Zašto se deca u pubertetu udaljavaju od roditelja i šta nikada ne bi trebalo da im kažemo u besu

Do juče su nam pričali sve, a danas zatvaraju vrata svoje sobe, na pitanja odgovaraju sa „ništa“ i sve više vremena provode uz telefon. Roditelji se često pitaju gde je nestalo ono dete koje im je poveravalo svaku sitnicu. Da li je udaljavanje tokom puberteta znak da nešto nije u redu ili prirodan deo odrastanja?

O tome šta se dešava sa decom tokom puberteta i adolescencije, zašto roditelji ponekad gube strpljenje i kako sačuvati bliskost, poverenje i autoritet, u novoj epizodi ePodcasta portala eKlinika razgovarali smo sa Damirom Naglićem, specijalnim pedagogom iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, koji je završio i edukaciju iz racionalno-emotivne i kognitivno-bihejvioralne terapije.

Preporučujemo

Kada dete zatvori vrata sobe, to ne znači da je prestalo da voli roditelje

Jedna od najvećih promena koju roditelji primećuju jeste potreba deteta da sve više vremena provodi samo ili sa vršnjacima. Ono što odrasli ponekad doživljavaju kao odbacivanje zapravo može biti važan korak u izgradnji samostalnosti i identiteta.

– Mi često odvajanje deteta od nas tumačimo kao prekid ljubavi ili se pitamo kako se odjednom tako ponaša prema nama. Međutim, i to je deo razvoja. Dete sada ima svoje potrebe i ne osamljuje se bez razloga. Ono se osamljuje da bi nešto saznalo o sebi. Sve više vremena provodi u društvu kako bi otkrilo svoja interesovanja i pronašlo svoje mesto među vršnjacima. Zato ne treba da tumačimo njegovo udaljavanje kao gubitak. Menja se samo forma odnosa - objasnio je Damir Naglić.

Zašto roditelji nikada ne bi trebalo da odgovaraju besom na bes deteta?

Svađe, povišen ton, zalupljena vrata i rečenice koje zabole često postaju deo porodične svakodnevice tokom adolescencije. Roditelji, zabrinuti zbog ponašanja deteta, ponekad pokušavaju da autoritet uspostave vikom. Međutim, upravo takva reakcija može da dovede do još većeg udaljavanja.

– Ako počnemo da vičemo na adolescenta, velika je verovatnoća da će se povući i da nam neće reći šta ga muči. Dete treba da ima slobodu da nam se obrati čak i kada nešto nije u redu, bilo u školi ili u društvu. Mora da zna da može da se vrati kući i kaže šta se dogodilo. Zato nikada ne treba besom odgovarati na bes. Time ništa nećemo postići - naglasio je Naglić.

Kako sačuvati autoritet, a ne izgubiti poverenje deteta?

Mnogi roditelji veruju da će popuštanjem izgubiti autoritet, dok drugi pokušavaju da strogoćom spreče svako nepoželjno ponašanje. Međutim, postoji velika razlika između autoriteta koji se zasniva na poverenju i onog koji proizilazi iz moći.

Prema rečima našeg sagovornika, deca prepoznaju doslednost, odgovornost i poštovanje dogovora, čak i kada je reč o naizgled nevažnim stvarima.

– Zdrav autoritet grade ljudi koji su kompetentni, dosledni i odgovorni za svoje odluke. Tako stičemo poverenje dece. Ako se nešto dogovorimo sa detetom i taj dogovor ispoštujemo, bez obzira na to da li ćemo ići na sladoled, na more ili gledati film, dete dobija potvrdu da može da nam veruje - rekao je Damir Naglić.

Mobilni telefon: Da li roditelji imaju pravo da čitaju poruke svoje dece?

Jedno od najosetljivijih pitanja savremenog roditeljstva jeste koliko kontrole roditelji treba da imaju nad digitalnim životom dece. Društvene mreže postale su mesto druženja, prihvatanja, ali i mogućih neprijatnih iskustava.

Naglić smatra da roditelji treba da postavljaju granice kada je reč o vremenu provedenom uz telefon, ali upozorava da preterana kontrola može narušiti poverenje.

– Čitanjem poruka i pregledanjem sadržaja koje je dete pratilo na internetu zadiremo u njegovu privatnost. Pitanje je kako će dete reagovati, jer može da stekne utisak da nemamo poverenja u njega. Time nećemo postići ništa dobro. Važno je da dete, ako ima problem na društvenim mrežama, oseća slobodu da nam to kaže - objasnio je Naglić.

Roditelji često žele da promene ponašanje deteta, a zaboravljaju da ga pitaju kako se oseća

Za odrasle, svađa sa drugaricom, komentar na društvenoj mreži ili osećaj neprihvaćenosti u razredu mogu izgledati kao prolazne i nevažne situacije. Međutim, za dete koje tek gradi svoj identitet, takvi događaji mogu imati mnogo veći emocionalni značaj.

Upravo zato roditeljski odgovor „ma, pusti to“ često ne pomaže.

– Treba da razumemo decu i da im pristupimo na odgovarajući način. Često smo usmereni na to da ispravimo njihovo ponašanje, a retko ih pitamo kako se osećaju. Kažemo im: „Ma, pusti to“. Ali da je tako lako, dete bi to i uradilo. Ono često ne razume šta se dogodilo, niti ume da objasni kako se oseća. Zato nam ponekad samo zalupi vrata - objasnio je naš sagovornik.

Šta pitati tinejdžera umesto „Kako je bilo u školi?“

Gotovo svaki roditelj poznaje ovu situaciju: dete se vrati iz škole, na pitanje kako je provelo dan kratko odgovori „dobro“ ili „ništa posebno“ i povuče se u svoju sobu. Roditelj pokušava da nastavi razgovor, ali što više insistira, dete postaje sve zatvorenije.

Kako onda započeti razgovor, a da se dete ne oseća kao da je na saslušanju?

– Pitanje ne mora nužno da bude direktno: „Kako si proveo dan?“ ili „Šta se desilo u školi?“. Može biti jednostavno zapažanje: „Vidim da si danas malo neraspoložen. Ako poželiš da pričaš o tome, tu sam“. Time ne vršimo pritisak, ne narušavamo njegove granice, a ostavljamo otvorena vrata - objasnio je Damir Naglić.

Kada ponašanje tinejdžera više nije samo deo odrastanja?

Povremene promene raspoloženja, potreba za privatnošću i sukobi sa roditeljima mogu biti očekivani tokom adolescencije. Ipak, dugotrajnije povlačenje iz društva, promene sna i apetita, pad školskog uspeha i izražene promene u svakodnevnom funkcionisanju ne bi trebalo zanemarivati. U razgovoru u ePodcastu Damir Naglić je objasnio kako razlikovati uobičajene razvojne promene od situacija u kojima je potrebno potražiti stručnu pomoć.

Posebno smo razgovarali o roditeljskim očekivanjima, preteranoj zaštiti dece, značaju vršnjačkih grupa i granicama koje deci pružaju sigurnost. Zašto roditelji ponekad, iz najbolje namere, otežavaju odrastanje svojoj deci? Kako postaviti granice, a ne izazvati još veći otpor? I zašto se iza tinejdžerskog besa često kriju osećanja koja dete ne ume da objasni?

Odgovore na ova pitanja, uz konkretne primere iz prakse, pogledajte u celom ePodcastu sa Damirom Naglićem na YouTube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)