Šta se dešava sa kostima kada zajedno uzimamo vitamin D i kalcijum

Kalcijum kostima daje čvrstinu, dok vitamin D pomaže organizmu da ovaj mineral apsorbuje i iskoristi. Zbog toga se često uzimaju zajedno, posebno u starijem životnom dobu i tokom lečenja osteoporoze. Međutim, suplementi nisu potrebni svima, a prevelike doze mogu da izazovu zdravstvene probleme.

Kalcijum je najzastupljeniji mineral u ljudskom organizmu, a najveći njegov deo nalazi se u kostima i zubima. Potreban nam je i za rad mišića, prenos nervnih impulsa, zgrušavanje krvi i normalan srčani ritam.

Kada ga ne unosimo dovoljno, organizam može početi da ga uzima iz kostiju kako bi održao neophodan nivo u krvi. Ako takvo stanje traje dugo, kosti mogu postepeno da izgube gustinu i postanu podložnije prelomima.

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma

Vitamin D je rastvorljiv u mastima i u organizmu deluje slično hormonu. Njegova važna uloga jeste da omogući apsorpciju kalcijuma i fosfora u crevima.

Ako nemamo dovoljno vitamina D, telo ne može efikasno da iskoristi ni kalcijum koji unosimo hranom ili suplementima. Ozbiljan nedostatak kod odraslih može da dovede do osteomalacije, stanja u kojem kosti postaju mekše i bolnije. Dugotrajan manjak može doprineti osteoporozi i povećanom riziku od preloma.

Vitamin D važan je i za mišiće, što je posebno značajno kod starijih osoba. Slabost mišića povećava mogućnost pada, a samim tim i povrede kostiju.

Da li ih treba uzimati zajedno

Kalcijum obezbeđuje osnovni materijal za kosti, dok vitamin D omogućava da se taj mineral apsorbuje. Zajednička nadoknada može biti korisna osobama koje imaju nedovoljan unos kalcijuma, potvrđen nedostatak vitamina D, osteoporozu ili povećan rizik od preloma.

Posebnu korist mogu imati starije osobe, ljudi koji retko izlaze napolje, pacijenti sa bolestima koje otežavaju apsorpciju hranljivih materija i osobe koje koriste određene lekove za osteoporozu. Ipak, suplementi nisu potrebni svima. Kod zdrave osobe koja ima raznovrsnu ishranu i odgovarajući nivo vitamina D, dodatne velike doze neće nužno učiniti kosti jačim.

Na zdravlje kostiju utiču i fizička aktivnost, hormonski status, pušenje, alkohol, nasledni faktori, bolesti bubrega i pojedini lekovi. Zato suplement ne može da zameni pravilnu ishranu, kretanje i odgovarajuće lečenje.

Koliko nam je potrebno

Većini odraslih potrebno je oko 1.000 miligrama kalcijuma dnevno. Potrebe se povećavaju kod žena posle 50. i muškaraca posle 70. godine, kada se najčešće preporučuje ukupno oko 1.200 miligrama.

Ove količine obuhvataju kalcijum iz hrane i suplemenata. Ako ga hranom već unosimo dovoljno, nije potrebno da preporučenu dnevnu količinu dodatno popijemo u tabletama.

Za većinu odraslih preporučeni dnevni unos vitamina D iznosi oko 600 internacionalnih jedinica, odnosno 15 mikrograma. Posle 70. godine često se preporučuje oko 800 internacionalnih jedinica ili 20 mikrograma.

Gornja granica od 4.000 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno nije preporučena doza, već najviši unos koji se generalno smatra podnošljivim za većinu odraslih. U lečenju potvrđenog nedostatka lekar može privremeno propisati drugačiju dozu.

Kada suplementi mogu biti potrebni

O nadoknadi kalcijuma i vitamina D treba razgovarati sa lekarom ako:

• imamo osteoporozu ili osteopeniju
• doživeli smo prelom posle manjeg pada ili povrede
• ne unosimo dovoljno kalcijuma hranom
• imamo potvrđen nedostatak vitamina D
• veoma malo boravimo napolju
• imamo bolest koja otežava apsorpciju
• uzimamo kortikosteroide ili druge lekove koji utiču na kosti
• imamo povećan rizik od pada i preloma.

Koncentracija vitamina D određuje se merenjem 25-hidroksivitamina D u krvi. Ipak, rutinsko testiranje svih zdravih osoba bez simptoma i faktora rizika uglavnom nije potrebno.

Koji oblik kalcijuma se bolje apsorbuje

Najčešći oblici u suplementima jesu kalcijum-karbonat i kalcijum-citrat. Kalcijum-karbonat se bolje apsorbuje kada se uzima uz obrok. Kalcijum-citrat može se uzimati sa hranom ili bez nje i često je pogodniji za osobe koje imaju manje želudačne kiseline ili koriste lekove za smanjenje njenog lučenja.

Telo bolje apsorbuje kalcijum u manjim pojedinačnim količinama. Ako je potrebna veća dnevna doza, obično je bolje podeliti je i ne uzimati više od približno 500 miligrama kalcijuma odjednom.

Prevelike doze mogu da naškode

Previše vitamina D može da izazove opasno povećanje kalcijuma u krvi. Mogu se javiti mučnina, slabost, jaka žeđ, učestalo mokrenje, konfuzija i poremećaji srčanog ritma. U težim slučajevima mogu nastati kamen i oštećenje bubrega.

Suplementi kalcijuma kod nekih ljudi izazivaju zatvor i nadimanje, dok prevelik ukupan unos može povećati rizik od kamena u bubregu. Poseban oprez potreban je kod osoba koje imaju bubrežne bolesti, povišen nivo kalcijuma ili poremećaj rada paratireoidnih žlezda.

Kalcijum može da smanji apsorpciju levotiroksina, preparata gvožđa, određenih antibiotika i nekih lekova za osteoporozu. Zato ih ne treba uzimati istovremeno, a potreban vremenski razmak treba proveriti sa lekarom ili farmaceutom.

Kosti ne čuvaju samo suplementi

Kalcijum i vitamin D mogu pomoći u očuvanju kostiju kada postoji njihov nedostatak ili povećan rizik od osteoporoze. Ipak, najbezbednije je da kalcijum prvenstveno unosimo hranom, dok se suplementacija određuje prema individualnim potrebama.

Za zdrave kosti važni su i hodanje, vežbe sa opterećenjem, vežbe snage i ravnoteže, prestanak pušenja i ograničavanje alkohola. Pre uvođenja suplemenata treba proceniti ishranu, zdravstveno stanje i lekove koje koristimo. Najbolja doza nije najveća, već ona koja odgovara potrebama našeg organizma.

(eKlinika.rs)