„Imala sam osećaj da svi vide samo moju kožu“: Srpska naučnica otkriva koliko akne mogu da promene život

Kada su joj se u tridesetim godinama pojavili ozbiljni problemi sa kožom, dr Zorica Milinić, doktor biohemijskih nauka, nije mogla ni da pretpostavi koliko će to iskustvo promeniti njen pogled na nauku, ali i na ljude koji se svakodnevno bore sa aknama. Danas, kao potpredsednica za medicinski menadžment u nemačkoj kompaniji Beiersdorf, u okviru koje posluje i Eucerin, ova uspešna biohemičarka govori za portal eKlinika o ličnoj borbi sa problematičnom kožom, mitovima u koje i dalje verujemo i naučnim otkrićima koja menjaju dosadašnje razumevanje akni.

„Imala sam osećaj da svi, kada me vide, vide samo moju kožu. Ništa drugo.”

Ovim rečima dr Zorica Milinić opisuje period života u kojem se suočila sa problemom koji mnogi i danas olako nazivaju samo estetskim. Iako se akne najčešće povezuju sa adolescencijom, one mogu da se pojave i mnogo kasnije, u godinama kada mislimo da smo probleme sa bubuljicama odavno ostavili iza sebe.

Preporučujemo

Upravo to dogodilo se i našoj sagovornici, uspešnoj biohemičarki koja se školovala na prestižnom Univerzitetu u Kembridžu, a međunarodnu karijeru izgradila u Hamburgu, u jednoj od vodećih svetskih kompanija za negu kože.

Iza njene profesionalne biografije, studija biohemije i dugogodišnjeg rada na razvoju dermokozmetičkih inovacija krije se i veoma lična priča. Priča o ženi koja je, uprkos naučnom znanju, morala da prođe kroz neizvesnost, različite terapije i osećaj da je drugi ljudi posmatraju isključivo kroz stanje njene kože.

Govorili su mi da je to samo nekoliko bubuljica, ali nisu znali kroz šta prolazim

Problemi sa kožom kod Zorice Milinić pojavili su se tek u odraslom dobu, oko 32. godine. Kako objašnjava, tokom mladosti nije imala takve tegobe, pa je suočavanje sa promenama na licu bilo potpuno novo i neprijatno iskustvo.

U pokušaju da pronađe rešenje, prošla je kroz različite terapijske pristupe. Pojedini su u početku davali rezultate, ali su se problemi vraćali. Neke terapije pratili su neželjeni efekti, zbog kojih je morala da preispita dalje korake. U tom periodu razmišljala je i o majčinstvu, što je dodatno uticalo na odluke koje je donosila u vezi sa lečenjem.

Ipak, ono što joj je možda najteže padalo nije bila samo promena izgleda kože, već način na koji je počela da doživljava samu sebe.

– Ljudi koji nisu imali taj problem ne znaju šta to znači. Meni su govorili: „Pa to je samo par bubuljica.” A ja sam se drugačije oblačila, drugačije ponašala. Nisam se osećala prijatno. Imala sam osećaj da svi, kada me vide, vide samo moju kožu. Ništa drugo – priseća se dr Milinić.

Ova njena ispovest otvara pitanje o kojem se, uprkos sve većoj dostupnosti dermatoloških tretmana, još uvek nedovoljno govori: koliko promene na koži mogu da utiču na samopouzdanje, društveni život i psihološko blagostanje?

Osobe koje imaju uporne ili izražene akne neretko izbegavaju fotografisanje, društvena okupljanja i situacije u kojima osećaju da je njihov izgled u prvom planu. Zbog toga dermatološki problem ne mora da bude veliki po površini da bi imao veliki uticaj na kvalitet života.

Za Zoricu Milinić upravo je to iskustvo postalo jedan od važnih razloga zbog kojih danas drugačije posmatra značaj nege kože.

– Kada kažemo da nega kože može da promeni život, neko može da pomisli da to zvuči preterano. Ali kako da ne? Čovek koji nije imao taj problem ne zna šta to znači – kaže naša sagovornica.

dr Zorica Milinić Foto: Privatna arhiva

Akne nisu rezervisane za tinejdžere: Šta nauka danas zna, a ranije nije?

Jedna od najvećih zabluda jeste da akne imaju jednostavan uzrok i da je dovoljno promeniti ishranu, smanjiti stres ili pronaći odgovarajući kozmetički preparat da bi problem nestao. Stvarnost je, međutim, znatno složenija.

Dr Milinić objašnjava da su akne multifaktorijalno stanje kože, što znači da u njihovom nastanku i razvoju može da učestvuje više međusobno povezanih faktora.

