Ako redovno spavate duže od 8,5 sati, možda je to tihi znak Alchajmerove bolesti

Promene u obrascu spavanja već godinama privlače pažnju naučnika koji proučavaju Alchajmerovu bolest. Dok su ranija istraživanja pokazala da poremećaji sna mogu da povećaju rizik od demencije, nova studija ukazuje da i predugo spavanje može da bude jedan od prvih pokazatelja neurodegenerativnih promena u mozgu.

Zašto je rano otkrivanje Alchajmerove bolesti toliko važno?

Istraživanje objavljeno u časopisu Alzheimer's & Dementia, zvaničnom glasilu Alchajmerove asocijacije, pokazalo je da osobe koje u proseku spavaju više od 8,5 sati tokom noći imaju viši nivo proteina p-tau181 u krvi, jednog od najvažnijih biomarkera povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Alchajmerova bolest predstavlja najčešći oblik demencije, a stručnjaci naglašavaju da je rana dijagnoza ključna za što uspešnije usporavanje njenog napredovanja. Iako još ne postoji lek koji može da izleči bolest, pravovremeno otkrivanje omogućava primenu savremenih terapija koje mogu da uspore tok bolesti, bolje planiranje buduće nege, kao više vremena da se pacijent i porodica pripreme za promene koje bolest donosi.

Upravo zato naučnici pokušavaju da pronađu rane pokazatelje koji mogu da ukažu na početak bolesti mnogo pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem.

Kako je sprovedeno istraživanje?

Naučnici su analizirali podatke 2.410 učesnika Framinghamske studije srca, jednog od najpoznatijih dugoročnih medicinskih istraživanja u svetu. Prosečna starost ispitanika bila je oko 70 godina, a nešto više od polovine činile su žene.

Svi učesnici dali su podatke o tome koliko u proseku spavaju tokom noći, kao i uzorke krvi u kojima su analizirani biomarkeri povezani sa neurodegeneracijom:

• fosforilisani tau protein (p-tau181)
• ukupni tau protein (t-tau)
• laki lanac neurofilamenta (NfL)
• glijalni fibrilarni kiseli protein (GFAP).

U istraživanje su uključene i osobe sa blagim kognitivnim poremećajem, dijagnostikovanom demencijom ili ranije preležanim moždanim udarom, kako bi naučnici sagledali vezu između sna i biomarkera u različitim fazama očuvanja moždanih funkcija.

Tokom analize uzeti su u obzir i brojni faktori koji mogu da utiču na rezultate, među kojima su godine života, pol, prisustvo gena APOE ε4, koji povećava rizik od Alchajmerove bolesti, opstruktivna apneja u snu, depresija i funkcija bubrega.

Više od 8,5 sati sna povezano sa biomarkerom Alchajmerove bolesti

Među učesnicima istraživanja:

• 23,9 odsto spavalo je najviše šest sati
• 61,2 odsto između šest i devet sati
• 14,9 odsto više od devet sati svake noći.

Osobe koje su duže spavale bile su u proseku starije, češće su imale depresiju, koristile antidepresive i češće su bolovale od demencije.

Iako su svi analizirani biomarkeri pokazivali tendenciju rasta sa produženim trajanjem sna, statistički značajna povezanost potvrđena je samo za p-tau181, jedan od najpouzdanijih pokazatelja promena karakterističnih za Alchajmerovu bolest. Naučnici su uočili takozvanu J-krivu.

Kod osoba koje su veoma kratko spavale vrednosti p-tau181 bile su nešto više nego kod ispitanika sa prosečnim trajanjem sna. Međutim, nakon 8,5 sati sna, koncentracija ovog proteina počela je postepeno da raste, dok je kod osoba koje su prijavile 10 ili više sati sna porast bio znatno izraženiji.

Da li dugo spavanje izaziva Alchajmerovu bolest?

Autori studije naglašavaju da rezultati ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu između dugog spavanja i Alchajmerove bolesti. Moguće je da produženo spavanje predstavlja jedan od prvih simptoma bolesti, a ne njen uzrok.

Neurolog dr Stiven Alder, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da studija dodatno potvrđuje sve više dokaza da promene u spavanju mogu da budu povezane sa najranijim biološkim procesima koji prethode nastanku Alchajmerove bolesti.

- Posebno je zanimljiva povezanost između dužeg spavanja i povišenog nivoa fosforilisanog tau proteina u plazmi, biomarkera koji odražava promene karakteristične za Alchajmerovu bolest - objašnjava on.

Naučnici: Potrebna su dugoročna istraživanja

Glavna autorka studije dr Vanesa Jang ističe da je ovo istraživanje predstavljalo presek u jednom trenutku, zbog čega nije moguće zaključiti da dugo spavanje izaziva Alchajmerovu bolest.

- Rezultati pokazuju da bi produženo spavanje moglo da bude važan signal koji treba pratiti i da više sna nije uvek bolje za zdravlje mozga - navodi ona.

Da bi se utvrdilo da li dugo spavanje predstavlja uzrok ili prvi simptom bolesti, potrebna su višegodišnja istraživanja u kojima bi se kod zdravih ljudi pratili biomarkeri Alchajmerove bolesti i promene u navikama spavanja.

San predstavlja samo jedan deo tog složenog mozaika

Zato i dalje važe preporuke koje mogu da doprinesu očuvanju zdravlja mozga: održavanje redovnog ritma spavanja, svakodnevna fizička aktivnost, kontrola krvnog pritiska, šećera i holesterola, mentalna aktivnost i stalno učenje, kao i uravnotežena ishrana.

Novo istraživanje dodatno potvrđuje da promene u obrascu spavanja ne bi trebalo zanemariti. Ako osoba iznenada počne da spava znatno duže nego ranije, posebno ako se uz to jave problemi sa pamćenjem ili koncentracijom, savetuje se razgovor sa lekarom kako bi se utvrdio uzrok ovih promena.

(eKlinika.rs)