Novac nam ne može kupiti život, ali sam život skoro je nezamisliv bez novca, koji utiče na sve segmente života pa i na ličnost čoveka. To ne znači da će čovek sa mnogo novca biti po pravilu koristoljubiv i neosećajan, a čovek sa malo novca osećajan i darežljiv. Psiholozi ipak tvrde da novac u izvesnim situacijama aktivira iste centre u mozgu kao i narkotik. Zapaža se da deca u porodicama gde se stalno govori o nedostatku novca mogu da razviju jak strah od siromaštva, pa čak i anksioznost. S druge strane i velike količine novca mogu da dovedu do istih problema, anksioznost je stanje koje često prati osobe koje žive u izrazito bogatim porodicama.
Može li novac da nadoknadi životnu prazninu?
Novac nije merilo čoveka, ali može u bitnoj meri da deluje na naše postupke i način razmišljanja. Novcem se ne mogu kupiti ljubav, poštovanje, ali bitan je deo nezavisnosti. Stručnjaci upozoravaju da novac može da uzrokuje psihičke bolesti, kao što je kupoholija, to jest intenzivna i impulsivna kupovina, koja nekada služi kao način da se nadoknadi usamljenost ili veliki osećaj praznine u životu.
Affluenza je složenica od engleskih reči affluence – bogatstvo i influenca – grip i način je na koji kritičari savremenog potrošačkog društva objašnjavaju osećaj beznađa. Kupujemo sve više materijalnih stvari, ali i dalje nismo zadovoljni. Cilj je da imamo najnoviji sat ili skupe cipele, da budemo „in“.
U isto vreme imamo sve manje vremena za sebe i jednostavno za život, jer se radi prekovremeno, često samo kako bismo bili u koraku sa ostalim osobama, kupovali bespotrebne stvari u kojima ne uživamo.
Novac nesvesno utiče na naše postupke
Društva se nekada u isto vreme klasifikuju u odnosu na količinu novca. Dešava se da oni koji imaju više materijalnih bogatstava, često i sumnjivog porekla, sebe doživljavaju kao posebne osobe, tipa „znaš li ti ko sam ja?“
Psiholozi koji proučavaju uticaj materijalne nejednakosti na ljudsko ponašanje, navode da novac može nesvesno da utiče na naše misli, postupke. Najveće bogatstvo su deca, dobro zdravlje, čist obraz, znanje, ali većina savremenih istraživanja meri bogatstvo nekim drugim aršinima. Britanski psiholog Oliver James tvrdi da je nezadovoljstvo životom izraženije unutar društva sa velikim stepenom materijalne nejednakosti. Pojedini istraživači tvrde da je porast mentalnih bolesti u korelaciji sa izraženim potrošačkim mentalitetom, i prekomernom željom za posedovanjem materijalnog bogatstva, s druge strane veruje se da nedostatak resursa može da podstiče razvoj emocionalne inteligencije.
Istraživanje University of California, Berkeley, otkriva u jednom eksperimentu, da čak i lažni novac može da izmeni naše postupke. Dve osobe su igrale Monopol, jednom učesniku igre dato je znatno više novca, u početku se ta osoba osećala nelagodno, ali posle izvesnog vremena razvila je otvorenu agresivnost i čak ismevala igrača sa manjom količinom novca.
Uticaj novca na moralno rasuđivanje
Studija University of California, Berkeley, otkriva da je četiri puta manja verovatnoća da će se na pešačkom prelazu u San Francisku zaustaviti luksuzni automobil i dozvoliti pešaku da pređe ulicu.
Studija univerziteta Harvard i Utah navodi da smo razmišljanje o novcu može da dovede do neetičkog ponašanja.
– Čak i ako smo dobronamerni i mislimo da razlikujemo dobro od pogrešnog, možda postoje faktori koji utiču na naše odluke i oblikuju na nesvestan način naše ponašanje – kaže profesor i koautor ove studije prof. Kristin Smith-Crowe, University of Utah.
Novac i bolesti zavisnosti
Novac sam po sebi ne može da izazove zavisnost od na primer narkotika, ali velike količine novca, kako se veruje, mogu da budu jak faktor rizika za razvoj bolesti zavisnosti.
