Nada Obrić je tri puta pobedila karcinom: Sad samo kažem „Ko zna zašto je to dobro“

Nada Obrić (76) je gradila muzičku karijeru u vreme kada je to jedino bilo moguće zahvaljujući vokalnim kvalitetima, pesmama i pločama koje su dostizale milionske tiraže. Fakultetski obrazovana, omiljena među kolegama zbog duha ali i toga što je bila i ostala laf, nosila se junački sa svim dobrim i lošim što je u životu snašlo. A bilo je toga, kako kaže – onoliko…

Nada Obrić: Čista obraza sam išla kroz život, svake večeri malo sama sa sobom popričam

I uspela je! U karijeri je ostvarila sve što je želela. Dobila sve nagrade koje je bilo moguće dobiti: od statusa istaknutog umetnika, priznanja za nacionalnog umetnika Srbije, povelje grada Zvornika, Multi-platinum award Hrvatske diskogradske udruge, posebnog prznanja za izuzetan doprinos diskografiji, do nagrade za životno delo.

Živela je život u skladu sa onim kako se oseća. Udavala se dva puta, a iz svakog braka izašla, kako kaže, čista obraza i kada joj pored onih koji su čak bili i dobri ljudi više jednostavno nije bilo mesto. I nikada ružnu reč ni o jednom od svojih supružnika nije izgovorila ni deci ni drugima. Tako bi, kaže ozbiljno, govorila loše pre svega o sebi. Ne govori ružno ni o partnerima ni o prijateljima.

Decu je izvela na pravi put. Zbog toga je ponosna i na njih i na sebe. Konačno, izvojevala je pobede u najvažnijim bitkama: pobedila je tri puta malignu bolest a da nijednom nije klonula duhom iako je bilo teških momenata. Danas je baka, koja živi za decu i unuke, ali i da sebi ugodi i da joj bude lepo. Kaže Nada Obrić u razgovoru za eKlinika portal da je ostala zdrava u glavi. Da je zadovoljna, ispunjena i da svake večeri pred spavanje malo popriča sama sa sobom, gde je bila, šta je uradila… To savetuje i drugima.

Otac me je naučio kako da pomognem prijateljima: Danas sami sebi pravimo „frku“ ni od čega

Da li je bilo teško odoleti svim iskušenjima i šta je to što je nju najviše odredilo kao čvrstu, ali i emotivnu, empatičnu ličnost?

– I kroz privatni život i kroz karijeru sam bila vrlo principijelna. Bila sam drug, bila sam čuvar mnogih tajni koje su nekome sačuvale živote, brakove, pomogla sam mnogima u teškim trenucima. To nije lako breme. Jednom davno otac mi je rekao : „Kad ti neko dođe kući nepozvan u podne, ti mu otvori vrata i saslušaj ga jer je došao s razlogom da te vidi, da ti nešto kaže, da podeli nešto sa sobom. A kad ti dođe uveče kasno ili rano ujutru, ti mu se obraduj još više, da on vidi da si se obradovala. Došao je ili što mu je jako teško ili želi neki prelep trenutak koji je doživeo da podeli sa tobom. Pa vidi, od celog sveta i svih prijatelja je baš tebe izabrao“. Srećna sam kad mi se kolege jave i kažu „Gde si, legendo?“ Prija to. Poverenje rađa sreću i daje ti potvrdu da si i prijatelj i čovek. To su neke životne mudrosti koje danas, čini mi se, roditelji kao da nemaju vremena da podele sa decom. A vremena uvek ima, samo mi sami sebi pravimo frku i probleme. Sve je stvar organizacije – priča popularna vokalna solistkinja.

Pre tri godine obeležila je 50 godina karijere i 50 godina od potpisivanja ugovora za „Jugoton“, što je krunisano objavom trostrukog cd izdanja sa isto toliko hitova Foto: Željka Dimić

„Ne može mene sad Bog da uzme, imam još toliko toga da pozavršavam sa decom i unucima“

Stiglo ju je i najveće životno iskušenje, zdravstveno. Teška bolest, još uvek neizlečiva, i to ne jednom već tri puta. Kada to samo izgovorite, već vam, kako se kaže, „nije dobro“. A Nada je rekla: šta je tu je, imam motiv da se borim!

