Mokraćna kiselina nije samo pokazatelj gihta, već i drugih parametara važnih za zdravlje

Mokraćna kiselina je mnogo više od laboratorijske vrednosti koja se povezuje sa gihtom. Kada se njen nivo u krvi promeni i bude povišen, imamo ozbiljan signal upozorenja da su ugroženi vitalni sistemi u organizmu, pre svega srce, krvni sudovi i bubrezi.

Na šta sve može da ukaže povišena mokraćna kiselina

Stanje poznato kao hiperurikemija danas se smatra jednim od tihih faktora rizika, koji dugoročno mogu da imaju teške posledice po zdravlje.

Do povišene mokraćna kiseline dolazi kada telo proizvodi previše ove supstance ili kada bubrezi ne uspevaju da je efikasno izbace. Iako se često razvija bez jasnih simptoma, njen negativan uticaj može da bude postepen i podmukao. Upravo zato se hiperurikemija sve češće posmatra rame uz rame sa povišenim holesterolom, glukozom i krvnim pritiskom.

Kakve posledice može da ima povišena mokraćna kiselina

Kod manjeg broja ljudi hiperurikemija se ispoljava kroz giht – bolno zapaljenje zglobova koje najčešće zahvata palac na stopalu, ali se može javiti i u kolenima, laktovima ili ručnim zglobovima. Međutim, odsustvo bola ne znači i odsustvo opasnosti.

Kristali mokraćne kiseline mogu da se talože u bubrezima, gde dovode do stvaranja peska i kamenaca, čestih infekcija urinarnog trakta i postepenog slabljenja bubrežne funkcije. Istovremeno, povišene vrednosti ove supstance povezane su sa ubrzanim razvojem ateroskleroze, povišenim krvnim pritiskom, gojaznošću i većim rizikom od srčanog i moždanog udara.

Zbog toga se danas smatra da mokraćna kiselina nije samo posledica drugih poremećaja, već i samostalan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Kako se reguliše povišena mokraćna kiselina

Najvažniji korak u kontroli hiperurikemije jeste pravovremeno otkrivanje. Redovne analize krvi omogućavaju da se problem prepozna pre nego što nastanu trajna oštećenja organa. Kada se postavi dijagnoza, terapija se zasniva na kombinaciji lekova i promena životnih navika.

Uobičajeno, koriste se reparati koji smanjuju stvaranje mokraćne kiseline u organizmu, dok se istovremeno savetuje prilagođavanje ishrane i načina života. Fizička aktivnost ima važnu ulogu, ali treba da bude umerena i redovna: šetnja, plivanje i lagano trčanje su mnogo korisniji od teških treninga sa opterećenjem.

Posebnu pažnju treba obratiti na ishranu. Alkohol, naročito pivo, crveno meso, iznutrice, masna i pržena hrana, kao i prekomeran unos šećera, mogu značajno pogoršati stanje. Njihovim izbacivanjem i usvajanjem zdravijih navika, organizam dobija priliku da lakše održi ravnotežu i postepeno snizi nivo mokraćne kiseline.

Prevencija kao ključ dugoročnog zdravlja ne samo bubrega

Briga o nivou mokraćne kiseline istovremeno je briga o srcu, bubrezima i krvnim sudovima. Zdrav način života, redovna terapija kada je potrebna i odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija koje hiperurikemija nosi sa sobom. Upravo zato se kontrola mokraćne kiseline sve više smatra važnim delom opšte prevencije hroničnih bolesti.

(eKlinika.rs)