Da li vežba malim prstom može da zaštiti mozak od Alchajmerove bolesti? Nauka daje mnogo složeniji odgovor

Šta ako bi nekoliko pokreta malim prstom svakog dana moglo da smanji rizik od Alchajmerove bolesti? Upravo to tvrde brojni video-snimci na TikToku koji su poslednjih nedelja prikupili milione pregleda. U njima se promoviše takozvani „pinky time”, jednostavna vežba tokom koje se mali prsti pomeraju gore-dole u unapred određenom položaju šaka.

Ideja zvuči primamljivo. Besplatna je, traje svega nekoliko sekundi i obećava zaštitu od jedne od bolesti koje ljudi najviše strahuju da će ih pogoditi u starosti. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je stvarnost mnogo složenija.

Preporučujemo

Zašto je ova vežba uopšte privukla pažnju naučnika?

Na prvi pogled deluje neverovatno da tako mali pokret može da angažuje mozak. Ipak, kada pokušavamo da izvedemo novi i neuobičajen pokret prstima, naš mozak istovremeno planira svaki pokret, sprečava pogrešne reakcije, prati ono što vidimo i neprekidno obrađuje informacije koje stižu iz šaka.

Zbog toga aktivnosti koje zahtevaju finu motoriku, poput sviranja instrumenta, pletenja, crtanja ili učenja novih pokreta, mogu da predstavljaju dobar trening za mozak.

Šta zapravo pokazuju istraživanja?

Naučnici već godinama koriste takozvane testove tapkanja prstima kako bi proučavali odnos između pokreta, pažnje i starenja mozga. Međutim, veoma je važno razumeti da su to istraživački alati, a ne testovi kojima se postavlja dijagnoza demencije.

Drugim rečima, činjenica da neko ne može lako da izvede određeni pokret prstima ne znači da ima početne znake Alchajmerove bolesti. Isto tako, osoba koja bez problema uradi ovu vežbu nije automatski zaštićena od kognitivnog propadanja.

Na uspešnost izvođenja ovakvih pokreta utiču brojni faktori, uključujući pokretljivost šaka, godine, prethodne povrede, artritis, ali i to koliko smo vežbali određeni pokret.

Mozak voli nove izazove

Iza ovog viralnog trenda ipak se krije jedan naučno potvrđen fenomen - neuroplastičnost. To je sposobnost mozga da tokom života stvara nove veze između nervnih ćelija i prilagođava se novim iskustvima.

Svaki put kada učimo novu veštinu, bilo da je reč o učenju novog jezika, plesu, sviranju gitare ili složenijim pokretima prstiju, mozak gradi i jača neuronske mreže koje učestvuju u tom zadatku.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da najveću korist imaju aktivnosti koje predstavljaju pravi izazov. Kada neki pokret postane potpuno automatski, mozak ulaže znatno manje napora nego na početku, pa se i njegov stimulativni efekat smanjuje.

Može li ova vežba da spreči Alchajmerovu bolest?

Za sada ne postoje naučni dokazi da vežbanje pokreta malog prsta može da spreči razvoj Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije.

Pojedina istraživanja pokazala su da različite vežbe za šake i prste mogu doneti skromna poboljšanja kod osoba koje već imaju određene kognitivne smetnje. Međutim, dokazi su i dalje ograničeni i nisu dovoljno snažni da bi se preporučili kao način prevencije demencije.

Šta zaista pomaže da mozak ostane zdrav?

Iako ne postoji jedna čudesna vežba koja može da zaštiti mozak od starenja, nauka je prilično jasna kada je reč o navikama koje dugoročno doprinose očuvanju kognitivnih funkcija.

To su:

• redovna fizička aktivnost
• kvalitetan san
• mediteranski način ishrane
• dobra kontrola krvnog pritiska, šećera i holesterola
• održavanje sluha i vida
• druženje i aktivan društveni život
• stalno učenje novih veština, jezika, muzike ili hobija koji predstavljaju mentalni izazov

Vežba s malim prstom nije opasna i može biti zanimljiv način da nakratko aktiviramo koordinaciju i pažnju. Međutim, bilo bi pogrešno verovati da nekoliko pokreta dnevno može sprečiti Alčajmerovu bolest.

Ako želimo da sačuvamo zdravlje mozga, mnogo više će nam koristiti svakodnevna šetnja, kvalitetan san, zdrava ishrana, druženje sa ljudima i spremnost da tokom celog života učimo nešto novo. Upravo te navike danas imaju najčvršću naučnu podršku kada je reč o očuvanju pamćenja i kognitivnih sposobnosti.

(eKlinika.rs)