Fosfor je esencijalni mineral koji se nalazi u mnogim namirnicama i dodacima ishrani. To je drugi najzastupljeniji mineral u ljudskom telu i nalazi se u svakoj ćeliji. Fosfor ima mnogo važnih uloga u telu, posebno kada je reč o kostima i zubima. Takođe učestvuje u regulaciji gena, pH ravnoteži i formiranju DNK (deoksiribonukleinska kiselina), RNK (ribonukleinska kiselina) i ATP (adenozin trifosfat), koji je glavni izvor energije za ćelije. Fosforilacija se dešava kada se grupa fosfata (sastavljena od atoma fosfora i kiseonika) vezuje za molekul, kao što je molekul glukoze ili proteina.
Šta je fosfor?
Fosfor je jedan od najzastupljenijih minerala u našem telu. Uglavnom se nalazi u kostima i zubima, ali je prisutan i u svakoj ćeliji našeg tela. Fosfor i kalcijum (još jedan esencijalni mineral) kombinuju se da bi napravili hidroksiapatit, koji je glavni strukturni element kostiju, kao i zubne gleđi. Zajedno sa bubrezima, hormoni pomažu u održavanju ravnoteže fosfora u kostima, zubima i celom telu.
Dakle, tačno je da fosfor pomaže u jačanju naših kostiju. Osim formiranja i zdravlja kostiju i zuba, fosfor je neophodan za nekoliko drugih važnih funkcija. Ovaj mineral je ključna komponenta ćelijskih membrana, što pomaže ćelijama da održe svoju strukturu kako bi pravilno funkcionisale.
Fosfor pomaže organizmu da koristi ugljene hidrate i masti kao gorivo. Takođe ima ulogu u stvaranju proteina, kao i u funkciji bubrega, mišićnih kontrakcija, normalnom srčanom ritmu i nervnoj signalizaciji. Fosfor je takođe elektrolit koji pomaže telu da održi pH ravnotežu. Zajedno sa drugim elektrolitima, fosfor kontroliše gubitke tečnosti i elektrolita u našem telu.
Kolika je dnevna potreba za fosforom
Pošto je fosfor esencijalni mineral, moramo ga redovno unositi putem određenih namirnica ili dijetetskih suplemenata.
Fosfor nam je potreban tokom čitavog života i to u različitim količinama. Obično je deci i tinejdžerima dnevno potrebno najviše fosfora.
Preporučeni dnevni unos fosfora je sledeći:
- odrasli sa 19 godina i stariji: 700 mg
- trudnice i odrasle dojilje: 700 mg
- trudnice i tinejdžerke dojilje: 1.250 mg
- tinejdžeri od 14 do 18 godina: 1.250 mg
- deca uzrasta od 9 do 13 godina: 1.250 mg
- deca od 4 do 8 godina: 500 mg
- deca od 1 do 3 godine: 460 mg
- deca od 7 do 12 meseci: 275 mg
- novorođenče do 6 meseci: 100 mg
Koje su namirnice bogate fosforom
Fosfor se nalazi u različitim vrstama namirnica, što ga čini prilično lako dostupnim putem uravnotežene ishrane. I biljne i životinjske namirnice sadrže fosfor. Mlečni proizvodi i žitarice najčešći su izvori fosfora. Fosfor se takođe nalazi u mesu, ribi, jajima, orašastim plodovima, mahunarkama i određenom povrću. Neki od najboljih prirodnih izvora fosfora su:
- jogurt
- kravlje mleko
- losos
- sir
- pileće grudi
- sočivo
- indijski orah
- krompir
- pasulj
- smeđi pirinač
- grašak
- ovsena kaša
- jaja
- tortilje
- hleb od celog zrna
Fosfor je takođe prisutan u mnogim prerađenim namirnicama, kao što su brza hrana, smrznuti obroci, gazirana pića i pakovane grickalice.
Zdravstvene prednosti fosfora
Upotreba suplemenata treba da bude individualizovana i treba da je odobri lekar, registrovani dijetetičar nutricionista, farmaceut ili zdravstveni radnik. Nijedan suplement nije namenjen za lečenje ili prevenciju bolesti.
Fosfor ima brojne uloge u organizmu i sve su od vitalnog značaja za naše zdravlje. Neke od njih su:
- očuvanje zubne gleđi
- pomoć bubrezima u filtriranju otpada
- proizvodnja DNK i RNK
- izgradnja ćelijskih membrana
- aktiviranje enzima
- održavanje pH ravnoteže
- regulisanje transkripcije gena
Prevencija osteoporoze
Fosfor i kalcijum su dva najvažnija minerala za zdravlje kostiju. Zajedno, oni pomažu u razvoju i mineralizaciji kostiju, ali i povećavaju gustinu i snagu kostiju.
