Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Opsesivno-kompulzivni poremećaj i kako ga prepoznati i lečiti

Priredio/la: O.M.
19:00 - 09. 07. 2022.

Simptomi se kod polovine ljudi, koji imaju ovo stanje, javljaju tokom detinjstva ili adolescencije, a ređe se dešava nakon 40. godine starosti

Opsesivno-kompulzivni poremećaj Opsesivno-kompulzivni poremećaj je vrsta neuroze koja se javlja često u ranijem životnom dobu, a ređe posle 40. godine starosti. Foto:Shutterstock

Opsesivno-kompulzivni poremećaj, ili skraćeno OKP, je stanje mentalnog zdravlja, vrsta neuroze, koja uključuje uznemirujuće, nametljive, opsesivne misli i ponavljajuće, kompulzivne fizičke ili mentalne radnje.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj spada u anksioze poremećaje

Otprilike dva odsto populacije ima OKP. Simptomi se kod polovine ljudi, koji imaju ovo stanje javljaju tokom detinjstva ili adolescencije, a ređe se dešava nakon 40. godine starosti. Opsesivno-kompulzivni poremećaj je anksiozni poremećaj i jedno je od nekoliko stanja koja uključuju opsesivne misli i kompulzivno ponašanje.

Ovaj poremećaj može značajno uticati na kvalitet života osobe i njeno blagostanje. Osoba sa OKP obično ima misli, slike ili porive koje oseća da ne može da kontroliše.

Ona obično doživljava značajnu količinu neprijatnosti, uključujući strah, gađenje, sumnju ili uverenje da se stvari moraju uraditi na određeni način. Opsesivno-kompulzivni poremećaj podrazumeva da čovek provodi dosta vremena fokusirajući se na opsesije i upuštajući se u kompulzije, što ometa lične, društvene i profesionalne aktivnosti.

Vrste opsesivno-kompulzivnog poremećaja

Opsesivno-kompulzivni poremećaj može uticati na različite ljude na drugačije načine u svakodnevnom životu.

Osoba sa OKP-om može osetiti potrebu da više puta proverava da li je sve u redu. Ovo može uključivati proveru slavina, alarma, brava na vratima, kućnih uređajna, kako bi se sprečilo curenje, oštećenje ili požar, na primer.

Ljudi koji pate od OKP-a proveravaju stalno svoje telo na znake bolesti, potvrđujući autentičnost sećanja, više puta proveraju imejl poruke, iz straha da će napraviti grešku ili uvrediti primaoca.

Neki ljudi sa OKP osećaju stalnu, ogromnu potrebu za pranjem, čišćenjem ili kupanjem. Mogu se plašiti da su predmeti koje dodiruju kontaminirani.

Ovo može dovesti do prekomernog pranja zuba ili ruku, više puta čišćenja kupatila, kuhinje i drugih prostorija, izbegavanja gužve zbog straha od zaraze klicama. Neki ljudi doživljavaju osećaj „zaprljanosti“ ako ih je neko maltretirao ili kritikovao. Oni mogu pokušati da uklone ovaj osećaj pranjem ruku, tuširanjem….

Jedan od pokazatelja opsesivno-kompulzivnog poremećaja često je i nesposobnost osobe da baci korišćene ili bespotrebne stvari.

Nametljive ili opsesivne misli

Ovo uključuje osećaj nesposobnosti da čovek zaustavi ponavljanje neželjenih misli. One mogu uključivati nasilje, misli o samoubistvu i povređivanju drugih. Misli mogu izazvati uznemirenost, ali je malo verovatno da će se osoba sa OKP ponašati na način koji odražava ovo nasilje. Osoba sa ovom vrstom OKP-a može se plašiti da je pedofil, čak i bez dokaza koji bi to potvrdili.

Simetrija i urednost

Osoba sa OKP-a može osećati da treba da rasporedi predmete u određenom redosledu kako bi izbegla nelagodnost ili štetu. Na primer, mogu više puta ređati knjige na polici. OKP uključuje opsesije, kompulzije ili oboje. Ovo može izazvati uznemirenost i ometati osobe da obavljaju rutinske, svakodnevne aktivnosti.

Šta su opsesije?

Dok su svi zabrinuti, kod ljudi sa OKP, brige i anksioznost mogu da prevladaju, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka.

Uobičajene teme ove anksioznosti uključuju strah od zaraze klicama, prljavštinom i drugim supstancama, kao i gubitak kontrole, poput strah od delovanja na osnovu nagona za samopovređivanjem ili povredom drugih.

Perfekcionizam, koji može uključivati strah od gubitka stvari ili intenzivan fokus na tačnost ili pamćenje stvari, je takođe jedan od simptoma.

Osobe koje pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja mogu imati često neželjene seksualne misli, uključujući misli o neprikladnim aktivnostima, kao religiozna ili sujeverna uverenja, kao što je zabrinutost zbog uvrede Boga ili to što im je crna mnačka prešla put.

Šta su kompulzije?

Nije svako ponašanje koje se ponavlja prinuda. Većina ljudi koristi ponavljajuća ponašanja, kao što su rutine za spavanje, kako bi im pomogle u svakodnevnom životu. Za osobu sa OKP, međutim, potreba za ponavljanjem ponašanja i određenih radnji je intenzivna, javlja se često i dugotrajna je. Ponašanje može poprimiti ritualni aspekt.

Neki primeri uključuju pranje i čišćenje, stalno pranje ruku, ponavljanje aktivnosti, kao što je ustajanje sa stolice…

Opsesivno-kompulzivni poremećaj kod dece

Prvi znaci OKP se često pojavljuju u adolescenciji, ali se ponekada mogu primetiti i u ranijem detinjstvu.

