Ko ne može da bude dobrovoljni davalac krvi?

Postoje pravila ko može a ko ne može da bude davalac krvi jer osoba ne može da donira krv ako bi to bilo štetno po njenu ili bezbednost pacijenta koji prima tu krv

Dobrovoljni davalac krvi može da bude svaka zdrava osoba koja ispunjava određene, međunarodne propise o donorstvu krvi. Stručnjaci takođe upozoravaju da osoba ne može da da  krv ako bi to bilo štetno po njenu bezbednost ili bezbednost pacijenta.

Ko može da postane davalac krvi?

Preporučujemo

Davalac krvi može da bude svaka zdrava osoba starosti od 18 do 65 godina. Da bi neko postao davalac, mora da prođe lekarski pregled i proveru krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, kako bi se utvrdilo da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu koja bi tu krv primila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:

• Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
• Teža od 50 kg
• Telesne temperature manje do 37°C
• Pulsa između 50 - 100/min
• Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa
• Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane
• Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce
• Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene
• Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Pravilnikom je utvrđeno ko ne može da bude davalac krvi

Davanje krvi je veoma humani čin, ali postoje određene situacije i stanja u kojima osoba ne može ili ne sme da bude davalac krvi – bilo privremeno ili trajno. Prema pravilima Instituta za transfuziju krvi Srbije selekcija davalaca vrši se prema ustanovljenim, isključivo medicinskim, kriterijumima za privremeno odlaganje davanja krvi ili trajno odbijanje zbog nepodobnosti za davanje krvi, bilo da bi davanje krvi moglo da ugrozi potenicijalnog davaoca ili primaoca. Na izbor davalaca krvi nikako nema uticaja pol, religija, nacionalnost, seksualno opredeljenje, politička orijentisanost, zanimanje, socijalni status ili neki drugi sličan razlog.

Privremene kontraindikacije (privremena zabrana davanja krvi):

• Prehlada, grip, povišena temperatura – mora da prođe najmanje 2 nedelje nakon potpunog ozdravljenja.
• Upala zuba, vađenje zuba – obično se čeka 7 dana nakon završetka terapije
• Vakcinacija – zavisi od vrste vakcine (48h do nekoliko nedelja).
• Antibiotska terapija – mora da prođe najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze
• Manje hirurške intervencije – obično pauza od 2 do 4 nedelje
• Tetovaža ili pirsing – pauza od 6 meseci
• Kontakt sa krvlju druge osobe ili ubod iglom – pauza od 6 meseci
• Putovanja u rizična područja (malarija, Zika virus) – zavisno od zemlje, obično 6 meseci do godinu dana
• Trudnoća i porođaj – ne može se davati krv tokom trudnoće i 6 meseci nakon porođaja ili dojenja
• Menstruacija – preporučuje se da se krv ne daje za vreme menstruacije i nekoliko dana posle.

Trajne kontraindikacije ili doživotna zabrana davanja krvi odnosi se na:

• HIV pozitivne osobe
• Hepatitis B i C (ili ako ste ikada bili pozitivni)
• Sifilis ili druge polno prenosive bolesti
• Osobe koje su koristile intravenske droge
• Hronične bolesti kao što su: Maligni tumori (rak), teži oblici srčanih bolesti, dijabetes koji se leči insulinom, epilepsija, teška astma ili hronične plućne bolesti
• Osobe sa transplantiranim organima
• Osobe koje su imale određene neurološke bolesti kao što je Creutzfeldt-Jakobova bolest.

Što se tiče hroničnih bolesti, davalac krvi ne može da bude osoba koja ima zdravstveni problem sa sledećim stanjima:

• Hronična sistemska oboljenja sa insuficijencijom organa
• Maligna oboljenja svih sistema i organa
• Srce:

  Maligna hipertenzija

  Angina pektoris

  Apsolutna aritmija i VES

  Koronarna bolest

  Operacije na srcu

  Srčane mane

• Pluća

  Astma

  Hronična opstruktivna bolest pluća

  Emfizem pluća

• Digestivni trakt

  Hronična ostećenja jetre neinfektivnog porekla

  Hronična ostećenja pankreasa neinfektivnog porekla

  Ulcerozni kolitis

• Endokrini sistem - Hipo i hipertireoidoza sa trajnom supstitucionom terapijom

  Šećerna bolest - insulin zavisna

  Adisonova bolest

  Akromegalija

• Cerebrovaskularni sistem - Epilepsija pod terapijom

  Psihoza, psihopatija, mentalna retardacija

  Stanja posle insulta

• Krv - Urođene koagulopatije

  Stečene koagulopatije

• Krvni sudovi - Arterijska tromboza

  Rekurentne venske tromboze

• Hronične infektivne i zapaljenske bolesti - Tropske bolesti (lajšmanioza, babezioza, hronična Q groznica, tripanozomiaza kruzi - Šagasova bolest)

  Nosioci HIV 1/2

  Hepatitis B

  Hepatitis C

  Sifilis

  CJD i druge spongiformne encefalopatije

  Prionska oboljenja

  Malarija

  Hronična toksoplazmoza

• Hronične autoimune bolesti - Hronični ekcem

  Kronova bolest

  Multipla skleroza

  Psorijaza

  Vitiligo

  Reumatoidni artritis

  Sarkoidoza

  Sistemski lupus

  Trombocitopenija.