Fosfor je mineral koji se prirodno nalazi u mnogim namirnicama, a dostupan je i kao dodatak ukoliko nam je potrebna suplementacija. Ima više važnih uloga u telu.
Fosfor: Koja je njegova uloga u našem telu
Fosfor je jedan od ključnih elemenata kostiju, zuba i ćelijskih membrana. Pomaže u aktiviranju brojnih enzima i održava pH krvi u normalnom opsegu. Takođe, učestvuje u normalnoj funkciji nerava i mišića (uključujući i rad srca). Sastavni je deo i naših gena (DNK, RNK i ATP) i jedan je od glavnih izvora energije u telu.
Šta se dešava ako nemamo dovoljno fosfora i koje su preporučene količine
Kada su nam bubrezi, kosti i creva zdravi, za to je u velikoj meri zaslužan i nivo fosfora. Ako ishrani nedostaje ovaj mineral ili ga se ne apsorbuje dovoljno, u telu se odvija nekoliko procesa kako bi se sačuvale njegove zalihe i ostvario pokušaj da se održi normalan nivo: bubrezi izlučuju manje fosfora u urin, digestivni trakt postaje agresivniji u apsorpciji fosfora, a kosti oslobađaju njegove zalihe u krv. U ovim organima se dešavaju suprotna dejstva ako telo ima adekvatne zalihe fosfora.
Preporučeni dnevni unos fosfora u ishrani za odrasle muškarce i žene starije od 19 godina je 700 mg dnevno. Trudnoća i dojenje zahtevaju istu količinu fosfora.
Organski i neorganski fosfor
Različite namirnice prirodno sadrže fosfor, a najveći izvori su mlečni proizvodi, crveno meso, živina, morski plodovi, mahunarke i orašasti plodovi. Fosfor iz ovih namirnica naziva se organski fosfor. Inače se efikasnije apsorbuje iz hrane životinjskog porekla nego iz biljne hrane.
Biljna hrana poput semena, mahunarki i celih žitarica sadrži skladišteni oblik fosfora pod imenom fitati ili fitinska kiselina, koja može da smanji apsorpciju minerala. Telu tada nedostaje enzim potreban za razgradnju fitinske kiseline, dok prolazi kroz digestivni trakt može da se veže ne samo za fosfor već i za druge minerale poput gvožđa i cinka. Kuvanje, klijanje i namakanje su neke od tehnika pripreme hrane koje pomažu u razgradnji fitinske kiseline i tim postupcima se fosfor lakše apsorbuje.
Neorganski fosfor je prerađeni oblik koji se dodaje hrani radi očuvanja boje, teksture i sočnosti. Nalazi se u brzoj hrani, delikatesu i mesnim prerađevinama, mesu, konzerviranim i flaširanim pićima i mnogim drugim prerađenim namirnicama. Fosfatni aditivi i konzervansi značajno doprinose unosu fosfora a ovaj mineral je takođe dostupan u obliku suplemenata.
U kojim namirnicama ima najviše fosfora
Organski fosfor se pre svega nalazi u mlečni proizvodima, mesu i orašastim plodovima. Dobri uzvori su:
- mleko
- jogurt
- sir
- losos
- govedina
- živina
- svinjetina
- mahunarke
- orašasti plodovi
- semenke
- hleb i žitarice od celog zrna
- špargle
- paradajz
- karfiol
Izvori neorganskog fosfora su delikatesni proizvodi, slanina, kobasice, gazirana pića, energetska i druga flaširana pića.
Simptomi nedostatka fosfora
Nedostatak fosfora se naziva hipofosfatemija. Definiše se primarno analizom iz krvi. Međutim, nivoi fosfata u krvi ne pokazuju nužno ukupnu količinu fosfora u telu, jer se većina nalazi u kostima i zubima.
Najčešći uzroci nedostatka fosfora su problemi sa bubrezima ili hiperparatireoidizam, pri kome se oslobađa previše paratiroidnog hormona koji uzrokuje da fosfor izađe iz tela kroz urin. Takođe, prekomerna upotreba antacida koji sadrže aluminijum može da se veže za fosfor i poveća rizik od nedostatka ovog minerala.
Simptomi koji se javljaju zbog nedostatka fosfora su:
- slab apetit
- anemija
- slabost mišića
- bol u kostima
- bolesti kostiju (osteomalacija, rahitis)
- konfuzija
- povećana osetljivost na infekcije.
Nizak nivo fosfora i neuhranjenost
Ređa pojava hipofosfatemije se javlja kod ljudi sa teškom neuhranjenošću. Pacijenti koji su pothranjeni zbog stanja kao što su rak, uznapredovale bolesti jetre, zloupotreba alkohola ili anoreksija nervosa, mogu se hraniti takozvanom parenteralnom ishranom preko sonde ili venski. Međutim, pošto je njihovo stanje smanjilo sposobnost da efikasno prerađuju hranu, ponovno uvođenje ishrane sa svim hranljivim sastojcima može izazvati probleme pre svega kroz porast insulina, što rezultira brzim promenama elektrolita i tečnosti u krvi.
Nivoi hranljivih materija elektrolita u krvi kao što su kalijum, fosfor i magnezijum mogu brzo da padnu. Ukoliko se adekvatno ne odreaguje može da dođe do respiratorne insuficijencije, kome, srčanog zastoja, pa čak i smrti. Situacija se može izbeći davanjem ovih elektrolita intravenozno pacijentu pre primene pareteralne ishrane.
