Oštećenje sluha uglavnom nastaje postepeno i uvek je trajno. O tome kako se određuje i na koji način da li neko ima oštećenje sluha i kada su i kome potrebni slušni aparati razgovarali smo sa defektologom surdologom Goricom Mladenović.
Mogući uzroci nastanka oštećenja sluha
Naša sagovornica kaže da uzroci nastanka oštećenja sluha mogu biti različiti, u odnosu na vreme nastanka oštećenja sluha mogu biti kongenitalni (urođeni) i postnatalni (stečeni). Kada je reč o odraslom stanovništvu razlikujemo fiziološke – nastale usled starenja to jest degenerativnog oštećenja slušnog aparata i patološke – usled različitih bolesti koje mogu nastati na nivou spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uha a mogu biti i udruženi kada govorimo o mešovitom oštećenju sluha.
– Glavna podela oštećenja sluha je prema mestu nastanka: konduktivna ili sprovodna oštećenja kada je problem na nivou spoljašnjeg ili srednjeg uha i senzorineuralna ili perceptivna kada je u pitanju slušni nerv ili oštećenje kohlee. Konduktivna oštećenja su obično privremena, leče se medikamentozno ili hirurški. Senzorineuralna oštećenja su obično trajna i zahtevaju nošenje slušnog aparata – kaže sagovornica eKlinika portala Gorica Mladenović, defektolog.
Svetska Zdravstvena Organizacija je dala klasifikaciju oštećenja sluha u odnosu na stepen oštećenja: Očuvan sluh/laka nagluvost (do 20 dB) – kod ovih osoba nesmetan je razvoj govora i komunikacije; Srednja nagluvost (do 40dB) – osoba teško čuje govor na velikoj udaljenosti; Teška nagluvost (do 60 dB) – Komunikacija je moguća uz pojačan intenzitet glasa ili slušni aparat; Vrlo teška nagluvost (do 90 dB) – Komunikacija skoro nemoguća bez aparata; Totalna gluvoća (preko 90 dB) – Potpuni gubitak sluha, komunikacija otežana i sa aparatom.
Ono što može ukazati na oštećenje sluha
– Oštećenje sluha kod odraslog stanovništva najčešće nastaje postepeno, i nije ga lako prepoznati. Ovo su neka pitanja koja bi mogla pomoći da posumnjate na neki vid gubitka sluha – kaže Gorica Mladenović.
- Da li se četo žalite da ljudi oko vas nerazgovetno pričaju?
- Da li vam je naporno da na javnim mestima razgovarate zbog buke?
- Da li često tražite od sagovornika da vam ponovi ono što vam je rekao?
- Da li morate da gledate ljudima u usta dok pričaju kako biste razumeli ono što govore?
- Da li imate utisak da vam je uvo konstantno zapušeno?
- Da li ste primetili da više ne detektujete fine zvukove, zvono, cvrkut ptica, otkucaje sata itd?
- Da li imate zujanje u ušima?
– Ukoliko imate više potvrdnih odgovora bilo bi dobro da odete na pregled – kaže defektolog surdolog Gorica Mladenović.
Šta je audiometrija
Audiometrija je neinvazivna dijagnostička procedura kojom se ispituje sluh i utvrđuje postojanje oštećenja sluha, kao i mesto i stepen eventualnog ošetećenja.
– Normalan prag sluha obuhvata raspon od 0 do 120 dB. Zvuci intenziteta većeg od 80 dB a dužeg trajanja mogu da izazovu oštećenje sluha. Jačina zvuka kod šaputanja iznosi 30 dB, razgovor 60 dB, glasno slušanje muzike preko slušalica oko 100 dB, a petarde oko 150 dB. Gubitak sluha podrazumeva da imate smanjenu osetljivost na određene zvuke u skladu sa tim postoje i različiti stepeni oštećenja – kaže Gorica Mladenović i objašnjava nam koji tipovi audimoterije mogu biti:
Govorna audiometrija– sprovodi se kod osoba sa oštećenim sluhom kako bi se utvrdilo koliko dobro razumeju govor. Lekar koristi test reči kako bi ispitao razumljivost govora.
