Rezolucijom 42/112 iz 1987. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama. Ova odluka je doneta kao izraz odlučnosti da se pojača delovanje i saradnja u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama.
Zavisnost – na koje bi promene u ponašanju dece roditelji trebalo da obrate pažnju
Prema izveštaju Evropskog monitoring centra za droge i bolesti zavisnosti (EMCDDA) iz 2022. godine, evropsko tržište droga je obeleženo širokom dostupnošću raznovrsnih droga sve veće potentnosti ili čistoće. Procene pokazuju da je oko 83 miliona odraslih osoba (28,9% populacije od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom u životu probalo nezakonite droge. Kanabis je najčešće korišćena droga, dok je zabeležen značajan porast konzumiranja stimulativnih supstanci poput kokaina i amfetamina. Problemi sa milion visokorizičnih konzumenata opioida postaju sve složeniji.
U Srbiji, oko 8% srednjoškolaca svakodnevno ili skoro svakodnevno koristi marihuanu, 7% samo vikendom, a 10% povremeno. Indirektne procene pokazuju da je u Srbiji oko 20.000 injektirajućih korisnika droga, dok je oko 4.500 osoba zavisni od opijata na supstitucionoj terapiji.
Porodica, škola i vršnjačke grupe igraju ključnu ulogu u prepoznavanju i otkrivanju problema. Roditelji bi trebalo da obraćaju pažnju na promene u ponašanju dece, kao što su neočekivane promene raspoloženja, razdražljivost, agresivnost, povlačenje u sebe, smanjenje motivacije, opadanje školskog uspeha i teškoće u koncentraciji. Telesne promene mogu uključivati gubitak telesne težine, poremećaj sna, umor, hiperaktivnost, zakrvavljene oči i proširene zenice.
Specijalisti savetuju roditeljima da prvo razgovaraju sa decom kada primete prve znakove problema. U praksi, deca često ne pristaju na razgovor, te je laboratorijska analiza urina siguran način za utvrđivanje prisustva droge u organizmu. Ukoliko je test pozitivan, sledeći korak je poseta stručnjaku koji će proceniti stepen zavisnosti.
Oboleli i dostupne terapije
Pravovremeno reagovanje i uočavanje problema su ključni za lečenje bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Najefikasniji period za ulazak u proces lečenja je između 18 i 26 godine života, jer je tada veća verovatnoća da još nije došlo do trajnih promena u moždanim funkcijama. U Srbiji, lečenje od opijata prosečno počinje posle 9,5 godina uzimanja, dok se manje od 10% zavisnika javi na lečenje tokom prve dve godine uzimanja opijata.
Lečenje se odvija u nekoliko faza. Prva faza je stabilizacija, koja može uključivati detoksikaciju tokom prve godine, dok se nakon dužeg uzimanja opijata postiže stabilizacija supstitucijom. Druga faza podrazumeva psihosocijalnu stabilizaciju i reintegraciju, dok je treća faza opciona i uključuje detoksifikaciju.
Najčešća farmakoterapija u Srbiji je lečenje agonistima kao što su metadon i buprenorfin, koji daje odlične rezultate. Savremena terapija, poput kombinacije buprenorfina sa naloksonom (Bulnexo), smanjuje rizik od zloupotrebe drugih opioida i predoziranja, te nije atraktivan za uličnu preprodaju. Ova terapija smanjuje žudnju za opijatima i rizik od transmisivnih bolesti i smrti zbog predoziranja.
Foto: Alkaloid
Knjiga „Dualni poremećaji”
Sveopšti problem u svetu je uzimanje psihoaktivnih supstanci, a još veći problem nastaje kada se adikcija udruži sa psihijatrijskim poremećajem. Prepoznajući važnost pitanja mentalnog zdravlja i verujući da kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika doprinosi boljoj brizi za pacijente, kompanija Alkaloid je podržala objavljivanje knjige „Dualni poremećaji”, grupe autora, eminentnih srpskih psihijatara i profesora sa 4 srpska univerziteta, čije su urednice prof. dr Aleksandra Dickov i prof. dr Mirjana Jovanović.
U svetu medicine, prepoznavanje, razumevanje i lečenje dualnih poremećaja, koji obuhvataju različite mentalne i fizičke tegobe, postaje sve važnije. Knjiga „Dualni poremećaji” pruža sveobuhvatan uvid u najnovija istraživanja, dijagnostičke metode i terapeutske pristupe za uspešno upravljanje ovim kompleksnim stanjima.
