Naučnici su otkrili kako dubok san uklanja nakupljeni otpad iz mozga tokom dana – proces koji je ključan za očuvanje zdravlja mozga. Međutim, istraživanje takođe upozorava da lekovi za spavanje mogu poremetiti ovaj sistem „ispiranja mozga“, potencijalno narušavajući kognitivne funkcije na duže staze.
Glimfatički sistem: Prirodni čistač mozga
Naučnici već neko vreme znaju da mozak poseduje ugrađeni sistem za uklanjanje otpada, poznat kao glimfatički sistem. Glimfatički sistem je relativno nedavno otkriven mehanizam u mozgu koji pomaže u njegovom „čišćenju” od otpadnih materija. Možete ga zamisliti kao sistem za „odvod” u mozgu, koji uklanja toksine i metaboličke proizvode nastale tokom dana.
Funkcioniše uglavnom tokom sna, kada moždane ćelije blago smanjuju svoj volumen, čime se otvara prostor između njih i omogućava cerebrospinalnoj tečnosti (tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu) da ispere otpad. Ovaj proces je ključan za održavanje zdravlja mozga i sprečavanje neuroloških bolesti. Otpad koji glimfatički sistem uklanja uključuje proteinske naslage, poput beta-amiloida, koje su povezane s razvojem Alchajmerove bolesti.
Način na koji glimfatički sistem funkcioniše podseća na limfni sistem, koji čisti ostatak tela, ali se značajno razlikuje jer je prilagođen specifičnostima mozga. Naučnici se nadaju da će bolje razumevanje ovog sistema pomoći u lečenju i prevenciji neuroloških poremećaja.
Ko ima ključnu uloga u „čiščenju”
Danski naučnici otkrili su da molekul norepinefrin igra ključnu ulogu u ovom procesu kod miševa. Tokom dubokog sna, moždanostablo oslobađa male talase norepinefrina otprilike svakih 50 sekundi. Ovi talasi izazivaju kontrakcije krvnih sudova, stvarajući ritmične pulsacije koje pokreću tečnost oko mozga i odnose otpadne materije.
– To je kao da uključite mašinu za pranje sudova pre nego što odete na spavanje i probudite se a dočeka vas čisto suđe, isto je tako i sa mozgom, samo što je ovde ta mašina, okrepljujući san – objašnjava vodeća autorka studije, Maiken Nedergaard sa Univerziteta u Ročestersu i Univerziteta u Kopenhagenu i dodaje:
– Naš cilj je da razumemo šta pokreće ovaj proces i definišemo šta zaista znači okrepljujućii san.
Kako norepinefrin deluje
Istraživači su analizirali šta se događa u mozgu miševa tokom dubokog sna. Fokusirali su se na odnos između norepinefrina i protoka krvi u mozgu. Otkrili su da talasi norepinefrina koreliraju s promenama u zapremini krvi u mozgu, što ukazuje na to da norepinefrin izaziva ritmične pulsacije krvnih sudova.
Kada su uporedili promene u zapremini krvi s protokom tečnosti u mozgu, istraživači su zaključili da krvni sudovi deluju kao pumpe, pokrećući cerebrospinalnu tečnost koja odnosi otpad.
– Norepinefrin se može posmatrati kao dirigent orkestra. Postoji harmonija u stezanju i širenju arterija, koja pokreće cerebrospinalnu tečnost kroz mozak radi uklanjanja otpada – kaže glavna autorka studije Natali Hauglund sa Univerziteta u Kopenhagenu i Univerziteta u Oksfordu.
Uloga lekova za spavanje
Da li je svaki san isti? Istraživači su miševima dali zolpidem, uobičajeni lek za spavanje, i otkrili da su talasi norepinefrina tokom dubokog sna bili za 50% slabiji kod tretiranih miševa u poređenju s prirodnim snom. Iako su miševi pod dejstvom leka brže zaspali, protok tečnosti u mozak opao je za više od 30%. Ovi rezultati ukazuju da lekovi za spavanje mogu poremetiti prirodni proces čišćenja mozga.
– Sve više ljudi koristi lekove za spavanje, i važno je znati da li je to zdrav san. Ako ljudi ne dobijaju potpune benefite od sna, trebalo bi da budu svesni toga kako bi se konsultovali sa lekarom i učinili najbolje za sebe – upozorava Hauglund.
Značaj za ljudsko zdravlje
Iako su istraživanja sprovedena na miševima, naučnici veruju da se rezultati mogu primeniti i na ljude, koji takođe imaju glimfatički sistem. Slični talasi norepinefrina, obrasci protoka krvi i oscilacija cerebrospinalne tečnosti zabeleženi su kod ljudi. Otkrića bi mogla objasniti kako loš san doprinosi razvoju neuroloških poremećaja poput Alchajmerove bolesti.
– Sada kada znamo da norepinefrin pokreće „čišćenje” mozga, možda ćemo moći da pomognemo i ljudima obezbedimo dug i okrepljujući san – zaključuje Nedergaard.
Kako vi ocenjujete svoj san – da li osećate da vaš mozak dobija priliku za odmor i „čišćenje”?