Tonalna audiometrija – sprovodi se putem čistih tonova određene frekvencije i jačine u decibelima. Ona može biti tonalna liminarna i supraliminarna audiometrija (ispitivanje sluha iznad praga čujnosti).
Audiometrija se izvodi u zvučno izolovanom prostoru pomoću posebnih slušalica putem kojih se puštaju zvuci različite jačine i frekvencije. Testiranje se vrši za svako uvo, zasebno, kako bi se ustanovio njegov pravi kapacitet.
Tokom ispitivanja pacijet signalizira kada čujete određeni šum ili glas, tako što ćete podići ruku ili pritisnuti taster. Vaši rezultati će se na kraju čitati sa grafičkog prikaza, audiograma.
– Oštećenja sluha koja su trajna i ispod praga socijalnog kontakta zahtevaju korekciju slušnim aparatima kako bi se sačuvale sve kognitivne, jezičke i socijalne funkcije – upozorava defektolog surdolog Gorica Mladenović.
Mogućnosti savremenih slušnih aparata
Slušni aparat danas je mali elektronski uređaj koji se nosi u uhu ili iza uha. To su slušni aparati koji analiziraju zvukove iz okoline više od 100 puta u sekundi što je na nivou prirodnog slušanja.
– Današnji slušni aparati su vrlo malih dimenzija i potpuno moderno dizajnirani tako da su praktično nevidljivi i zadovoljavaju potrebe svakog korisnika. Mogu se konektovati i povezivati sa različitim uređajima, kao što su telefon, TV, zvono na vratima i drugim uređajima u domaćinstvu. Korisnik može brzo i lako da prebacuje fokus i nije ograničen samo na zvukove ispred sebe kao što je to bio slučaj sa dosadašnjim aparatima. Rezultat toga je jasno razumevanje govora u različitom zvučnom okruženju, lakša komunikacija sa porodicom i prijateljima, bogatiji društveni život i sigurnost i bezbednost na ulici i u saobraćaju – kaže Gorica Mladenović.
Zašto je važno koristiti slušne aparate?
Naša sagovornica ističe da osoba koja nosi slušne aparate čuje i razume govor u različitim govornim situacijama, potpuno opušteno učestvuje u svim aktivnostima, čuje zvukove iz okoline potpuno prirodno, ne pojačava TV, nije više depresivna, ne povlači se u sebe, ne izbegava društvo.
– Otežana komunikacija naročito loše utiče na osobe u zrelim godinama, što često rezultira njihovim povlačenjem iz društva i uvećava rizik pojave demencije, depresije, gubitka pamćenja i smanjenja moždanih sposobnosti. Naš mozak vremenom zaboravlja zvuke koje smo ranije čuli. Rešenje postoji zato ga ne treba odlagati. Kod nas se ljudi, nažalost u proseku kasno odlučuju na prvi korak ka rešenju ovog stanja – objašnjava Gorica Mladenović.
Kako se vrši izbor slušnih aparata?
– Izbor slušnih aparata vrši se prema individualnim potrebama svakog pojedinca. Na izbor slušnih aparata utiču nekoliko faktora: tip i stepen oštećenja sluha, potrebe pacijenta, stil života i želje.To je složen proces i zahteva multidisciplinarni pristup od planiranja, preko audiološke i medicinske obrade do izbora aparata, podešavanja, audiološke rehabilitacije i adaptacije – kaže Gorica Mladenović.
Binauralna amplifikacija za uspešan sluh
Stručnjaci savetuju, da je kod obostranog gubitka sluha neophodna binauralna amplifikacija kako bi korekcija sluha bila u potpunosti uspešna.
– Binauralni sluh je sluh sa dva uva. Jedan isti zvuk prima i jedno i drugo uvo, naš mozak prima ove dolazne signale i pretvara ih u jedan opšti slušni utisak. Kao što imamo dva oka kako bi bolje odredili udaljenost predmeta u prostoru, isto tako dva uva pomažu da bolje odredimo odakle zvuk dolazi. Zato je važno prilikom izbora slušnih aparata izabrati visokokvalitetne, one koji imaju dugu tradiciju i stručno osoblje koje poseduju visoko znanje i iskustvo u oblasti slušnih aparata i potreba osoba oštećenog sluha – ističe za kraj našeg razgovora defektolog surdolog Gorica Mladenović.