Fosfor je tokom celog života od vitalnog značaja za naše kosti. Kasnije u životu, fosfor može pomoći u prevenciji osteoporoze, stanja u kojem se smanjuje mineralna gustina kostiju, što dovodi do povećanog rizika od preloma kostiju i drugih problema.
Istraživanja pokazuju da je adekvatan unos i fosfora i kalcijuma povezan sa poboljšanim zdravljem kostiju i smanjenim rizikom od osteoporoze.
Proizvodnja energije
Fosfor je ključna komponenta i ATP, a samim tim i proizvodnje energije.
ATP sadrži tri molekula fosfata. Ova tri fosfata vezana su za ATP jakim hemijskim vezama. Kada se prekinu, ove veze daju energiju.
Ćelijama u telu potrebna je energija da bi obavljale svoje zadatke. ATP se formira kada ćelijama treba energija. Kada se to dogodi, ATP oslobađa fosfate u ćelije, obezbeđujući trenutnu energiju. Ćelije koriste ATP za metabolizam, transport i mehaničke funkcije, poput pokretanja mišića. Sve ćelije zahtevaju ATP.
Funkcija mišića i nerava
Među svojim brojnim ulogama, fosfor je neophodan za kontrakcije mišića i nervnu signalizaciju.
Fosfor je važan za funkciju kako koštanih tako i srčanih mišića. Utvrđeno je da nedostatak fosfora (hipofosfatemija) dovodi do poremećaja i skeletnog i srčanog mišića. Smatra se da je to zbog nedostatka ATP.
Zanimljivo je da previše fosfora u krvi (hiperfosfatemija) takođe može poremetiti funkciju mišića, izazvati slabost mišića i povećati rizik od srčanih bolesti.
Istraživanje i razumevanje uloge fosfora u nervnom sistemu je ograničeno. Međutim, istraživanja sugerišu da previše ili premalo fosfora može izazvati određene poremećaje nervnog sistema.
U jednoj studiji, odnos između previše ili premalo fosfora u ishrani bio je povezan sa povećanim rizikom od periferne neuropatije, bolesti koja utiče na nerve u celom telu. Prema ovoj studiji, neravnoteža fosfora može izazvati upalu, slabljenje strukture ćelijskih membrana ili smanjenu sintezu ATP, a sve to može uzrokovati nepravilno funkcionisanje nerava.
Nedostatak fosfora
Pošto je fosfor toliko rasprostranjen u hrani, njegov nedostatak je retkost. Međutim, nedostatak fosfora je moguć i obično nije rezultat ishrane siromašne fosforom. Umesto toga, nedostatak fosfora je najčešće uzrokovan određenim zdravstvenim stanjima, kao što su poremećaji bubrega, hiperparatiroidizam i dijabetička ketoacidoza.
Simptomi nedostatka fosfora su sledeći:
- nizak apetit
- anemija
- slabost mišića
- loša koordinacija
- bol u kostima
- deformiteti kostiju
- osećaj peckanja ili trnjenja na koži
- konfuzija
- povećan rizik od infekcije
Da li su suplementi fosfora bezbedni?
U veoma retkim slučajevima prijavljene su alergijske reakcije kao rezultat uzimanja suplemenata fosfora ili lekova koji sadrže fosfor, a koje je preporučio lekar.
Suplemente fosfora treba da izbegavaju alergični na bilo koji njihov sastojak. Potražite hitnu medicinsku pomoć ako imate znake teške alergijske reakcije kao što su svrab, koprivnjača ili kratak dah.
Preventivne mere
Treba preduzeti dodatne mere predostrožnosti kada se koristi fosfor.
Moguće je uneti previše fosfora. Prekomeran unos fosfora može dovesti do neželjenih efekata i drugih problema u nekim slučajevima.
Visok nivo fosfora u krvi (hiperfosfatemija) može biti uzrokovan raznim zdravstvenim stanjima, kao i prekomernim unosom. Previše fosfora može uzrokovati uklanjanje kalcijuma iz kostiju i drugih područja, a zatim deponovanje u meka tkiva (proces poznat kao kalcifikacija). Međutim, ovaj neželjeni efekat se uglavnom primećuje kod osoba sa hroničnom bubrežnom bolešću (HBK).
