Kupovina stvari koje im nisu potrebne, ali ih žele, ljudima može doneti radost. Ali kada to postane redovna navika bez cilja, to može biti znak nesvesnog ponašanja. Cilj nije da se kritikuje, već da se pomogne u povećanju svesti i negovanju pažljivijih navika potrošnje.
Impulsivne sklonosti
Impulsivnost često može biti glavni uzrok redovnih, nepotrebnih kupovina. Svi smo bili u toj situaciji. Odluka doneta u trenutku vodi do kupovine nečega što nam zapravo nije potrebno, ali u to vreme to nam je izgledalo kao dobra ideja. Ovo je osobina koja se često vidi kod uobičajenih potrošača. Nalet dopamina pri novoj kupovini može izazvati zavisnost, što dovodi do ponovljene impulsivne kupovine.
Međutim, mnogi ljudi sa ovom sklonošću čak i ne shvataju da to rade. Svoje postupke vide kao spontane ili avanturističke, a ne kao impulsivne.
Razumevanje ove osobine može biti prvi korak u suzbijanju nepotrebne potrošnje. Radi se o prepoznavanju razlike između spontanog zadovoljstva i obrasca impulsivne kupovine. A svest je prvi korak ka promeni.
Uzbuđenje zbog povoljne kupovine
Vidimo znak za rasprodaju i odjednom nam kupovina nečega što nam ne treba deluje opravdano jer je po „povoljnijoj” ceni. Ovo je još jedna uobičajena osobina ljudi koji redovno kupuju stvari koje im nisu potrebne jer ne mogu da odole privlačnosti dobre ponude. Čak ni odlična ponuda nije vredna kupovine ako nam određena stvar nije potrebna.
Materijalistički način razmišljanja
U društvu u kojem se konzumerizam često slavi, nije iznenađenje da mnogi od nas imaju materijalistički način razmišljanja. Ovo može dovesti do kupovine nepotrebnih stvari kao načina traženja sreće ili ispunjenja.
Studija objavljena u Journal of Consumer Research otkrila je da ljudi koji visoko vrednuju materijalnu imovinu verovatno imaju niži nivo zadovoljstva u životu. To je često zato što traže spoljašnju potvrdu kroz ono što poseduju, umesto da pronalaze zadovoljstvo u sebi.
Ovu osobinu nije uvek lako prepoznati u nama samima. Ali ako primetite da redovno kupujete stvari koje vam nisu potrebne, možda bi trebalo da razmislite da li tražite ispunjenje na pogrešnim mestima.
Mehanizam emocionalnog suočavanja
Maloprodajna terapija termin je koji smo svi čuli, a možda čak i koristili. Ideja je da se kupovina koristi kao način za smirivanje negativnih osećanja ili stresa.
Mada je u redu da se povremeno častimo, redovna kupovina stvari koje nam nisu potrebne ponekad može biti znak korišćenja kupovine kao emocionalnog mehanizma za suočavanje. To je privremeno rešenje, ali se ne bavi osnovnim emocijama ili stresorima.
Strah od propuštanja
Nekada kupujemo svaku novu knjigu koja je na listi bestselera. Ne zato što imamo vremena ili čak sklonosti da ih sve pročitamo, već zato što ne želimo da budemo isključeni iz razgovora.
Ovaj strah od propuštanja, ili FOMO kako je uobičajeno poznat, može mnoge od nas navesti da napravimo nepotrebne kupovine. Kupujemo stvari ne zato što su nam potrebne, već zato što se bojimo da ćemo se osećati isključenim ili zaostalim ako to ne učinimo.
Želja za trenutnim zadovoljenjem
Živimo u svetu u kome jednim klikom na dugme možemo da dobijemo skoro sve što želimo. Ova pogodnost, iako divna, ponekad može podstaći želju za trenutnim zadovoljstvom. Ova potreba za trenutnim zadovoljstvom može dovesti do impulsivnih odluka o kupovini.
Međutim, često se ove kupovine obavljaju bez pravog razmatranja njihove neophodnosti ili vrednosti. Dugoročno, možda neće doneti očekivanu sreću i čak bi mogle dovesti do kajanja kupca.
Nedostatak finansijske svesti
Najvažnija osobina koju često pokazuju ljudi koji redovno kupuju stvari koje im nisu potrebne jeste nedostatak finansijske svesti.
Svest o prihodima, troškovima i finansijskim ciljevima osnova je za donošenje informisanih odluka o kupovini. Bez ove svesti, lako je upasti u naviku kupovine nepotrebnih stvari bez razmatranja uticaja na zdravlje finansija.
Suština je u svesnosti
U osnovi naših obrazaca potrošnje i navika potrošnje leži ideja svesnosti. Biti svestan znači biti svestan svojih postupaka i razumeti njihove implikacije. Ova svesnost često postaje zamagljena kada smo suočeni sa svetom primamljivih proizvoda i pametnih marketinških strategija.
Američko psihološko udruženje svesnost definiše kao „svest o sopstvenom iskustvu iz trenutka u trenutak bez osude”. Kada se primeni na naše kupovne navike, to znači biti svestan zašto nameravamo da obavimo kupovinu – da li je to zaista potrebno ili je samo impulsivna želja.
Ako smo svesni, možemo početi da uviđamo obrasce u našem ponašanju, razumemo naše pokretače i donosimo bolje finansijske odluke.
