Osećati sreću, uzbuđenje ili tugu deo je života. Emocije ostaju iste, ali ih svi procesuiramo na različite načine. Može se dogoditi da se ponekad osećamo previše emotivno za razliku od naših članova porodice ili prijatelja. Nema ničeg lošeg u tome što smo previše emotivni, jer ponekad to razlog za to mogu biti i naši geni. Međutim, uzroci preterane emotivnosti idu dalje od toga. Naši hormoni ili iskustva iz detinjstva mogu imati ulogu u tome kako reagujemo na stvari ili ljude. Takođe, to može biti i zbog nekog zdravstvenog stanja, pa je važno da znamo uzrok.
Šta znači biti previše emotivan
Osećaj prevelike emotivnosti može da nam se čini kao da smo se našli u vrtlogu, gde je svaki osećaj intenzivan i ogroman. To je stalna borba da se regulišu emocije, što ljude ostavlja sa osećajem bespomoćnosti. Impulsivnost postaje saputnik, podstičući ih da deluju bez razmišljanja i da ih bujica emocija lako preplavi, kaže klinički psiholog dr Rituparna Ghosh.
Šta nam ukazuje na to da smo previše emotivni
Na preveliku emotivnost mogu da ukažu sledeći znaci:
- česte promene raspoloženja
- teško kontrolisanje emocija
- povećana osetljivost na kritiku ili odbijanje
- impulsivnost
- česte epizode plača
- razdražljivost
- osećaj preplavljenosti emocijama
- doživljavanje fizičkih simptoma kao što su glavobolja ili bolovi u stomaku kao odgovor na stres
Koji su uzroci prevelike emotivnosti
Postoji mnogo faktora koji mogu dovesti do toga da budemo previše emotivni.
1. Biološki faktori
Genetske predispozicije: Možemo naslediti sklonost da budemo emotivno osetljiviji. Genetika može da odredi 20 do 60 procenata našeg temperamenta, navodi MedlinePlus. To je zato što geni koje dobijemo od roditelja mogu uticati na supstance u našem mozgu, poput serotonina i dopamina, koji pomažu u upravljanju raspoloženjem.
Hormonski disbalans: Mnoge žene prolaze kroz intenzivne emocije tokom puberteta, menstruacije, trudnoće ili menopauze. Ove hormonske promene mogu učiniti da se osećamo anksioznije ili reaktivnije nego inače. Na primer, visok nivo kortizola, hormona stresa, može nas učiniti nervoznijima.
2. Iskustva iz detinjstva
Trauma: Ako ste se kao dete suočili sa traumom, kao što je zlostavljanje ili ste bili svedok nasilja, to može biti kao da nosite težinu emocionalnog stresa u odraslom dobu. Zbog toga možete da budete oprezniji na opasnost i reaktivniji na stres, čak i kada to nije neophodno, kaže dr Ghosh.
Zanemarivanje: Odrastanje bez dovoljno emocionalne ili fizičke brige može otežati osećaj sigurnosti i stabilnosti. Bez ove osnove, upravljanje emocijama i formiranje zdravih odnosa može postati izazovno.
Nedosledni stilovi roditeljstva: Ako ste živeli u kući gde su se pravila i odgovori nepredvidivo menjali, to može ostaviti osećaj nestabilnosti i nesigurnosti u vezi s tim kako da upravljate svojim emocijama ili verujete drugima.
3. Karakterne osobine
Visoka osetljivost: Ako ste veoma osetljivi, možda ćete imati osećaj da sve doživljavate teže od drugih. I radosti i tuge mogu biti ogromne, čineći svakodnevne situacije emotivno intenzivnijim.
Neuroticizam: Ova karakterna osobina znači da se često osećate anksiozno, neraspoloženo ili nesigurno. Ova osećanja mogu da vas nateraju da jače reagujete na stres i negativne događaje.
4. Stresni životni događaji
Velike promene u životu: Velike promene poput gubitka posla, razvoda ili gubitka voljene osobe mogu imati veliki uticaj na naš emocionalni svet. Ovi događaji mogu poremetiti naš osećaj normalnosti i učiniti nas osetljivijim na stres.
Stalni stresori: Neprekidni pritisci, poput finansijskih problema ili dugoročnih problema u vezi, mogu nas iscrpljivati tokom vremena. Ovaj hronični stres može učiniti da naše emocionalne reakcije budu intenzivnije.
