Zujanje u ušima: Da li je u pitanju prolazni, neprijatni simptom ili prvi znak gubitka sluha?

Zujanje u ušima (tinitus) se neretko javlja iznenada, kada osoba naglo primeti da čuje slabije na jedno ili oba uva

Oštećenje sluha se definiše kao smanjena osetljivost slušnog sistema, a zujanje u ušima često izaziva nedoumice i identifikuje se sa prvim znakom promena u slušnom sistemu. Da li je uvek u pitanju početak gubitka sluha?

Šta su pragovi sluha i kako se kategorišu oštećenja

Preporučujemo

Pragovi sluha kod zdravog čoveka nalaze se ispod 20 decibela, a svaki pomak iznad toga ukazuje na određeni stepen slušnog oštećenja. Ono može biti blago, umereno, teško, vrlo teško, duboko ili dovesti do potpune gluvoće. Pored toga, razlikuje se urođeno i stečeno, jednostrano i obostrano, akutno i postepeno oštećenje sluha.

Šta znači kada čujemo zujanje u ušima: Kada je tinitus prvi znak gubitka sluha?

Jedan od čestih simptoma koji može ukazivati na slušno oštećenje jeste tinitus – subjektivni osećaj zujanja, pištanja ili šuma u uhu. On se neretko javlja iznenada, u sklopu akutnog gubitka sluha, kada osoba naglo primeti da čuje slabije na jedno ili oba uva. Zujanje može da bude i prateći simptom postepenog propadanja sluha, kada pacijent i dalje registruje zvuke, ali ih sve teže razume i razlikuje.

Kod početnih faza oštećenja sluha često se sreće paradoksalna situacija: osoba tvrdi da "čuje", ali teško razaznaje govor sagovornika ili zvuke iz spoljašnje sredine. Na primer, nije jasno da li je u pitanju automobil ili kamion, niti se dobro razume razgovor u prostorijama gde više ljudi govori istovremeno. Tinitus u tim slučajevima može biti prvi alarm da je sluh ugrožen.

Uzroci gubitka sluha

Oštećenje sluha može nastati iz različitih razloga:

• Starenje: degenerativne promene počinju oko 41. godine i napreduju postepeno.
• Bolesti: dijabetes, povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, tumori mozga.
• Infekcije i upale: hronične upale srednjeg uha ili infekcije tokom trudnoće koje mogu uticati na plod.
• Genetika: nasledni faktori čine oko polovine slučajeva urođenog gubitka sluha.
• Spoljni uticaji: dugotrajno izlaganje buci, akustičke traume, ototoksični lekovi.

Kod dece, klinička slika može biti vrlo šarenolika. Nedostatak reakcije na jake zvuke, odlaganje govora ili nerazumevanje jednostavnih uputstava često ukazuju na slušni problem. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, 60 odsto slučajeva gubitka sluha kod dece moglo bi se sprečiti.

Rani simptomi gubitka sluha i značaj pravovremene dijagnostike

Važno je naglasiti da su akutni gubici sluha hitna stanja. Ako se javi naglo zujanje u uhu, praćeno smanjenjem sluha, neophodna je brza dijagnostika, odnosno audiološki testovi, a ponekad i dodatni pregledi poput laboratorije, CT mozga ili konsultacija neurologa i kardiologa.

Kod beba i male dece, skrining sluha se mora obaviti odmah po rođenju. Zlatni standard nalaže da se eventualno oštećenje dijagnostikuje do šestog meseca života.

Kod odraslih, zujanje u ušima ne treba ignorisati. Ono može biti jedini signal da sluh polako slabi. Vremenom se javlja potreba za pojačavanjem televizora ili učestalije traženje od sagovornika da ponove rečeno. Ako se reaguje na vreme, moguće je sprečiti dalji gubitak sluha ili ga značajno usporiti.

Prevencija je najbolja zaštita

Oko 50 odsto ukupnih slučajeva gubitka sluha može se sprečiti. Prevencija uključuje:

• vakcinaciju protiv infekcija koje mogu oštetiti sluh
• higijenske programe
• kontrolu hroničnih bolesti (dijabetes i hipertenzija)
• zaštitu od buke na radnim mestima i tokom rekreativnih aktivnosti.

Zujanje u ušima nije samo neprijatan simptom, jer u mnogim slučajevima ono predstavlja prvi znak gubitka sluha. Ignorisanje ovog signala može dovesti do trajnih posledica. Pravovremena dijagnostika, bilo kod dece ili odraslih, od ključnog je značaja za očuvanje sluha i normalan razvoj komunikacije i socijalnih veština.