Hormonske promene, genetska predispozicija, pojačano lučenje sebuma, upalni procesi, mikroorganizmi koji prirodno žive na koži, ali i određeni spoljašnji uticaji mogu imati različitu ulogu kod različitih osoba.

– Akne su multifaktorijalno stanje kože. Ne postoji samo jedan uzrok. Ne možemo da kažemo da postoji jedan gen koji ćemo analizirati i onda sa sigurnošću znati da li će neko imati akne – objašnjava dr Milinić.

Ipak, ono što je posebno promenilo naučni pogled na ovaj problem tokom poslednjih godina jeste bolje razumevanje mikrobioma kože.

Naša koža predstavlja složen ekosistem u kojem žive brojni mikroorganizmi. Njihovo prisustvo nije automatski znak bolesti, već deo normalnog funkcionisanja kože.

Među njima je i bakterija Cutibacterium acnes, koja se dugo dovodila u vezu sa nastankom akni. Danas istraživanja pokazuju da nije presudno samo njeno prisustvo, već i to koji su sojevi zastupljeni, u kakvom su međusobnom odnosu i kako komuniciraju sa imunim sistemom kože.

– Ono što se značajno promenilo jeste razumevanje koliko je važan mikrobiološki ekosistem. Kod bakterije Cutibacterium acnes nije važna samo bakterija kao takva, već i njeni specifični sojevi. To je jedan od glavnih faktora koji je poslednjih godina promenio način na koji posmatramo akne – ističe dr Milinić.

Da li smo godinama pogrešno pokušavali da uklonimo sve bakterije sa kože?

Upravo iz novih saznanja o mikrobiomu proistekla je ideja koja je, prema rečima naše sagovornice, predstavljala značajan zaokret u istraživanju kože sklone aknama.

Umesto da se razmišlja isključivo o smanjivanju broja bakterija, naučnici su počeli da istražuju mogućnost da određeni korisni sojevi pomognu u uspostavljanju povoljnijeg mikrobiološkog okruženja.

– Ranije je pristup bio da bakterije treba ukloniti, da sve treba očistiti. A onda smo postavili pitanje: zašto ne bismo koristili bakterije u pozitivnom smislu? – objašnjava dr Milinić.

Za nju je upravo ta promena načina razmišljanja ono što predstavlja istinsku naučnu inovaciju.

– Kada kažemo bakterije, ljudi često odmah pomisle na nešto loše. Ali postoje i dobre i loše bakterije. Na našoj koži one već prirodno žive – kaže ona.

Savremena istraživanja sve više pažnje posvećuju ravnoteži mikrobioma, a ne samo prisustvu pojedinačnih mikroorganizama.

Ipak, naučnici još uvek nemaju odgovore na sva pitanja. Zašto određeni sastav mikrobioma kod jedne osobe ne izaziva probleme, dok kod druge može biti povezan sa upalom? Kakvu ulogu u tome imaju hormoni, imunski odgovor, genetika ili način života?

Prema rečima dr Milinić, upravo su to neka od pitanja koja pokazuju koliko je istraživanje kože i dalje složeno.

Od naučne ideje do nove tehnologije: Istraživanje koje je trajalo 12 godina

Jedan od projekata o kojima dr Milinić govori sa posebnim entuzijazmom jeste razvoj nove dermokozmetičke tehnologije zasnovane na korišćenju živih, pažljivo odabranih bakterijskih sojeva.

Reč je o inovaciji na kojoj se, kako navodi, radilo približno 20 godina, a koja je danas deo Eucerinovog pristupa nezi kože sklone aknama. Za razliku od proizvoda koji se samo predstavljaju kao prilagođeni mikrobiomu, ovaj pristup zasniva se na istraživanju mogućnosti aktivnog uticaja na njegov sastav.

Međutim, put od naučne ideje do gotovog proizvoda bio je izuzetno komplikovan.

Tehnologija je prvobitno razvijana u biotehnološkom startapu, a njen dalji razvoj zahtevao je velika ulaganja, specijalizovane laboratorije i proizvodne kapacitete.

– Najveći izazov bio je kako to proizvesti u velikim količinama. Kada radite sa živim bakterijama, svaka mala kontaminacija može da dovede do rasta drugih bakterija – objašnjava dr Milinić.

Posebno joj je ostao u sećanju podatak o broju potencijalnih rizika koje je istraživački tim morao da razmotri.

– Moja drugarica i koleginica vodila je taj projekat. Sećam se da je bilo oko 40 rizika. Nikada ranije kod nekog novog proizvoda nismo imali toliko. I na kraju je uspelo – kaže naša sagovornica.

Zanimljivo je da je upravo ona imala priliku da bude među prvima koji su isprobali prototip ove inovacije. Zbog sopstvenog iskustva sa problematičnom kožom, taj trenutak za nju nije predstavljao samo profesionalni uspeh.

