Osteoporoza pripada grupi „nemih bolest“, ne boli, sve dok pacijent ne slomi kost. Pri pokušaju da podigne minimalni teret, kijanja ili zagrljaja, osoba može u najtežim slučajevima slomiti pršljen. Unos dovoljnih količina kalcijuma, vitamina D i što manje vremena provedenog u sedećem položaju mogu smanjiti rizik od ove bolesti. Osteoporoza je pored infarkta miokarda i dijabetesa jedan od najčešćih razloga za bolničko lečenje, ističu stručnjaci.
Prelom kuka sputava osnovne aktivnosti
Osteoporoza, pored osteoartroze, predstavlja najčešće oboljenje kostiju. Svetska zdravstvena organizacija određuje osteoporozu kao „progresivno sistematsko oboljenje kostiju skeleta, koje se karakteriše smanjenom koštanom masom i poremećenom mikroarhitekturom kostiju, što vodi do povećane lomljivosti kostiju i do povećanog rizika od fraktura”. Prema nekim podacima od ove metaboličke bolesti koštanog sistema boluje svaka treća žena i svaki peti muškarac na svetu.
– Kao što lečimo povišen krvni pritisak i poremećen lipidni status u cilju prevenciji infarkta i šloga, isto tako je potrebno lečiti i osteoporozu u cilju prevencije nastanka preloma. Treba imati na umu da podaci iz celog sveta ukazuju da 20 do 25 osoba koje zadobiju prelom kuka umiru u toku prve godine, a 75 odsto preživelih više nikad ne bude nezavisno u obavljanju aktivnosti dnevnog života, kao što su lična higijena, hranjenje, oblačenje, socijalni život, hobi i potrebna im je pomoć drugih osoba – kaže za portal eKlinika reumatolog i šef Kabineta za fizikalnu medicinu i osteodenzitometriju Klinike za ortopedsku hirurgiju i taumatologiju UKC Vojvodine doc. dr Radmila Matijević.
I mala trauma dovodi do preloma
Sve ovo dovodi do velikog pritiska na ostale članove porodice koji ili moraju preuzeti ulogu negovatelja ili se odlučiti za smeštaj svojih najmilijih u domove za stare, objašnjava dr Matijević. Prelomi usled osteoporoze su najčešći na ručnom zglobu, kičmenim pršljenovima i kuku, a moguće da se prelom desi i na nekim drugim kostima.
– Osteoporoza je oboljenje u kom kosti gube čvrstinu i usled toga se lakše lome. Nažalost, prelomi su obično i prvi znak osteoporoze. Ovo oboljenje pripada grupi takozvanih „ nemih bolesti“ koje nemaju bol kao simptom, ali na njega treba posumnjati uvek kada osoba izgubi na visini više od tri centimetra. Treba imati na umu da se svaka kost može slomiti ako se na nju deluje silom određene jačine, ali se osteoporotične kosti lome pod dejstvom sile koja inače ne može da slomi zdravu kost. Dakle, osteoporotski prelomi se dešavaju na malu traumu na primer, poput pada sa sopstvene visine ili podizanja minimalnog tereta. U veoma ozbiljnim slučajevima može doći do preloma pršljena prilikom kijanja ili zagrljaja – objašnjava doc. dr Matijević.
U riziku i žene i muškarci
Žene češće od muškaraca pate od gubitka koštane mase,a razlog su hormonalne promene u i deficit hormona estrogena, koji usporava gubitak koštane mase. Doktorka Matijević precizira da postoji mnoštvo faktora koji mogu dovesti do poroznosti kostiju i povećanja rizika za nastanak osteporotičnog preloma.
– Svakako jedan od osnovnih faktora rizika je ženski pol, jer u grupi žena starijih od 50 godina, svaka druga pripadnica bele rase je u opasnosti da u svom životnom veku zadobije osteoporotski prelom. Mada se često o osteoporozi govori kao o „ženskoj bolesti“, to zapravo nije u potunosti tačno jer se u riziku za nastanak preloma usled osteoporoze nalazi i svaki peti muškarac stariji od 50 godina. Pored pola i godina, dodatni faktor na koje se ne može uticati je i genetika jer postojanje preloma nastalog na malu traumu kod naših predaka, povećava i naš rizik. Pored svega navedenog na nastanak osteoporoze mogu uticati i faktori kao što su rana menopauza, pre 45. godine života, reumatoidni artritis i to usled samog mehanizma bolesti i zbog nekih od lekova koji se koriste u lečenju – navodi doc. dr Radmila Matijević.
Doc. Matijević je za svoj rad u borbi protiv osteoproze dobila predsedničku nagradu koju joj je uručio prof Cyrus Cooper na svetskom kongresu u Parizu 2019. godine
Doktorka dodaje da faktori rizika za nastanak bolesti mogu biti anorexia nervosa, parkinsonizam, maligniteti, Kronova bolest, pojačan rad štitne i paraštitne žlezde, lekovi kao što su kortikosteroidi, ali i određeni lekovi koji se koriste u lečenju karcinoma dojke i prostate, depresije, inhibitori protonske pumpe.
