Ova mirisna biljka je niskokalorični eliksir za varenje, a pomaže i u regulaciji nivoa šećera u krvi

Bosiljak je jedna od najpoznatijih aromatičnih biljaka na svetu. Njegovi sveži ili sušeni listovi vekovima se koriste kao začin, ali i kao deo tradicionalnih metoda lečenja. Pripada porodici biljaka srodnih nani, a pretpostavlja se da potiče iz Indije, odakle se vremenom proširio u Aziju, Evropu i mediteranske zemlje.

Bosiljak: Nutritivna vrednost i potencijalno iskoristljivi kvaliteti

Na našim prostorima najčešće se koristi slatki bosiljak, dok se u drugim delovima sveta uzgaja više različitih vrsta. Zanimljivo je da sveži listovi bosiljka imaju veoma malo kalorija, dok je sušeni oblik nešto koncentrisaniji i nutritivno bogatiji.

Pored intenzivnog mirisa i ukusa, bosiljak sadrži brojne hranljive materije. Mala količina svežeg lišća obezbeđuje vitamine i minerale važne za funkcionisanje organizma.

U svega dve kašike seckanog bosiljka nalazi se minimalan broj kalorija, uz male količine proteina, masti i ugljenih hidrata. Bosiljak gotovo da ne sadrži šećer, natrijum ni holesterol.

Istovremeno je dobar izvor kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma i cinka. Tu je i niz vitamina, uključujući vitamin C, vitamine B grupe, folate, kao i vitamine A, E i K.

Antioksidativna i protivupalna svojstva koja poseduje bosiljak

Bosiljak je bogat biljnim jedinjenjima koja deluju kao antioksidansi. Ona pomažu organizmu u borbi protiv oksidativnog stresa i upalnih procesa.

Sveti bosiljak (tulsi) tradicionalno se koristi za ublažavanje različitih tegoba, od respiratornih problema poput kašlja i bronhitisa do kožnih oboljenja i infekcija. U njegovom sastavu je i eugenol, supstanca poznata po analgetskom i antiseptičkom dejstvu, zbog čega se koristi i u stomatologiji.

Zahvaljujući ovim svojstvima, bosiljak može da doprinese jačanju prirodne odbrane organizma i pomogne u smanjenju upalnih reakcija i procesa.

Mogući uticaj na šećer u krvi i krvni pritisak

U tradicionalnoj medicini bosiljak se koristi za podršku metabolizmu i regulaciju šećera u krvi. Posebno se tulsi bosiljak povezuje sa stabilizacijom nivoa glukoze, masnoća u krvi i krvnog pritiska.

Pored toga, određeni sastojci bosiljka mogu da doprinesu smanjenju psihološkog stresa i napetosti, što indirektno utiče na opšte zdravlje i ravnotežu organizma.

Bosiljak i zdravlje digestivnog sistema

Bosiljak se tradicionalno koristi i za ublažavanje probavnih tegoba. Smatra se da može da pomogne kod nadimanja, sporije probave i osećaja težine u stomaku. Njegova aromatična ulja stimulišu lučenje digestivnih sokova, što može doprineti lakšem varenju hrane.

Čaj od bosiljka kao prirodan napitak za opuštanje

Čaj od bosiljka može da bude prijatna alternativa kafi ili drugim toplim napicima. Osim što ima blag i aromatičan ukus, mnogi ga koriste zbog opuštajućeg efekta i mogućnosti da ublaži stres.

Priprema je jednostavna:

• jednu šolju ključale vode preliti preko 1 kašičice svežih listova bosiljka, pola kašičice sušenog bosiljka ili trećine kašičice praha.

Šolju je potrebno poklopiti i ostaviti da stoji oko 20 minuta. Nakon toga napitak se procedi, a po želji se može dodati limun ili mala količina zaslađivača. Čaj možete da pijete dok je topao, ali i rashlađen, kao osvežavajući napitak tokom toplih dana.

Kako čuvati i sušiti bosiljak

Svež bosiljak može kratko da se čuva tako što se stabljike stave u čašu sa vodom na sobnoj temperaturi. Na ovaj način listovi ostaju sveži jedan do dva dana.

Za duže čuvanje bosiljak možete da osušite na sledeći način:

• sveže listove rasporediti na rešetku ili poslužavnik
• pokriti ih laganom tkaninom kako bi se zaštitili od prašine
• ostaviti na toplom i provetrenom mestu, ali van direktnog sunca
• nakon oko 24 sata listovi treba da postanu suvi i lomljivi, ali da zadrže prirodnu boju.

Osušeni bosiljak najbolje je čuvati u dobro zatvorenoj staklenoj posudi na hladnom i tamnom mestu.

Kada treba biti oprezan sa konzumacijom bosiljka

Eterično ulje bosiljka sadrži supstancu estragol, koja je prisutna u mnogim aromatičnim biljkama. U umerenim količinama, kakve se nalaze u hrani ili čaju, bosiljak se smatra bezbednim za većinu ljudi.

Ipak, iz predostrožnosti se savetuje da trudnice, dojilje i mala deca izbegavaju veće količine bosiljka ili preparate sa njegovim eteričnim uljem.

(eKlinika.rs)