Komplikacije kod mladih ljudi, uključujući decu, sa OKP uključuju nisko samopoštovanje,poremećene rutine, teškoće u završavanju školskih zadataka… Mogu i da se jave i fizičke bolesti, usled stresa, kao i poteškoće u stvaranju ili održavanju prijateljstava i drugih odnosa.

Kada OKP počinje u detinjstvu, može biti češći kod dečaka nego kod devojčica. U odraslom dobu, međutim, podjednako utiče i na muškarce i žene.

Uzroci opsesivno-kompulzivnog poremećaja i teorije kako nastaje

Stručnjaci ne znaju šta uzrokuje opsesivno-kompulzivni poremećaj, ali postoje različite teorije. Genetski, neurološki, bihejvioralni, kognitivni i faktori životne sredine mogu doprineti pojavi OKP-a. Čini se da se OKP pojavljuje u porodicama, što ukazuje na moguću genetsku vezu, koju stručnjaci istražuju.

Studije sugerišu da mozak ljudi sa OKP funkcioniše sa karakterističnim razlikama. Geni koji utiču na to kako mozak reaguje na neurotransmitere dopamin i serotonin, na primer, mogu igrati ulogu u izazivanju poremećaja. Ponekad se simptomi OKP pojavljuju kod dece nakon infekcije, kao što su streptokokne infekcije grupe A, uključujući streptokokno grlo, lajmsku bolest ili virus gripa H1N1.Kliničari ovu pojavu simptoma OKP nazivaju pedijatrijskim neuropsihijatrijskim sindromom akutnog početka.

Kod deteta sa ovim stanjem, simptomi počinju iznenada i dostižu puni intenzitet u roku od 24–72 sata. Oni posle toga mogu nestati, ali će se vratiti kasnije.

Jedna teorija sugeriše da osoba sa OKP nauči da izbegne strah povezan sa određenim situacijama ili objektima izvodeći neke rituale kako bi smanjili rizik.

Strah može početi u periodu intenzivnog stresa, kao što je neki traumatski događaj.Jednom kada osoba poveže objekat ili okolnost sa ovim osećanjem straha, počinje da izbegava taj objekat ili situaciju na način koji karakteriše OKP. Ovo može biti češće među ljudima sa genetskom predispozicijom za poremećaj.

Kognitivni uzroci

Druga teorija je da  opsesivno-kompulzivni poremećaj počinje kada ljudi pogrešno tumače sopstvene misli. Većina ljudi ponekad ima neželjene misli, ali za osobe sa OKP, važnost ovih misli postaje intenzivnija ili ekstremnija.

Uzmimo primer osobe koja se brine o bebi dok je pod velikim pritiskom i ima nametljive misli da slučajno ne naudi bebu.Osoba obično može zanemariti ove misli, ali ako te misli potraju, mogu poprimiti neopravdani značaj. Osoba sa OKP može postati uverena da će se radnja, kojom su joj opsednute misli, verovatno dogoditi. Kao odgovor, oni preduzimaju prekomerne, stalne akcije da spreče pretnju ili opasnost.

Stresni životni događaji mogu izazvati OKP kod ljudi sa predispozicijom, genetskom ili nekom drugom.

Mnogi ljudi su prijavili da su se simptomi pojavili u roku od 6 meseci od događaja kao što su rođenje deteta, komplikacije tokom trudnoće ili porođaj, razvod, teška bolest… Takođe, OKP se može pojaviti zajedno sa posttraumatskim stresnim poremećajem ili PTSP-om.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj i uspostavljanje dijagnoze

Doktori traže specifične kriterijume kada dijagnostikuju OKP, uključujući prisustvo opsesija, kompulzija ili oboje. Poremećaj se dijagnostikuje, ako su u pitanju opsesije i kompulzije koje oduzimaju mnogo vremena ili izazivaju značajan stres ili oštećenje u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim okruženjima.

Mnogi drugi poremećaji, kao što su depresija i anksioznost, imaju slične karakteristike kao OKP, a mogu se javiti i pored OKP.

Tretman i opsesivno-kompulzivni poremećaj

Postoje efikasni tretmani za OKP. Pravi pristup zavisi od skupa simptoma kod neke osobe i od toga koliko oni utiču na život i dobrobit osobe. Neke efikasne opcije uključuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju. Ova vrsta psihoterapije može pomoći osobi da promeni način na koji razmišlja, oseća i ponaša se.

Kognitivna terapija počinje ohrabrivanjem osobe da identifikuje i preispita svoja uverenja o posledicama angažovanja ili uzdržavanja od bavljenja kompulzivnim ponašanjem.

Zatim, terapeut podstiče osobu da ispitati dokaze koji podržavaju i ne podržavaju opsesiju, identifikuju kognitivne distorzije koje se odnose na opsesiju, razvije i manje preteći alternativni odgovor na nametljivu misao, sliku ili ideju… Brojni lekovi mogu pomoći u lečenju OKP, uključujući selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji su vrsta antidepresiva.

Lekar može propisati veću dozu za lečenje OKP, u poređenju sa depresijom. Ipak, osoba možda neće primetiti rezultate brzop, već tek kada prođu tri meseca.

TEME:
Olja
20:03, 09. 07. 2022. Odgovori

Članak mi je dosta pomogao.Imam sina od 15 godina koji ima OKP. Sa kojim se borimo već nekoliko godina.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend