Kompulzivno ponašanje može da proistekne iz prevelike, a pogrešne samokontrole

Dugo je uvreženo mišljenje da kompulzivno ponašanje podrazumeva da se pojedinci zaglave u „petlji navike“ koja potiskuje samokontrolu, ali novo istraživanje na pacovima sa University of Technology u Sidneju pokazuje da to možda nije slučaj. Kompulzivno ponašanje je uobičajeno kod mnogih mentalnih zdravstvenih stanja, uključujući opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaje zavisnosti od supstanci i kockanja, gde ljudi ponavljaju radnje uprkos negativnim posledicama. Ova stanja pogađaju milione ljudi širom sveta.

Kako navike i svesna kontrola međusobno deluju

Bihejvioralna neuronaučnica dr Laura Bradfield, kaže da su navike obično korisne jer nam omogućavaju da delujemo na "autopilotu", kao kada peremo zube ili vozimo poznatom rutom, kako bismo mogli da razmišljamo o drugim stvarima.

Preporučujemo

- Međutim, ako vozimo i dete izađe na put, onda iznenada postajemo svesni svoje okoline i fokusiramo se na ono što radimo. To podrazumeva vraćanje svesne kontrole, razmišljanje o mogućim ishodima i prilagođavanje našeg ponašanja. Kod kompulzivnih ponašanja kao što su pranje ruku ili igranje pokera, naučni stav je bio da su ova ponašanja postala ukorenjene navike, pa je ljudima teško da se oslobode i povrate kognitivnu kontrolu - kaže dr Bradefild.

Nova istraživanja dovode u pitanje stare pretpostavke

Studije snimanja mozga pokazuju da je uobičajeno da ljudi sa kompulzivnim poremećajima imaju upalu u strijatumu -regionu mozga koji je uključen u izbor radnji, pa su naučnici odlučili da testiraju da li bi izazivanje upale u ovom regionu kod pacova povećalo uobičajeno ponašanje.

Studija, koju je vodio dr Arvie Abiero sa University of Technology, a koja je nedavno  objavljena u Neuropsychopharmacology, pratila je kako pacovi uče i kontrolišu svoje postupke i otkrila da pokretanje upale u strijatumu pomera ponašanje ka promišljenijem, napornijem donošenju odluka, a ne po navici.

- Iznenađujuće, životinje su postale više usmerene ka cilju i nastavile su da prilagođavaju svoje ponašanje na osnovu ishoda, čak i u situacijama gde bi navike normalno preuzele kontrolu - objašnjava dr Bradefild.

Kompulzivno ponašanje potiče od prevelike namerne kontrole 

Istraživanje će biti od interesa za psihologe, psihijatre, pacijente i negovatelje koji rade sa kompulzivnim poremećajima. Rezultati ukazuju na to da u nekim slučajevima kompulzivno ponašanje može da potiče od prevelike (iako neprimerene) namerne kontrole, a ne od premale. Studija ukazuje da lekovi koji ciljaju astrocite i smanjuju neuroinflamaciju, kao i šire antiinflamatorne mere poput vežbanja ili boljeg sna, mogu da ponude nove mogućnosti za lečenje.

- Postoji mnogo kompulzivnog ponašanja koje se ne uklapa u potpunosti u hipotezu o navici. Ako neko stalno pere ruke jer je zabrinut zbog klica, on to ne radi bez razmišljanja, već svesno bira da uloži taj napor. Naši nalazi nude novo objašnjenje za ova ponašanja, što je suprotno prihvaćenom gledištu. Na osnovu ovoga, moguće je da se razviju novi tretmani i intervencije koji efikasnije leče ove bolesti i poremećaje - ističe dr Breadfeld.

(eKlinika.rs)