Zbog „teških ljudi” možemo ostariti brže: Nauka otkriva kako stres iz odnosa utiče na telo

Svi imamo nekoga posle koga se osećamo iscrpljeno, nervozno i osećamo se kao da smo ostarili preko noći. Novo istraživanje pokazuje da taj osećaj možda nije samo utisak, jer teški odnosi zaista mogu da ubrzaju biološko starenje.

Nisu samo loša ishrana, manjak sna i hronične bolesti ono što ostavlja trag na našem organizmu. Sve je više dokaza da i ljudi kojima smo okruženi mogu direktno da utiču na naše zdravlje. Novo naučno istraživanje sugeriše da stalni kontakt sa osobama koje nas iscrpljuju, stvaraju tenziju i otežavaju svakodnevni život može da ubrza biološko starenje.

Drugim rečima, nisu svi odnosi samo emocionalni teret. Neki od njih mogu biti i biološki stresor.

Ko su zapravo „teški ljudi“ iz istraživanja

Autori studije koristili su izraz hasslers za osobe iz bliskog društvenog kruga koje nas često opterećuju, stvaraju probleme ili nam redovno zagorčavaju život. To nisu nužno „neprijatelji“, već ljudi sa kojima smo često u kontaktu, a posle susreta sa njima ostajemo napeti, iscrpljeni ili emotivno ispražnjeni.

To mogu biti:

• članovi porodice
• roditelji ili deca
• kolege
• cimeri
• partneri u složenim odnosima
• ljudi sa kojima nas povezuje obaveza, a ne izbor

Istraživači naglašavaju da ovakve veze nisu retkost. Gotovo 30 odsto ispitanika navelo je da u svom bliskom okruženju ima makar jednu takvu osobu.

Šta je pokazala studija

Istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences obuhvatilo je 2.345 odraslih osoba. Naučnici su povezali detaljne podatke o društvenim odnosima sa biološkim markerima iz pljuvačke, koji mogu da pokažu brzinu biološkog starenja. Rezultat je privukao veliku pažnju.

Svaka dodatna „teška osoba“ u nečijem okruženju bila je povezana sa približno 1,5 odsto bržim biološkim starenjem. Uz to, svaka takva osoba bila je povezana i sa prosečno oko devet meseci „starijom“ biološkom dobi u odnosu na vršnjake iste hronološke starosti.

To ne znači da će nas jedna neprijatna rasprava odmah postarati. Ali kada stres iz odnosa traje dugo, danima, mesecima ili godinama, telo kao da sve to beleži.

Kako nas loši odnosi troše iznutra

Iza ovog efekta, smatraju autori, stoji hronični stres. Kada smo stalno u tenziji zbog konflikta, kritike, prebacivanja ili emocionalne iscrpljenosti, u organizmu se aktiviraju sistemi za odgovor na stres. Tada rastu nivoi hormona poput kortizola i adrenalina, a dugotrajna aktivacija tih mehanizama može da podstakne upalu, poremeti imunitet i optereti ceo organizam.

Vremenom to može da utiče na:

• ubrzano biološko starenje
• viši nivo upalnih procesa
• lošije mentalno zdravlje
• veću anksioznost i depresivne simptome
• lošiju opštu procenu zdravlja
• viši indeks telesne mase

Istraživači su zato zaključili da negativni odnosi ne predstavljaju samo neprijatnost, već i faktor rizika koji može da utiče na tok starenja i razvoj više zdravstvenih problema.

Jedan od najzanimljivijih nalaza studije jeste to da prijatelji ređe ulaze u kategoriju ljudi koji nas hronično opterećuju. Mnogo češće su to članovi porodice, naročito roditelji i deca, kao i kolege i cimeri. Objašnjenje je prilično logično.

Od prijatelja se lakše udaljimo. Kontakt može da oslabi, odnos može da se redefiniše, a nekada i da se prekine. Sa članovima porodice, kolegama ili ljudima sa kojima delimo prostor to ide mnogo teže. Tu postoje obaveze, očekivanja, osećaj dužnosti i svakodnevna izloženost. Upravo zato stres iz takvih odnosa može da traje duže i da ostavi dublji trag.

Porodični odnosi su posebno važni

Studija pokazuje da su upravo „teški“ članovi porodice najsnažnije povezani sa ubrzanim starenjem. Autori smatraju da je razlog u tome što su porodične veze emotivno važne, duboko ukorenjene i teže ih je prekinuti ili postaviti jasne granice.

