Menopauza može da poveća rizik od Alchajmerove bolesti: Kako pad estrogena utiče na mozak žena

Menopauza i Alchajmerova bolest bili su predmet istraživanja britanskih naučnika koji su pronašli vezu između hormonalnih promena i demencije. Žene imaju veći rizik od kognitivnog pada nego muškarci. To u tolikoj meri ima veze sa hormonima da se taj rizik povećava sa menopauzom.

Gde je veza između menopauze i Alchajmerove bolesti

Nedavna britanska studija to potvrđuje, analizirajući šta se dešava u mozgu na kraju menstrualnih ciklusa. Pojavljuju se određene promene, poput gubitka sive mase u oblastima kao što su one odgovorne za emocije i pamćenje. To bi moglo da objasni zašto se 70 odsto slučajeva demencije javlja kod žena.

Preporučujemo

Polazište je da su od 10 slučajeva neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti, u čak 7 pogođene žene. Britanska studija, objavljena u časopisu Psychological Medicine, identifikovala je vezu između hormonskog disbalansa, koji se javlja tokom ove faze života žena i određenih promena u mozgu sličnih onima koje se uočavaju kod osoba koje pate od Alchajmerove bolesti.

Među razlozima koji bi mogli da objasne ovu povećanu izloženost jesu hormoni. Na primer, pad 17-beta estradiola, glavnog ženskog estrogena, hormona koji reguliše menstrualni ciklus, podstiče plodnost i poboljšava zdravlje kostiju. To je ujedno i hormon koji doprinosi kardiovaskularnom zdravlju te utiče na raspoloženje i kognitivne sposobnosti.

- Nedostatak estrogena svakako utiče na funkciju mozga na mnogim nivoima, uključujući vaskularizaciju samog mozga, kao i sinapse između neurona. Neuroni se zapravo hrane glukozom, a estrogen reguliše pravu količinu šećera u ćelijama - objašnjava Rossella Nappi, profesorka ginekologije i akušerstva na University of Pavia i predsednica Svetskog društva za menopauzu.

Kada nastupi menopauza to ne znači da će se demencija nužno razviti 

Kada nivo estrogena padne, mogu se pojaviti klasični simptomi koji prethode menopauzi, poput gojenja, osteopenije, ali i promena u obrascima spavanja i pogoršanja mentalnog blagostanja, sa povećanom anksioznošću, promenama raspoloženja, pa čak i takozvanom moždanom maglom - osećajem mentalne zamućenosti i povećanim teškoćama sa koncentracijom, koje su češće sa krajem ženske plodnosti.

- Ovo je tipično za prelaznu fazu u menopauzu, ali to ne znači da će se demencija nužno razviti u kasnijem životnom dobu - naglašava profesorka Nappi.

Šta doprinosi razvoju demencije?

- Britanska studija nudi zanimljive uvide, bitno je da je ne shvatimo pogrešno. Drugi faktori, poput pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedostatka sna, doprinose kognitivnom padu i demenciji, čak i u mlađem dobu, možda zbog stresa ili užurbanog rasporeda. Nivo obrazovanja ili vrsta posla takođe mogu imati ulogu: oni koji se svakodnevno oslanjaju na napredne mentalne funkcije uopšteno su izloženi manjem riziku. I zdravstvena stanja poput dijabetesa takođe igraju ulogu - naglašava Nappi.

Ipak, ostaje činjenica da hormonski disbalans igra centralnu ulogu.

- Kada je ravnoteža između estrogena i progesterona poremećena tokom menopauze, valunzi mogu da budu potencijalni znak upozorenja. Veza između hormonskog disbalansa i kognitivnog pada zapravo je u velikoj meri posredovana simptomima: ako žena ima malo simptoma (posebno ne previše valunga), uopšteno dovoljno kvalitetnog sna i dobro mentalno stanje, manja je verovatnoća da će razviti demenciju - ističe profesorka Nappi.

Zaštitini efakat estrogena 

A, kakve veze imaju valunzi sa pojavom demencije? Kako studija ističe, fokus je na zaštitnom efektu estrogena.

- Kad se smanji nivo estrogena, pojavljuju se valunzi. Iako se smatra da imaju veze sa  dermatološkim problemima, poput znojenja, ili srčanim problemima u slučaju tahikardije, oni imaju veze sa mozgom, koji je centar termoregulacije i centralnog nervnog sistema, a na koji estrogen takođe utiče - objašnjava Nappi.

Profesorka Nappi ističe da ne bi trebalo da zaboravimo da svakodnevne navike mogu da pomognu u održavanju zdravlja ili, obrnuto, povećati rizik od demencije.

- Starenje mozga može da se spreči na mnogo načina, poput hodanja, plivanja, pa čak i plesa, što zahteva održavanje određenog ritma i držanja i istovremeno obraćanje pažnje na pokrete drugih. Fizička aktivnost je korisna, kao i joga i pilates, ali redovno. I, naravno, vodite računa o ishrani i društvenim odnosima. To bi trebalo da zaštiti zdravlje vašeg mozga uprkos menopauzi - zaključuje profesorka Nappi.

(eKlinika.rs)