– To su pre svega bila moja deca i unučad. Znala sam da moram da dočekam sve one važne i lepe stvari. Kada sam prvi put imala karcinom deca još nisu bila završila fakultete, još nisu postali svoji ljudi. Mora čovek sam sa sobom sa sedne i da porazgovara, da ulije neku nadu. Onda je došao drugi, pa treći, a meni došla unučad. Rastu, idu mature, druge stvari, stalno je nešto bilo kao razlog da se borim i kažem neeee, ne može mene Bog sad da uzme dok sve to ne vidim, ne pozavršavam. Pa onda svi ti moji prijatelji koji su zvali… Slali poruke, brinuli kako mi je svaki dan. I kad je bilo teških momenata, na hemioterapiji recimo, samo kažem sebi – ja ne smem smem umreti i zbog njih, oni to nisu zaslužili – priseća se Nada Obrić bolnih trenutaka, uz želju da ulije snagu onima koji možda u istoj borbi posustaju.

Karakter opisuje i oblikuje i čoveka: Kako je Nada Obrić uspela da podeli uloge pevačice i mame

I publika i kritika saglasili su se da je bila specifična po glasu i pesmama, a Nada dodaje da je takva bila i po karakteru. Ni tada nije bilo lako ostati svoj i ispravan, ne izneveriti očekivanja obožavalaca, ali i porodice. Ogromne turneje, koncerti pred desetinama hiljada ljudi.

– To je stvar karaktera i onoga što vi u stvari hoćete. Šta vam je imperativ, koje su vam namere…  Ja sam nekako uvek bila srećna, pozitivna, takav mi je karakter. Posao je bio jedna strana mog života. Kad sam na poslu znalo se da sam tu 100 posto. Moja publika je to osećala nepogrešivo i za to me nagrađivala. Kad uđem u kuću, ja sam samo mama i supruga. U mom domu se nisu slušale moje pesme, nije se razgovaralo o mojoj karijeri, nije bilo nikakve priče te vrste. Nisam izlazila sa kolegama, muzičarima… Van posla sam bila samo sa svojom decom i svojom porodicom – priča naša sagovornica.

Redovne kontrole, uživanje u komšijskim druženjima: Nema straha od godina i onoga što nose

Nakon zdravstvenih oluja, danas se rigorozno pridržava lekarskih uputstava. Redovno se kontroliše i kako kaže, normalno živi. Nije promenila ništa posebno. Obožava da se druži, voli komšiluk, kaficu sa malo zdravog trača. Kad je neko pozove na veselje, najveseliji je gost.

Deca joj ugađaju, prihvata sitna i krupna zadovoljstva, pa tako danas, na primer, više ne kuva. Godine čine svoje pa više nije tako pokretna kao ranije, ali još jednom naglašava da nema nikakav problem sa sobom u glavi. Ne opterećuje se starenjem, time kako je nekad izgledala, ni šta će biti sutra. Ne podnosi ljude koji samo kukaju da ih nešto boli. Voli da vidi lepu umetničku sliku, a ne voli ništa što je negativno. Ne gleda drame i teške filmove, osetljiva je na dečju bol. Dodaje, međutim, da se mnogo manje nervira oko stvari koje ne može da promeni, od gluposti poput kašnjenja nekog majstora, do krupnijih. Ranije bi, smeje se, poludela! Sada samo odmahne rukom i kaže „Ko zna zašto je to dobro…“.

I cveće i trnje: život je ciklični krug u kome nam se sve što smo činili vrati (Nada Obrić i Natalija Cajić/Jugoton Croatia Records) Foto: Željka Dimić

Život teče, ugrabite svaki sekund za lepotu

Nada je danas jedna srećna nana, svesna svega što je bilo i bez bilo kakve drame šta će biti. Ne žali ni za čim. Sve čega se dotakla bilo je na visokom nivou (muzička karijera, salon lepote…). Kao mlađa je želela da svira harmoniku, a jedina neostvarena želja joj je ostala da ima restoran po svojoj meri i ukusu.

Ispunjena je porodičnim vrednostima, srećna što unuci uče škole i što ima čemu da se raduje.

POVEZANE VESTI

Mira Banjac: Moji recepti za dugovečnost

Željko Samardžić: Osedeo preko noći zbog straha za bližnje, gubici ga naučili da mora n...

– Znam da ima mnogo onih koji nemaju decu, ali tu su deca od braće, sestara, kumova… Čovek uvek ima za koga da se trudi, da misli i čini dobro. Da nađe neki motiv. Život je ciklični krug u kome nam se vrati sve što uradimo. Dođe nam ponovo, zatvori se. Ali život i prolazi, kad god izađete na ulicu videćete reku automobila koja teče pored vas. To jednako život teče, pa ugrabite svaki sekund da vam bude lepo. Ništa u životu nije slučajno, svako doba i svaki događaj ima svoje razloge – poručila je u razgovoru za eKlinika portal Nada Obrić.