To su odnosi koji često nose mešavinu bliskosti, krivice, odgovornosti i starih obrazaca ponašanja. Kada su takvi odnosi dugotrajno napeti, osoba ostaje zarobljena u stresu koji se ne završava jednim razgovorom. Drugim rečima, nije isti efekat kada nas iznervira nepoznata osoba na ulici i kada nas godinama iscrpljuje neko ko je deo naše svakodnevice.

Da li to znači da ljudi bukvalno ubrzavaju naše starenje

Treba biti oprezan. Ova studija pokazuje povezanost, ali ne dokazuje stopostotnu uzročno-posledičnu vezu. Naučnici su i sami naglasili da postoji mogućnost da na rezultat utiču i drugi faktori. Na primer, osobe koje su već lošijeg zdravlja, pod većim stresom ili imaju teška iskustva iz detinjstva mogu češće biti okružene konfliktnim odnosima.

Ipak, autori su u analize uključili veliki broj dodatnih faktora, poput pušenja, ranijih bolesti, nepovoljnih iskustava iz detinjstva i profesionalnog okruženja. Čak i nakon tih provera, veza između negativnih odnosa i ubrzanog starenja ostala je značajna.

Zato poruka istraživanja ne glasi da treba dramatizovati svaki konflikt, već da hronično loši odnosi nisu bezazleni.

Šta stres iz odnosa radi našem mentalnom zdravlju

Osim biološkog starenja, istraživači su registrovali i jasnu povezanost sa lošijim mentalnim zdravljem. Svaka dodatna osoba koja nam „otežava život“ bila je povezana sa većom izraženošću anksioznosti i depresivnosti.

To je važno zato što mnogi ljudi godinama pokušavaju da objasne sebi zašto su stalno iscrpljeni, napeti, razdražljivi ili bezvoljni, a ne povezuju to sa odnosima u kojima žive.

Nekada nas ne iscrpljuje samo posao, bolest ili manjak sna. Nekada nas troši i stalna emocionalna pripravnost:

• šta će neko reći
• kako će reagovati
• da li će opet doći do sukoba
• da li moramo da ćutimo da bismo sačuvali mir

Takav način života vremenom postaje opterećenje i za psihu i za telo.

Kako da prepoznamo odnos koji nas iscrpljuje

Nije svaki težak razgovor znak toksičnog odnosa. Ali treba da zastanemo ako primećujemo da nas neki odnos uporno ostavlja sa osećajem:

• krivice
• napetosti
• straha
• iscrpljenosti
• sniženog samopouzdanja
• unutrašnjeg nemira posle svakog kontakta

Posebno treba obratiti pažnju ako dugo trpimo odnos koji nas emotivno troši, a pri tome osećamo da ne možemo da postavimo granice, da se odmaknemo ili da otvoreno kažemo šta nam smeta.

Zašto je važno da biramo kome dajemo vreme i energiju

Ovo istraživanje nas podseća na nešto što često zanemarimo: zdravlje ne čine samo analize, terapija, ishrana i fizička aktivnost. Naše zdravlje oblikuju i ljudi sa kojima živimo, radimo, razgovaramo i delimo svakodnevicu. To ne znači da treba preseći svaki odnos koji je povremeno naporan. Ali znači da treba ozbiljno da shvatimo dugotrajne odnose koji nas sistematski iscrpljuju.

Nekada je prvi korak razgovor. Nekada postavljanje granica. Nekada distanca. A nekada i podrška psihoterapeuta, naročito kada osećamo da smo predugo ostali u odnosu koji nas troši.

Važno pitanje koje istraživanje postavlja svima nama

Možda najneprijatniji, ali i najkorisniji deo ove priče jeste pitanje koje treba da postavimo sebi: da li i mi nekome predstavljamo takvu vrstu opterećenja?

Lako je odmah pomisliti na „teške ljude“ iz svog života. Teže je zapitati se da li nekada i mi unosimo stalnu tenziju, kritikujemo, iscrpljujemo druge ili ostavljamo ljude emotivno ispražnjene posle kontakta sa nama.

Zato je poruka studije dvostruka. Treba da štitimo sebe od odnosa koji nas troše, ali i da budemo pažljiviji prema tome kako utičemo na druge.

Za kraj...

Neki ljudi nas ne umore samo psihički, već, kako pokazuje nauka, mogu ostaviti trag i na našem telu. Zato očuvanje zdravlja nekada počinje i tamo gde to najmanje očekujemo, u odnosima koje biramo da negujemo, ali i u granicama koje učimo da postavimo.

(eKlinika.rs)