoljno ljubavi prema sebi javlja se nesigurnost, iz nesigurnosti – posesivnost, iz posesivnosti – ljubomora:
– U stručnoj literaturi se navode dva osnovna korena ljubomore. Prvo, to je osećanje manje vrednosti ili inferiornosti. Ono dovodi do toga da se osoba u ljubavnim odnosima ne oseća ravnopravno sa partnerom. Svog partnera doživljava kao vrednijeg, boljeg, dostojnijeg i kao nekoga ko ima moć da je napusti kada god poželi. I što su ove osobe nesigurnije i sklonije osećanju manje vrednosti, utoliko je njihova ljubomora veća. Oni imaju potrebu da budu voljeni, ali sami nisu sposobni da pruže ljubav.
Ljubomorne osobe partnera doživljavaju kao lični posed
– Drugi koren ljubomore je želja za kontrolom i posedovanjem partnera. Većina ljubomornih osoba doživljava partnera kao produžetak sebe, a ne kao jedinstvenu i nezavisnu ličnost. Alfred Adler je definisao ljubomoru kao degradaciju drugog, tj. kao naročit oblik težnje za moći. Ona ne potiče iz ljubavi prema partneru, već iz nesposobnosti da se voli u pravom smislu reči. Ljubomorne osobe partnere doživljavaju kao lični posed, izgrađuju simbiotski odnos sa njima i svog partnera/bračnog druga tretiraju kao deo sebe. One grade svoju sigurnost isključivo na partneru a pošto imaju prisilan osećaj da će im ga neko „ukrasti“, kod njih se javlja osećanje ljubomore – navodi sagovornica našeg portala.
„Naša prava priroda je u stvari, da onda kada volimo budemo i ljubomorni i da se ne stidimo tog osećanja. Međutim, i u ljubavi i ljubomori treba imati razumnu meru, u tome je izgleda sva logika“ (Herbert Markuze).
Strah od odvajanja i strah od gubitka
Jasenka Jugović objašnjava i da je afektivna osnova ljubomore strah od odvajanja i strah od gubitka. Naime, ljudi koji nisu sigurni u ljubav i naklonost partnera stalno od njega zahtevaju znake odanosti. Psihoterapeut konstatuje da ova čežnja za pažnjom vodi ka tiraniji nad partnerom i dodaje da intenzitet njihove ljubomore ne odgovara ni približno intenzitetu njihove ljubavi.
U pravoj ljubavi je, kako kaže naša sagovornica, uvek prisutno međusobno dobrovoljno žrtvovanje u ime ljubavi, a ljubomoran čovek neće ništa da žrtvuje. Iz ljubomore se rađa mržnja, agresija i želja za vladanjem. Dok ljubav omogućava individuaciju i duhovni razvoj, ljubomora, navodi Jugović, stvara zastoj.
Kada je ljubomora korisna
– Ukoliko nije patološka, ljubomora ima veoma važnu ulogu u razvoju pojedinca. Ona može biti mali „začin partnerstva“. Njen zadatak se sastoji u upozorenju osobe na gubitak objekta (druge ličnosti) koji se doživljava kao značajan. Pozitivna uloga ljubomore bila bi da motiviše pojedinca da uloži vreme u razvoj bliskosti, intimnosti, komunikacije a da sa druge strane, sačuva kvalitetan partnerski odnos. U ovom tekstu neću pisati o „reaktivnoj ljubomori“ koja se javlja kada postoji realna opasnost za partnerski odnos, odnosno kada je evidentno da postoji neverstvo ili se ono intuitivno naslućuje – kaže Jasenka Jugović.
Terapija ljubomore: Osvešćivanje bolnih osećanja
Psihoterapeut navodi da terapija ljubomore podrazumeva tretman izvora lične nesigurnosti i sećanja manje vrednosti klijenata. Terapeut, prema njenim rečima, pomaže klijentu da prepozna i osvesti nesvesna osećanja pokrenuta određenom dinamikom porodičnih odnosa u detinjstvu i mladosti.
– To je dinamika koja je nosila neprepoznata značenja da je osoba nebitna, gubitnik, nesposobna, zavisna od drugih, neatraktivna, nezanimljiva. Ova bolna osećanja moraju biti prepoznata i doživljena da bi osoba povratila veru u sebe, i u svoje osobenosti,
mogućnosti i konačno realno i ravnopravno ulazila u ljubavne odnose – nudi rešenje sagovornica našeg portala.
Partnerske koristi od lečenja ljubomore: Povratak odanosti, naklonosti i poštovanju
– U terapiji ljubomore neophodno je raditi i na partnerskom odnosu jer upravo partnerski odnos najviše trpi posledice ljubomore. Partnerima se pomaže da rade na bazičnom poverenju, međusobnoj bliskosti i poboljšanju komunikacijskih veština. Važno je pomoći partnerima da bezbedno pojasne i izreknu svoja osećanja koja se javljaju u situaciji kad jedan od partnera doživljava ljubomoru. Kroz terapiju se prorađuju emocionalne reakcije (povređenost, ljutnja, odbačnost, usamljenost) i pomaže se partnerima da pokažu međusobnu odanost, naklonost i poštovanje – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal licencirani bračni i porodični psihoterapeut Jasenka Jugović.
Za kraj, naša sagovornica konstatuje da osećanje ljubomore ne možemo izbeći, ali ljubomorne situacije možemo shvatiti kao izazov i poziv za razvoj ličnosti, partnerskih odnosa kroz izražavanje brige i pažnje za partnera i održavanje jedinstva i autonomije u paru.
