Karanfilić nije samo začin za kuvano vino: Kako deluje na organizam i kada treba biti oprezan

Miris karanfilića neke od nas vraća u detinjstvo, u hladne zimske večeri kada su stariji kuvali vino, a kućom se širio prepoznatljiv miris začina koje su dodavali u šerpu. Među njima je gotovo uvek bio karanfilić. Nekoliko sitnih, tamnosmeđih pupoljaka bilo je dovoljno da vino dobije poseban ukus i miris. Danas ovaj začin ponovo privlači pažnju, ali ne samo u kuhinji. Sve češće se govori o njegovom uticaju na varenje, zdravlje usne duplje, upale, pa čak i nivo šećera u krvi. Koliko u tim tvrdnjama ima istine?

Šta je zapravo karanfilić i zašto je toliko aromatičan?

Karanfilić (Syzygium aromaticum) dobija se sušenjem cvetnih pupoljaka zimzelenog drveta koje potiče sa Molučkih ostrva u Indoneziji. Njegov intenzivan miris i pomalo ljutkast ukus potiču prvenstveno od eugenola, prirodnog jedinjenja koje je najzastupljenije u etarskom ulju karanfilića.

Eugenol je posebno zanimljiv naučnicima zbog svojih antioksidativnih, antimikrobnih i protivupalnih svojstava, koja su pokazana prvenstveno u laboratorijskim istraživanjima. Međutim, rezultati dobijeni u laboratoriji ne znače automatski da će isti efekti nastati kada karanfilić dodamo u čaj ili hranu.

Za šta se karanfilić tradicionalno koristi i šta kaže nauka?

Jedna od najpoznatijih primena karanfilića povezana je sa zuboboljom. Eugenol ima lokalno anestetičko dejstvo, zbog čega se koristi i u određenim stomatološkim preparatima. Ipak, stavljanje koncentrovanog ulja karanfilića direktno na desni može izazvati iritaciju i oštećenje sluzokože, a nije zamena za pregled stomatologa.

Karanfilić se tradicionalno koristi i za ublažavanje nadimanja, mučnine i drugih problema sa varenjem. Međutim, još nema dovoljno kvalitetnih kliničkih dokaza da karanfilić pouzdano ublažava ove tegobe.

Zanimljivo je i njegovo moguće delovanje na šećer u krvi. U malom istraživanju objavljenom 2019. godine, koje je obuhvatilo samo 13 ispitanika, ispitivan je ekstrakt karanfilića i zabeleženo je smanjenje određenih vrednosti glukoze. Ipak, studija nije imala kontrolnu grupu, pa se na osnovu nje ne može zaključiti da karanfilić leči dijabetes ili da njegovo dodavanje u hranu snižava šećer u krvi.

Karanfilić sa medom, đumbirom ili limunom: Ima li koristi?

Na društvenim mrežama često se preporučuju različite kombinacije ovog začina. Karanfilić sa medom koristi se za umirivanje nadraženog grla, sa đumbirom za varenje, a sa nanom za osvežavanje daha. Ovi napici mogu biti prijatni, ali nema dovoljno kliničkih dokaza da upravo karanfilić, u navedenim kombinacijama, ostvaruje posebne terapijske efekte.

Slično važi i za popularnu tvrdnju da karanfilić sa cimetom ili zelenim čajem ubrzava metabolizam i podstiče mršavljenje. Za takve zaključke ipak, još nema pouzdanih dokaza.

Ceo ili mleveni karanfilić: Koji je bolji?

U prodaji se najčešće nalaze dva oblika karanfilića: celi osušeni cvetni pupoljci i mleveni začin. Celi karanfilić duže zadržava karakterističnu aromu i odličan je za kuvano vino, kompote, čajeve, supe i jela koja se dugo pripremaju. Pre serviranja se obično uklanja. Mleveni karanfilić praktičniji je za kolače, medenjake, kekse i druge poslastice. Njegov ukus je intenzivan, pa je dovoljna mala količina. Oba oblika potiču od iste biljke i sadrže slična prirodna jedinjenja. Razlika je prvenstveno u načinu upotrebe i očuvanju arome.

Karanfilić se može kupiti u većim supermarketima, prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim prodavnicama začina. Postoje različiti trgovački kvaliteti i porekla, ali kulinarski karanfilić uglavnom potiče od iste biljne vrste.

Može li previše karanfilića da škodi?

Karanfilić koji koristimo u uobičajenim kulinarskim količinama smatra se bezbednim za većinu ljudi. Međutim, koncentrovano etarsko ulje nije isto što i začin. Unošenje većih količina ulja karanfilića može izazvati ozbiljno trovanje, uključujući oštećenje jetre. Poseban oprez potreban je kod dece, trudnica i osoba koje uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi.

Zato karanfilić ne treba koristiti u velikim količinama kao kućni lek, niti piti njegovo etarsko ulje. Za svakodnevnu upotrebu najbolje je zadržati se na malim količinama koje koristimo za začinjavanje hrane i napitaka.

I možda je upravo u tome njegova najveća vrednost. Karanfilić ne mora da bude čudotvorni lek da bi imao svoje mesto u našoj kuhinji. Ponekad je dovoljno nekoliko mirisnih pupoljaka da običan čaj, kolač ili zimsko veče dobiju sasvim drugačiji ukus i miris.

(eKlinika.rs)