Od priča za laku noć do kluba knjiga: Čitanje je moćan štit za mozak tokom celog života

Čitanje iz zadovoljstva nije samo prijatna navika, već i ključni zaštitni faktor za očuvanje zdravlja mozga, poboljšanje kognitivnih sposobnosti i smanjenje rizika od demencije. Novi pregled naučnih studija, koji su sproveli istraživači sa Cambridge University ukazuje na to da čitanje, bez obzira na to da li se radi o klasičnim štampanim knjigama, stripovima ili elektronskim knjigama, pruža dugoročne zdravstvene koristi tokom celog životnog veka.

Sveobuhvatne koristi u svim životnim dobima

Istraživanje naglašava da čitanje nije korisno samo za decu u razvoju, već ima dubok preventivni i terapijski efekat u svim starosnim grupama jer:

Preporučujemo

1. Štiti od kognitivnog pada. Kod starijih osoba, rekreativno čitanje usporava slabljenje kognitivnih funkcija i direktno smanjuje rizik od razvoja demencije

2. Poboljšanje mentalnog zdravlja. Čitanje ima veze sa boljom pažnjom, jačim pamćenjem, smanjenjem stresa, boljim opuštanjem i manjom stopom anksioznosti i depresije

3. Socijalna veza kroz klubove knjiga. Učešće u čitalačkim grupama smanjuje osamu i društvenu izolaciju, što je od neprocenjivog značaja za starije ili manje pokretne osobe

4. Razvoj empatije i tolerancije. Čitanje odraslima pomaže u lakšem razumevanju i prihvatanju različitih životnih perspektiva.

- Čitanje je odličan način da podržimo zdravlje našeg mozga, razvijemo važne kognitivne veštine i poboljšamo naše blagostanje. To je navika koju treba podsticati od najranijeg uzrasta, ali nikada nije kasno da se počne - poručuje profesor Barbara Sahakian, autorka naučnog pregleda sa Cambridge University.

Zabrinjavajući je pad čitalačkih navika kod mladih

Uprkos jasnim dokazima o prednostima čitanja, podaci ukazuju na zabrinjavajući globalni pad interesovanja za knjigu među decom i adolescentima. Prema najnovijem PISA izveštaju, zabeležen je pad u čitalačkim postignućima petnaestogodišnjaka. Stručnjaci OECD ovaj trend direktno dovode u vezu sa smanjenim rekreativnim čitanjem i sve većom digitalnom distrakcijom usled prekomerne upotrebe ekrana.

Podaci Nacionalnog fonda za pismenost (NLT) u Velikoj Britaniji pokazuju da je procenat dece i mladih starosti od 8 do 18 godina koji uživaju u čitanju u slobodno vreme pao sa 58,6 na svega 36 odsto.

Kako čitanje i knjigu približiti deci?

Koautorka istraživanja, dr Christelle Langley, ističe da klasičan roman ne mora da bude  jedina polazna tačka za stvaranje navike. Za decu koja nerado čitaju, „ulaznica“ u svet pismenosti mogu da budu:

- Stripovi i grafičke novele jer deluju manje zastrašujuće i dinamičniji su od klasičnog teksta

- Knjige sa tematikom video-igara ili TV serija je način da se čitanje knjiga sa sadržajem, koji dete već voli, uči ga da čitanje posmatra kao zabavu.

(eKlinika.rs)