Obično se kaže „Star si koliko se osećaš”. I svi poznajemo nekoga ko to potvrđuje u svom svakodnevnom životu. I pored ovoga, često se pitamo da li je zaista moguće prkositi kalendaru. Ispostavilo se da je odgovor pozitivan.
– Vaša hronološka starost – koliko dugo ste živi – nije tako jak prediktor zdravlja kao što možda mislite. Vaša biološka starost preciznija je mera za to koliko brzo vaše ćelije, tkiva i organi stare – kaže dr Saadia Hussain.
Šta je biološka starost
Naučnici biološku starost definišu kao „akumulaciju ćelijskog oštećenja tokom vremena” – koliko se oštećenja dogodilo našim ćelijama tokom godina. Ovo oštećenje prirodno se dešava sa starenjem. Drugi faktori koji utiču na našu biološku starost su naši geni, navike i fizičko okruženje.
– Razmišljajte o biološkoj starosti kao o odrazu vašeg ukupnog zdravlja i potencijalne dugovečnosti – kaže dr Hussain. Starija biološka starost povezana je sa ranijim razvojem hroničnih bolesti, kao što su:
- rak
- demencija i Alchajmerova bolest
- dijabetes
- bolesti srca
Kako se određuje biološka starost
Koncept biološke starosti potiče iz rada britanskog lekara Alexa Comforta iz 1969. godine.
– Tokom godina, istraživači su proučavali mnoge načine merenja biološke starosti osobe. Jedan od najčešćih markera koji se danas koristi je metilacija DNK, ideja koja je prvi put objavljena 2013. – kaže dr Hussain.
Metilacija DNK dešava se kada se male grupe supstanci koje se nazivaju metil jedinjenja vežu za DNK u ćelijama. Metilacija ne utiče na DNK sekvence. Ali može poremetiti ćelijske funkcije, posebno one povezane sa starenjem i bolestima povezanim sa starenjem. Količina metilacije DNK u ćelijama zatim se koristi za izračunavanje biološke starosti – poznate kao epigenetski sat.
Drugi način za procenu biološke starosti je korišćenje standardnih testova krvi i fizičkih karakteristika. Istraživači su razvili složene jednačine (algoritme) koje kombinuju različita klinička merenja, kao što su:
- krvni pritisak
- šećer u krvi
- nivo holesterola
- broj otkucaja srca
- visina i težina
Da li su komercijalni testovi biološke starosti korisni
Procene biološke starosti široko se koriste u istraživanju starenja. Ali oni još nisu deo rutinske zdravstvene zaštite, primećuje dr Hussain. To nije nešto što će biti uključeno u godišnji sistematski pregled.
Uprkos tome, testiranje biološke starosti široko je dostupno na internetu. Pošaljete uzorak krvi ili pljuvačke, platite nekoliko stotina evra i dobijete rezultate koji vam govore o vašoj biološkoj starosti.
Dr Hussain savetuje oprez. „Nije jasno koliko su ovi testovi pouzdani. Takođe se zapitajte da li će rezultati promeniti način na koji živite svoj život,” upozorava ona. Šta ako saznate da vaše telo stari brže od vašeg hronološkog uzrasta? Da li će vas to inspirisati da promenite svoje navike? Ako je odgovor potvrdan, onda bi test mogao da bude od pomoći. To bi mogao da bude podstrek da se pokrenete ka nekim zdravijim promenama u načinu života. Ali ove promene možete napraviti i bez testa.
Možete li poboljšati svoju biološku starost
– Neprekidan hod vremena utiče na sve nas. Ali postoji mnogo stvari koje možete učiniti da usporite sat. To je istina čak i ako ne znate tačno koliko ste „stari” – kaže dr Hussain.
Sve se svodi na to da treba dobro da se ponašate prema svom telu primenom strategija koje su se pokazale delotvornim, kao što su:
- Zdrav način ishrane. Najbolja hrana za usporavanje starenja su voće i povrće, integralne žitarice, zdrave masti i nemasni proteini. Ako niste sigurni odakle da počnete, probajte sa mediteranskom ishranom. Ovaj stil ishrane ima mnoge dokazane zdravstvene koristi, uključujući produženje očekivanog životnog veka.
- Redovno vežbanje. Istraživanja pokazuju da vežbanje može pomoći da živite zdravije i duže. Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta aerobne vežbe umerenog intenziteta nedeljno, plus dve sesije treninga snage.
- Kvalitetan noćni san. Loš san može doprineti starenju. Jedna studija pokazala je da je skoro 8 odsto smrtnih slučajeva povezano sa lošim obrascima spavanja. Da biste bili najbolji – i živeli duže – neka vam cilj bude sedam do devet sati sna svake noći.
- Smanjenje stresa. Hronični stres stvara haos u vašem telu i može ubrzati starenje. Vežbanje, dobra ishrana i san mogu da smanje stres. Ostala sredstva za smanjenje stresa uključuju svesnost, meditaciju i jogu.
- Prestanak pušenja. Pušenje vam oduzima godine života. Ali postoje dokazi da prestanak pušenja bilo kada može zaustaviti taj proces i pomoći vam da živite duže.
Promene životnih navika mogu da deluju zastrašujuće. Uradite to postepeno i uz pomoć lekara ili dijetetičara.
Mogu li lekovi usporiti biološko starenje
Naučnici koji proučavaju dugovečnost istražuju lekove koji bi mogli da uspore starenje.
– Postoji mnogo dezinformacija i ljudi koji žele da vam uzmu novac. Ali postoje neki lekovi koji obećavaju – kaže dr Hussain.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) trenutno nijedan lek za upotrebu protiv starenja nije odobrila. Neki se trenutno proučavaju. Ali ova istraživanja zahtevaju vreme.