– Bila sam među prvima koji su imali taj prototip. Zato sam sada toliko srećna što je proizvod konačno lansiran i što će i drugi dobiti tu priliku – kaže dr Milinić.

Važno je, međutim, naglasiti da dermokozmetički proizvodi namenjeni nezi kože sklone aknama nisu zamena za medicinsku terapiju kada je ona potrebna. Njihovo mesto u svakodnevnoj rutini zavisi od stanja kože, težine problema i preporuke dermatologa.

Šta zaista znači naučna inovacija u nezi kože?

U vremenu kada se gotovo svaki novi kozmetički proizvod predstavlja kao revolucionaran, postavlja se pitanje šta naučnici zapravo smatraju istinskim napretkom.

Za dr Zoricu Milinić odgovor je jednostavan: prava inovacija nije samo nešto novo, već nešto što omogućava ono što ranije nije bilo moguće.

Kao jedan od primera navodi razvoj aktivnog sastojka Thiamidol®, kada je veliki naučni izazov bio uspostavljanje sistema za ispitivanje delovanja na humanu tirozinazu, enzim koji ima ključnu ulogu u stvaranju pigmenta u koži.

– Sećam se da su neki od veoma važnih stručnjaka govorili da je to nemoguće, da je previše komplikovano. Ali naš kolega je uspeo. To je za mene naučni proboj, kada pokažete da je moguće ono za šta se mislilo da nije – objašnjava dr Milinić.

Sličan pristup primenjen je i u istraživanjima epigenetičkog starenja kože, oblasti koja pokušava da bolje razume biološke promene povezane sa procesom starenja.

Ipak, upravo razvoj pristupa zasnovanog na živim bakterijama za nju predstavlja jedan od najuzbudljivijih trenutaka u dosadašnjem profesionalnom radu.

– Kao biohemičarki, meni je to nešto neverovatno. Nešto što ranije nije postojalo u takvom obliku. Za mene je to promena paradigme – ističe ona.

Zašto su iskustva pacijenata jednako važna kao laboratorijska istraživanja?

Tokom dugogodišnje karijere u kompaniji Beiersdorf, dr Milinić imala je priliku da sarađuje sa brojnim istraživačima, naučnicima i dermatolozima iz različitih delova sveta.

Danas, sa jedne od vodećih pozicija u globalnom medicinskom menadžmentu, posebno ističe koliko je važna saradnja između laboratorije i svakodnevne kliničke prakse.

Iako se efikasnost proizvoda ispituje kroz kontrolisana istraživanja, iskustva dermatologa mogu da ukažu na dodatne potrebe pacijenata, ali i na pitanja koja tek treba naučno ispitati.

– Nama su priče koje dermatolozi podele veoma važne. Nekada čujemo nešto i pomislimo: „Aha, na to nismo gledali iz tog ugla” – objašnjava dr Milinić.

Ona navodi da su upravo iskustva iz prakse često podsticaj za dalja istraživanja, jer se potrebe ljudi ne završavaju onim što je unapred predviđeno istraživačkim protokolima.

Istovremeno, smatra da je stručna preporuka izuzetno važna kada se uvode potpuno novi pristupi nezi kože.

– Zato je za nas preporuka doktora ključna. Nije lako objasniti ljudima šta znači pravi naučni pristup mikrobiomu i po čemu se razlikuje od svega što već postoji – kaže naša sagovornica.

„Nega kože zaista može da promeni život“

Iza svih istraživanja, novih tehnologija i naučnih dostignuća, za Zoricu Milinić ostaje jedna jednostavna, ali važna činjenica: iza svakog problema sa kožom nalazi se osoba sa sopstvenim strahovima, očekivanjima i svakodnevnim izazovima.

Upravo zbog toga danas, kada govori o uspešnoj nezi, ne razmišlja samo o promenama koje se mogu izmeriti ili fotografisati.

Razmišlja i o tome kako se osoba oseća kada ponovo može da izađe iz kuće bez potrebe da sakriva lice, kada prestane da razmišlja o tome šta će drugi primetiti ili kada se ponovo oseća prijatno u sopstvenoj koži.

To je perspektiva koju joj nisu doneli samo univerzitet i laboratorija, već i sopstveno iskustvo.

– Čovek koji nije imao taj problem ne zna šta to znači – ponavlja dr Milinić, podsećajući da ono što nekome izgleda kao sitna estetska nepravilnost drugome može predstavljati ozbiljan svakodnevni teret.

Jer uspeh u nezi problematične kože nije samo pitanje toga koliko je promena nestalo sa lica, već i koliko je samopouzdanja osoba uspela da povrati.

(eKlinika.rs)