Visok nivo fosfora takođe može izazvati slabe kosti, grčeve mišića, lomljive nokte, suvu kožu, razdražljivost i abnormalne srčane ritmove (aritmiju).
Osobe sa određenim zdravstvenim stanjima možda će morati da prate unos fosfora, u čemu mogu da im pomognu lekar ili registrovani nutricionista dijetetičar.
Praćenje unosa i redovni lekarski pregledi preporučuju se za sledeća stanja na koja može uticati fosfor:
- oboljenje bubrega: bubrezi filtriraju višak fosfora kako bi pomogli u održavanju pravilnog balansa minerala; međutim, ako imate bolest bubrega, onda bubrezi ne mogu da uklanjaju fosfor onako kako bi trebalo; promene u ishrani i dijaliza obično se preporučuju da bi se održao nizak nivo fosfora kod ljudi sa oboljenjem bubrega
- dijabetes: postoje neki dokazi da ishrana bogata fosforom može povećati rizik od dijabetesa; to može biti zato što je fosfor uključen u metabolizam glukoze (šećera), što je direktno povezano sa dijabetesom; ishrana sa niskim sadržajem fosfora može pomoći u upravljanju dijabetesom, ali su potrebna dodatna istraživanja
- neravnoteža kalcijuma i fosfora: održavanje uravnoteženih nivoa fosfora i kalcijuma od suštinskog je značaja za naše zdravlje; određeni poremećaji mogu dovesti do neravnoteže jer su mnogi hormoni i druge supstance uključeni u ravnotežu kalcijuma i fosfora; visoki nivoi fosfora mogu uzrokovati deponovanje kalcijuma u mekim tkivima, što dovodi do povećanog rizika od deformiteta kostiju
- hiperparatiroidizam: osobe sa hiperparatiroidizmom imaju hiperaktivnu paratiroidnu žlezdu koja luči previše paratiroidnog hormona u krvotok; fosfor povećava oslobađanje paratiroidnog hormona; to znači da prekomerni unos fosfora može pogoršati hiperparatiroidizam
- kardiovaskularne bolesti: visoki nivoi fosfora povezani su sa povećanim rizikom od hipertenzije (visok krvni pritisak), ateroskleroze i vaskularne kalcifikacije; ovi i drugi faktori takođe mogu povećati rizik od kardiovaskularnih (srčanih) bolesti
Mogu biti neophodne i druge mere opreza i zato uvek razgovarajte sa lekarom pre nego što uzmete fosfor ili druge suplemente.
Interakcije sa lekovima i drugim suplementima
Fosfor može negativno reagovati sa određenim lekovima ili drugim suplementima. Ove interakcije mogu dovesti do toga da lekovi ili suplementi ne deluju kako treba.
Interakcije mogu postojati između fosfora i:
- antacida: određeni tipovi i brendovi antacida (koji se koriste za varenje i gorušicu) mogu smanjiti količinu fosfora koju naše telo apsorbuje; antacidi koji sadrže aluminijum hidroksid ili kalcijum karbonat mogu da stupe u interakciju sa fosforom na ovaj način
- laksativa: laksativi koji sadrže natrijum fosfat mogu povećati nivoe fosfora; zbog toga je važno uzimati ove vrste laksativa samo prema uputstvima; osobe sa oboljenjem bubrega ili srčanim oboljenjima treba da razgovaraju sa lekarom pre nego što uzmu laksative natrijum fosfata
- kortikosteroida: neki dokazi ukazuju na potencijalnu interakciju između fosfora i kortikosteroida, kao što su prednizon i deksametazon
- diuretika: diuretici mogu povećati koncentraciju fosfora u krvotoku kod osoba sa oboljenjem bubrega; takođe mogu da ometaju način na koji se fosfor izlučuje putem bubrega
- insulina: visoke doze insulina mogu smanjiti nivoe fosfora; to je zato što insulin indukuje unos fosfora u ćelije
- veziva fosfata: osobe sa bolešću bubrega često uzimaju veziva fosfata kako bi uklonili višak fosfora koji bubrezi možda nisu pravilno eliminisali; međutim, ako se fosfatna veziva uzimaju pogrešno, onda mogu dovesti do preniskog nivoa fosfora
- suplemenata kalcijuma: metabolizam kalcijuma i fosfora usko je povezan; kada je unos jednog od ovih minerala previsok, drugi se može smanjiti
Ako koristite ove ili druge lekove ili suplemente, razgovarajte sa lekarom o mogućim interakcijama sa fosforom.