Zlatni standard za dijagnostiku osteoporoze je osteodenzitometrijski pregled
Lekari su Univerziteta u Šefildu razvili su algoritam koji izračunava rizik za nastanak osteoporotskog preloma na osnovu faktora rizika. Zahvaljujući timu iz Novog Sada može se dobiti precizan rezultat specifičan za naše građane odabirom Srbije iz padajućeg menija ovde, upućuje nas doktorka Radmila Matijević. Zlatni standard za dijagnostiku osteoporoze je osteodenzitometrijski (DXA) pregled. Dr Matijević naglašava da se samo snimanje se zasniva na RTG zracima i ističe da je zračenje izuzetno male doze, na nivou doze zračenja koje se dobije tokom leta avionom. Procedura je bezbola i kratkotrajna.
– Standardni protokol podrazumeva snimanje poslednja 4 lumbalna pršljena i levi kuk ali se pored ove dve uobičajene lokacije, snimanje može uraditi i na desnom kuku, podlaktici, a u zavisnosti od softverske opreme aparata na kom se pregled obavlja, i na delovima kosti oko proteza kuka i kolena (orthopaedic hip and knee) – precizira dr Matijević.
Poželjno da svaka žena na početku menopauze uradi pregled
Doktorka pojašnjava i da dodatna oprema savremenijih aparata podrazumeva i mogućnost dijagnostike preloma pršljenova zahvaljujući lateral vertebral assessment softveru, dopunjen i precizniji proračun FRAX indeksa, jer ima unet i DXA rezultat, kao i TBS score kojim se dobija uvid u kvalitet kosti.
– Pored dijagnostike osteoporoze, ovim aparatima moguće je utvrditi i sastav celog tela (udeo mišićne, masne i koštane mase u ukupnoj masi) i tako dobiti ukupnu vrednost koštanog tkiva u celom organizmu. Bilo bi poželjno da svaka žena na početku menopauze uradi inicijalni DXA pregled i da zna sa kojim vrednostima koštane gustine ulazi u narednih 5 godina kada se dešava najbrži gubitak koštane gustine i da se u odnosu na taj nalaz, dalje planira lečenje, unos suplemenata i kontrole – kaže dr Matijević.
Šta sve oštećuje kosti?
Kako bismo sprečili nastanak osteoporoze bitna je i prevencija i promena nekih loših životnih navika. Dr Matijević objašnjava da lekovi koji se sada koriste mogu, dokazano, smanjiti rizik od nastanaka preloma, zaustaviti dalju razgradnju kostiju i kod velike većine pacijenata pomoći da se kosti „napune“ neophodnim materijama koje im daju čvrstinu.
-Sedentarni način života, sa previše vremena provedenog u zatvorenom prostoru čine da čak mnogobrojni pripadnici naše populacije, koja živi na Suncem okupanoj geografskoj širini, pati od nedovoljne količine vitamina D, koji je toliko značajan za dobrobit celog organizma da ga mnogi stručnjaci svrstavaju u hormone. Vitamin sunca, kako se često opisuje, ima ulogu u prevenciji depresije, maligniteta, modulira imuni odgovor, utiče na nivo šećera u krvi, pomaže normalno funkcionisanje mišića ali svakako primarno je našem telu neophodan za metabolizam kalcijuma i fosfora. Nedostatak vitamina D kod dece dovodi do pojave rahitisa, a kod odraslih do smanjenog kvaliteta kosti, osteoporoze i osteoporotskih preloma – upozorava doc. dr Radmila Matijević. Naravno, njegov pun potencijal ispoljava se u sadejstvu sa vitaminom K2.
Deca da se bave sportom, zdravo hrane i provode što više vremena napolju
Kako bi terapija bila efikasna neophodne su nam dobre vrednosti vitamina D, pridržavanje određenih higijensko dijetetskih mera zdravog života, kao što je adekvatna ishrana i redovno vežbanje sa opterećenjem. Doktorka Matijević navodi da je bitno uticati i na faktore rizika za nastanak bolesti kao što su prekomerni unos alkohola, pušenje, nezdrava telesna masa. Zato je bitno pridržavati se zdravih stilova života od detinjstva, kada se i stiču dobre navike.
– Mnogi osteoporozu svrstavaju u grupu “pedijatrijskih bolesti“ jer se koštana gustina i čvrstoća stiče tokom rasta i razvoja i svoju maksimalnu vrednost dostiže u trećoj deceniji života. Zbog toga je izuzetno bitno i poželjno da se deca bave sportom, provode što više vremena napolju i pravilno i zdravo hrane da bi njihove kosti u starosti bile što zdravije jer kako naš narod lepo kaže:“ Bolje sprečiti – nego lečiti“, ističe za portal eKlinika doc. dr Radmila Matijević.