Deca iz bogatijih porodica češće koriste narkotike zbog jakog pritiska okoline, visokih zahteva za postizanjem uspeha. Ova deca imaju i manje kvalitetne odnose sa roditeljima, navode neki stručnjaci. S druge strane, primećuje se da neumerenost kada je novac u pitanju nikada nije dobra. Izrazito male količine novca, takođe, mogu da dovedu do sličnih problema i razvoja bolesti zavisnosti.
Kompulsivni poremećaj i težnja za bogatstvom
Sama težnja za bogatstvom može da izazove kompulsivni poremećaj. Psiholog dr Tian Dayton potvrđuje ovu tezu. Moguće je da ove osobe ne mogu da kontrolišu način ishrane, seksualnu želju, potrebu za kockanjem.
Smatra se da novac može da deluje na mozak slično kao alkohol ili narkotik. Kao i kod kompulsivnog poremećaja ishrane, opsesivna veza sa novcem može da pokrene hemijske procese u mozgu i da dođe do oslobađanja visokih količina dopamina i razvoja osećaja zadovoljstva.
Ova zavisnost kada je reč i novcu nije hemijske prirode, ali uključuje kompulsivno ponašanje. Kao drugi oblik može da se razvije kupoholija, koja je dosta češći tip zavisnosti.
Novac stvara „problematičnu decu“
Veruje se da veliko bogatstvo može da donese i velike probleme, pa i sa su deca iz imućnijih porodica po pravilu „problematična“. Psiholozi navode da se čini da ova deca imaju skoro sva materijalna blaga, a da su isto vreme više uznemirena u odnosu na decu čiji roditelji imaju osrednje prihode. U ovakvim okolnostima, ako dete nema podršku i ako ne može da se istinski nekom požali na ono što ga tišti, može da dođe do razvoja anksioznosti, depresije, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, poremećaja u ishrani. Pojedina istraživanja navode da se deca iz materijalno bogatih porodica češće opijaju i češće koriste droge kao što su marihuana i kokain.
– Ova deca su u isto vreme pod jakim pritiskom da moraju da budu najbolja u školi, da imaju što više vannastavnih aktivnosti, a sve rezultira hroničnim stresom. Bogati roditelji zbog mnogobrojnih obaveza u isto vreme sve manje vremena provode sa svojom decom, ne postoji zajedničko kvalitetno vreme za porodicu ili ga je sve manje – objašnjava psiholog Suniya Luthar.
Osobe sa mnogo novca nisu dobri ljudi?
Često osobe sa nižim primanjima razvijaju mnogo stereotipa koji se odnose na ličnost bogatih ljudi. Osobe sa velikim materijalnim bogatstvom se doživljavaju kao „hladne“. Bogate osobe nekada su izvor zavisti i nepoverenja. Dešava se da siromašniji građani čak uživaju u razmiricama i nesporazumima između bogatijih osoba.
Studija University of Pennsylvania, pod nazivom „Da li je profit zlo?“ navodi da većina osoba smatra da se do bogatstva dolazi u većini slučajeva na nečastan način, „preko tuđe muke i tuđih leđa“. Bez obzira na društvena uverenja, i liberali i konzervativci smatraju da profitu prethodi „učinjena šteta“. Smatra se da osobne sa velikim materijalnim bogatstvom imaju više krivičnih dela. Izuzetak su na primer, osobe koje su preko sportskih uspeha zaradile velike količine novca.
Novac ne može kupiti sreću i ljubav
Novac se vezuje za poluge moći, označava se kao uspeh, ali moguće je da najmoćnije i najuspešnije osobe nemaju iskrene prijatelje, niti istinsko poštovanje.
Ne postoji direkta korelacija između količine novca i osećaja sreće. Moguće je da osobe sa najmanje novca najviše uživaju u životu i svim njegovim sitnicama. S duge strane, osobe sa dosta novca nisu nikada zadovoljne. Novac ne garantuje i psihičko blagostanje. Zapadni psiholozi navode da ekstremno imućni ljudi više pate od depresije. Neki podaci sugerišu da novac sam po sebi ne dovodi do nezadovoljstva koliko neprestana težnja za bogatstvom i materijalnim dobrima, a filozofi poput Fansisa Bejkona nas podsećaju da ne zaboravimo da je „novac dobar sluga, a loš gospodar„.
