Kopriva nije samo dobra za krvnu sliku: Njeno manje poznato dejstvo istraživano je kod problema sa prostatom

Kopriva (Urtica dioica) spada među biljke koje se vekovima koriste u tradicionalnoj medicini, a najčešće je povezujemo sa čajevima, prolećnim jelovnikom i „jačanjem krvi“. Ipak, naučnike već decenijama zanima jedno sasvim drugačije svojstvo ove biljke - moguće dejstvo njenog korena na tegobe koje prate benignu hiperplaziju prostate. Nekoliko kliničkih istraživanja pokazalo je rezultate zbog kojih je ovo dejstvo koprive privuklo pažnju u fitoterapiji.

Ekstrakt koprive nije isto što i sirova kopriva ili njen koren

Benigna hiperplazija prostate označava dobroćudno uvećanje prostate i naročito je česta kod muškaraca starije životne dobi. Uvećana prostata može da oteža protok mokraće i izazove učestalo mokrenje, slabiji mlaz, noćno ustajanje i osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena. Upravo su ove simptome istraživači pratili u studijama preparata od korena koprive.

Preporučujemo

To, međutim, ne znači da čaj od koprive predstavlja lek za uvećanu prostatu. Kliničke studije uglavnom su ispitivale određene ekstrakte i doze, pa njihove rezultate ne možemo jednostavno preneti na svaki proizvod od koprive. Tegobe sa mokrenjem zahtevaju lekarsku procenu jer se slični simptomi javljaju i kod drugih bolesti.

Koji deo koprive privlači pažnju kada je prostata u pitanju

Kada govorimo o koprivi, važno je da razlikujemo list, nadzemni deo biljke i koren. Njihov hemijski sastav nije isti, pa se razlikuju i oblasti u kojima istraživači proučavaju njihovo potencijalno delovanje. U istraživanjima benigne hiperplazije prostate posebno mesto zauzima koren Urtica dioica.

Koren koprive sadrži više biološki aktivnih jedinjenja, među kojima su lignani, steroli i drugi biljni sastojci. Laboratorijska istraživanja ponudila su nekoliko mogućih objašnjenja njihovog delovanja, uključujući uticaj na procese povezane sa rastom tkiva prostate i inflamacijom. Takvi mehanizmi ipak ne predstavljaju sami po sebi dokaz da će određeni preparat pomoći pacijentu.

Klinička istraživanja zato imaju znatno veći značaj od rezultata dobijenih samo u laboratoriji. Naučnici u njima prate da li se kod ljudi zaista menjaju simptomi, protok mokraće, količina urina koja ostaje u bešici i drugi parametri. Kod koprive su neka takva istraživanja dala zanimljive rezultate, ali postoje i studije sa znatno skromnijim nalazima.

Velika studija pratila je više od 600 muškaraca

Jedno od zapaženijih istraživanja obuhvatilo je 620 muškaraca sa simptomima donjeg urinarnog trakta povezanim sa benignom hiperplazijom prostate. Istraživanje je bilo randomizovano, dvostruko slepo i placebo-kontrolisano, a početna faza trajala je šest meseci. Naučnici su pratili simptome pomoću međunarodnog skora IPSS, protok mokraće, zaostalu količinu urina, PSA, testosteron i veličinu prostate.

Studiju je tokom prvih šest meseci završilo 558 učesnika, a poboljšanje simptoma prijavljeno je kod 81 odsto ispitanika koji su uzimali preparat koprive i kod 16 odsto ispitanika koji su dobijali placebo. IPSS rezultat smanjio se sa 19,8 na 11,8 u grupi koja je dobijala koprivu, dok je u placebo grupi promena bila znatno manja. Istraživači su zabeležili i poboljšanje maksimalnog protoka mokraće i smanjenje količine urina koja ostaje u bešici nakon mokrenja.

Autori su zaključili da je Urtica dioica u toj studiji pokazala povoljno dejstvo na simptome benigne hiperplazije prostate. Istovremeno su naglasili da su potrebna dodatna klinička ispitivanja pre konačnog zaključka o efikasnosti. Ta ograda je važna jer jedna uspešna studija nije dovoljna da neki biljni preparat postane standardna terapija.

Novije istraživanje ukazalo je na još jedno moguće dejstvo

Randomizovana kontrolisana studija objavljena 2020. godine pratila je 60 muškaraca sa benignom hiperplazijom prostate. Polovina ispitanika dobijala je 450 mg ekstrakta korena koprive dnevno tokom 12 nedelja, dok je druga polovina dobijala placebo. Istraživače nisu zanimali samo urinarni simptomi, već i određeni pokazatelji inflamacije i oksidativnog stresa.

Rezultati su pokazali klinički značajan efekat na IPSS, odnosno skor kojim se procenjuje težina simptoma povezanih sa prostatom. Promene su registrovane i kod hs-CRP, malondialdehida i aktivnosti enzima superoksid-dismutaze, pokazatelja povezanih sa inflamacijom i oksidativnim stresom. Kod drugih ispitivanih parametara razlike u odnosu na kontrolnu grupu uglavnom nisu bile značajne.

Ovi nalazi otvaraju zanimljivo pitanje o tome da li potencijalno dejstvo koprive obuhvata više bioloških procesa od samog uticaja na simptome mokrenja. Ipak, studija sa 60 učesnika relativno je mala i njene rezultate ne treba tumačiti kao konačan dokaz. Potrebna su veća i kvalitetno kontrolisana istraživanja koja bi potvrdila klinički značaj ovih promena.

Nisu sva istraživanja dejstava koprive dala iste rezultate

Priča o koprivi i prostati nije jednostrana, što je posebno važno kada govorimo o lekovitom bilju. U jednoj dvostruko slepoj, randomizovanoj i placebo-kontrolisanoj studiji istraživači su ispitivali kombinaciju ekstrakta koprive i biljke Pygeum africanum. Posle šest meseci nisu pronašli značajnu razliku u kliničkom poboljšanju između biljnog preparata i placeba.

Ovakvi rezultati ne poništavaju automatski studije koje su zabeležile korist, ali pokazuju koliko oprezno treba tumačiti podatke o fitoterapiji. Razlikuju se preparati, količina aktivnih sastojaka, trajanje terapije, broj ispitanika i metodologija istraživanja. Uz to, kombinovani preparat ne daje odgovor na pitanje kako bi samostalni ekstrakt koprive delovao u istim uslovima.

Zato tvrdnja da „kopriva leči prostatu“ ide mnogo dalje od onoga što trenutno možemo da zaključimo na osnovu naučnih dokaza. Preciznije je reći da postoje klinički podaci koji ukazuju na moguće povoljno dejstvo određenih preparata korena koprive na simptome benigne hiperplazije prostate. Nauka još traži jasniji odgovor o tome kod kojih pacijenata, u kojoj dozi i u kom obliku takvi preparati imaju klinički značaj.

Čaj od koprive nije isto što i ekstrakt iz kliničke studije

Jedna od najčešćih grešaka pri čitanju istraživanja lekovitog bilja jeste poistovećivanje standardizovanog ekstrakta sa domaćim čajem. Preparat korišćen u kliničkom istraživanju ima određenu količinu ekstrakta i kontrolisan sastav, dok šolja čaja ne mora da sadrži iste supstance u uporedivoj koncentraciji. Zato podatak da je neki ekstrakt pokazao efekat ne dokazuje da će isti rezultat dati čaj, tinktura ili drugi preparat.

Poseban oprez potreban je kada osoba već koristi lekove ili ima hronične bolesti. Biljni preparati mogu da izazovu neželjena dejstva ili stupe u interakciju sa terapijom, a oznaka „prirodno“ nije sinonim za „bez rizika“. Razgovor sa lekarom ili farmaceutom posebno je važan pre redovne upotrebe koncentrisanih biljnih ekstrakata.

Kod muškaraca sa novonastalim ili izraženim problemima pri mokrenju samolečenje koprivom može da odloži utvrđivanje pravog uzroka tegoba. Krv u mokraći, nemogućnost mokrenja, bol, temperatura ili naglo pogoršanje simptoma zahtevaju medicinsku procenu. Ni jedan biljni preparat ne može da zameni dijagnostiku kada postoje simptomi koji mogu da ukazuju na ozbiljnije stanje.

(eKlinika.rs)