Pet pregleda koji čuvaju zdravlje mozga, a često ih zanemarujemo

Kada razmišljamo o zdravlju mozga, većina nas prvo pomisli na ukrštenice, pamćenje, možda na ishranu ili fizičku aktivnost. Ređe razmišljamo o tome koliko su krvni pritisak, vid, sluh ili zubi povezani sa našim kognitivnim sposobnostima. A upravo tu leži važna istina.

Zdravlje mozga ne postoji odvojeno od zdravlja celog tela. Naprotiv, mozak je izuzetno osetljiv na sve promene koje se godinama tiho dešavaju u krvnim sudovima, čulima i nivou hronične upale u organizmu.

Zato izdvajamo pet pregleda i zdravstvenih koraka koji imaju snažan, a često potcenjen uticaj na očuvanje moždanih funkcija.

1. Merenje krvnog pritiska – osnova zdravlja mozga

Povišen krvni pritisak jedan je od najvećih faktora rizika za moždani udar i demenciju. Problem je što često ne daje nikakve simptome, zbog čega se godinama ne prepoznaje i ne leči.

Kada je pritisak visok, zidovi krvnih sudova u mozgu trpe konstantan stres. Vremenom mogu da se zadebljaju, suze ili postanu krti, što dovodi do smanjenog protoka krvi, sitnih krvarenja i takozvanih mikroinfarkta mozga. Oni često prolaze neprimećeno, ali se njihovi efekti talože.

Zato je važno da znamo svoje vrednosti. Ako su iznad 120 sa 80, potrebno je ozbiljno razgovarati sa lekarom o daljim koracima, bilo da su u pitanju promene načina života ili terapija.

2. Kontrola vida – jer mozak voli stimulaciju

Vid nije samo vezan za oči. Kada vid slabi, mozak dobija manje informacija iz okruženja, a regije zadužene za njihovu obradu vremenom mogu da oslabe.

Istraživanja pokazuju da osobe sa neliječenim oštećenjem vida imaju veći rizik od kognitivnog pada i demencije. Redovni pregledi kod oftalmologa važni su u svakom životnom dobu, bez obzira na to da li nosimo naočare ili ne.

3. Provera sluha – važnija nego što mislimo

Gubitak sluha jedan je od najjačih, a često zanemarenih faktora rizika za demenciju. Kada ne čujemo dobro, mozak mora da ulaže dodatni napor da razume govor, što ga iscrpljuje. Uz to, ljudi sa oslabljenim sluhom često se povlače iz društvenih situacija, što dodatno smanjuje kognitivnu stimulaciju.

Redovni pregledi sluha, posebno posle 65. godine, mogu da budu veoma korisni, ne samo u kvalitetu komunikacije već i u dugoročnom očuvanju mentalnih funkcija.

4. Oralno zdravlje – veza sa mozgom postoji

Zdravlje desni i zuba daleko prevazilazi estetiku. Hronične upale u usnoj duplji povezane su sa povećanim rizikom od moždanog udara i neurodegenerativnih bolesti.

Bakterije koje izazivaju parodontopatiju mogu da doprinesu sistemskoj upali u organizmu, a studije su pokazale i povezanost sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti. Redovne stomatološke kontrole i dobra oralna higijena jednostavan su, ali moćan korak ka zdravlju mozga.

5. Vakcina protiv herpes zostera – neočekivani saveznik mozga

Sve je više dokaza da vakcinacija protiv herpes zostera može imati zaštitni efekat i na mozak. Velike populacione studije pokazale su da vakcinisane osobe imaju značajno manji rizik od razvoja demencije.

Iako se ova vakcina preporučuje prvenstveno radi sprečavanja bolne virusne infekcije, čini se da ona istovremeno smanjuje hronične inflamatorne procese koji mogu doprineti oštećenju mozga. Vakcina se preporučuje osobama starijim od 50 godina.

Vakcina protiv herpes zostera dostupna je i u Srbiji, ali nije deo obaveznog nacionalnog kalendara vakcinacije i treba je posebno tražiti kod svog lekara ili u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Zašto je važno reagovati na vreme

Stručnjaci ističu da je srednje životno doba ključno za prevenciju kognitivnog propadanja. Oštećenja se ne dešavaju preko noći, već se grade godinama. Dobra vest je da upravo zato imamo priliku da na vreme delujemo.

Briga o mozgu ne počinje tek kada se pojave problemi sa pamćenjem. Ona počinje u ordinaciji, na preventivnom pregledu, u malim odlukama koje danas donosimo.

(eKlinika.rs)