Zamena ugljenih hidrata proteinima i mastima može poboljšati indikatore zdravlja, navodi se u nedavnoj studiji. Na osnovu dva klinička ispitivanja, istraživanje je pokazalo da su ljudi koji su imali ishranu sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem proteina značajno poboljšali rezultate lipida u krvi i smanjili nivoe masti u jetri uprkos tome što nisu značajno izgubili na težini.
Poboljšani markeri masnoća u krvi
Istraživanje, sprovedeno u Danskoj i objavljeno u The American Journal of Clinical Nutrition, koristilo je podatke iz dva randomizovana kontrolisana ispitivanja. Od oko 100 slučajno odabranih učesnika jedni su tokom šest nedelja konzumirali visokoproteinsku ishranu sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata, dok su drugi imali konvencionalnu dijetu za dijabetes (CD).
Učesnici na ishrani sa malo ugljenih hidrata jeli su 30 procenata ugljenih hidrata, 30 procenata proteina i 40 procenata masti, što je dovelo do značajnog poboljšanja nivoa lipida u krvi u poređenju sa CD ishranom. CD dijeta imala je veći sadržaj ugljenih hidrata od 50 procenata, pri čemu se više od 40 procenata ishrane pripisuje vlaknima iz ugljenih hidrata, kao i manjim unosom masti i proteina.
Oni koji su konzumirali ishranu sa visokim sadržajem proteina imali su smanjenje lipida u krvi za 33 odsto i smanjenje čestica male gustine lipoproteina niske gustine (LDL) za 16 odsto, vrste proteina holesterola koji može povećati rizik od srčanih bolesti. Njihovi nivoi lipoproteina visoke gustine (HDL/„dobrog” holesterola) takođe su porasli za 10 procenata, što ukazuje promenu ka povoljnijem profilu lipida. Nasuprot tome, CD dijeta nije pokazala slična poboljšanja.
Ishrana sa visokim sadržajem proteina takođe je smanjila nivoe masti u jetri. Međutim, učesnici koji nisu imali kalorijski deficit imali su više smanjenja masti u jetri od 55 procenata u poređenju sa 26 procenata u grupi koja je izgubila težinu.
Ovo smanjenje masti u jetri doprinosi boljem ukupnom metaboličkom zdravlju, pošto je povišena masnoća u jetri povezana sa insulinskom rezistencijom.
U obe studije, poboljšanje lipidnih profila među grupom sa visokim sadržajem proteina bilo je povezano sa smanjenjem masti u jetri, što ukazuje na vezu između ishrane, zdravlja jetre i profila lipida.
Teorija istraživača je da je poboljšanje metabolizma kod onih koji su bili na ishrani sa niskim sadržajem ugljenih hidrata povezano sa nižim nivoima insulina zbog nižeg šećera u krvi. S obzirom na visoku globalnu prevalenciju dijabetesa tipa 2, ovi nalazi mogu imati potencijal da predlože metode za bolje upravljanje ovim stanjem.
Dr Silvana Obici, šef odeljenja za endokrinologiju u Stony Brook Medicine u Njujorku, koja nije bila uključena u studiju, istakla je važnost kvaliteta hrane u odnosu na sastav makronutrijenata.
– Kao što Američko udruženje za dijabetes navodi, „Ljudi jedu hranu, a ne hranljive materije, a preporuke o hranljivim materijama moraju se primeniti na ono što ljudi jedu” – kaže dr Obici, ističući da je ovo „veoma važan koncept”, s obzirom na to da se mnoge studije fokusiraju na tri glavna makronutrijenta (ugljeni hidrati, proteini i masti) ne obraćajući mnogo pažnje na njihovu vrstu i kvalitet.
Hrana iz iste kategorije može imati „veoma različite” efekte
Ugljeni hidrati obuhvataju širok spektar namirnica – od rafinisanih opcija kao što su testenina i hleb do namirnica bogatih hranljivim materijama kao što su mahunarke, integralne žitarice i voće. Dr Obici kaže da ove namirnice imaju izrazito različite zdravstvene efekte uprkos tome što su u istoj kategoriji.
Govoreći o mastima u ishrani, ona je napomenula da se one kreću od životinjskih masti sa visokim sadržajem zasićenih masnih kiselina i holesterola do zdravih opcija kao što su riba, orasi, semenke, avokado i maslinovo ulje. Istakla je da studija nije napravila razliku između različitih vrsta ugljenih hidrata i masti.
– Ova kratkoročna studija nije se bavila značajem tipa ugljenih hidrata ili tipa masti. Moje mišljenje je da zdrava ishrana treba da istakne značaj vrste i kvaliteta makronutrijenata. Treba favorizovati ugljene hidrate koji se nalaze u mahunarkama, skrobnom povrću, integralnim žitaricama i voću, umesto jednostavnih šećera i rafinisanih ugljenih hidrata – naglasila je dr Obici.
Napomenula je da, kada su u pitanju masti u ishrani, životinjske masti sa visokim sadržajem zasićenih masnih kiselina i holesterola treba da se konzumiraju manje od zdravih masti koje se nalaze u ribi, orašastim plodovima i semenkama.
Dr Obici je naglasila gubitak težine kao ključan u upravljanju dijabetesom. Ona je primetila da je čak i ova kratkoročna studija pokazala značajne koristi od gubitka težine, bez obzira na sastav ishrane, i naglasila da održavanje zdrave telesne težine predstavlja kritičnu dugoročnu strategiju za zdravlje kod dijabetesa tipa 2.