5. Poremećaji mentalnog zdravlja
Poremećaji anksioznosti: Ako živite sa anksioznim poremećajem, stalna briga i strah mogu učiniti da svakodnevne situacije deluju poražavajuće, pojačavajući vaše emocionalne reakcije.
Depresija: Život sa depresijom znači da često osećate duboku tugu, beznađe ili razdražljivost. Ova osećanja mogu otežati upravljanje emocijama, što dovodi do intenzivnijih reakcija.
Granični poremećaj ličnosti (BPD): Karakteriše se intenzivnim, često nekontrolisanim emocijama. Promene raspoloženja i nestabilni odnosi mogu učiniti emocionalnu regulaciju posebno izazovnom, kaže dr Ghosh.
6. Uticaji životne sredine
Kulturne norme: Kultura u kojoj odrastamo može oblikovati način na koji izražavamo emocije i njima upravljamo. Neke kulture vrednuju emocionalnu uzdržanost, dok druge podstiču otvoreno izražavanje, što može uticati na naše emocionalne reakcije.
Društveni pritisci: Očekivanja da se uspe ili održi određeni imidž mogu nametnuti dodatni stres. Ovaj pritisak može dodatno otežati upravljanje našim emocijama.
Uticaji ljudi iz našeg okruženja: Ljudi oko nas mogu u velikoj meri uticati na naše emocionalno zdravlje. Pozitivni odnosi mogu da vas podrže, dok negativni uticaji mogu povećati emocionalnu nestabilnost.
7. Dinamika odnosa
Nezdravi odnosi: Biti u vezama ispunjenim sukobima, manipulacijama ili zlostavljanjem može povećati emocionalnu reaktivnost, što otežava da ostanemo emocionalno stabilni.
Sukobi: Česte svađe sa voljenim osobama mogu stvoriti napeto okruženje, što otežava držanje emocija pod kontrolom.
Zavisnost: U zavisnoj vezi, previše oslanjanja na nekog drugog za emocionalnu podršku može dovesti do uznemirenosti, što otežava samostalno upravljanje emocijama.
8. Zloupotreba supstanci
Upotreba supstanci kao što su alkohol ili lekovi za suočavanje sa stresom može poremetiti sposobnost mozga da reguliše emocije, kaže dr Ghosh. To može dovesti do promena raspoloženja i intenzivnijih emocionalnih reakcija.
9. Neurološka stanja
Poremećaj – deficit pažnje/hiperaktivnost: ADHD može otežati upravljanje emocijama. Impulsivnost i teškoće u fokusiranju mogu dovesti do reaktivnijih emocionalnih odgovora.
Poremećaji autističnog spektra: Osobe u autističnom spektru emocije će doživljavati veoma intenzivno i biće im teško da ih razumeju i izraze, što doprinosi emocionalnoj osetljivosti.
Kako da prestanemo da budemo previše emotivni
Preterano emotivne osobe obično se suočavaju sa izazovima kao što su poteškoće u održavanju stabilnih odnosa, narušene sposobnosti donošenja odluka, problemi na poslu ili u školi, povećan rizik od poremećaja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost ili depresija i društvena izolacija, kaže dr Ghosh.
Evo šta možemo da uradimo:
1. Treba da razumemo svoja osećanja
Razumevanjem svojih misli, osećanja i postupaka, možemo utrti put ka emocionalnoj ravnoteži. Svesnost nas može voditi tako što će nas naučiti da posmatramo bez osuđivanja, osnažujući nas da kontrolišemo eskalaciju emocija pre nego što nas preplave.
2. Isprobajte jednostavne prakse
U trenucima nemira, jednostavne vežbe poput dubokog disanja ili vođenja dnevnika zaista mogu pomoći. Oni mogu da umire vaše nerve i da vas smire, kaže dr Ghosh.
3. Potražite pomoć od svojih voljenih
Obratite se svojim prijateljima i porodici kako ne biste bili sami na ovom putovanju. Njihova podrška može postati sidro, pomažući vam da komforno prebrodite oluje.
4. Fokusirajte se na brigu o sebi
Trebalo bi da imate rituale brige o sebi da negujete svoju dušu. Davanje prioriteta vašem blagostanju veoma je važno. Možete se opustiti slušajući svoju omiljenu muziku, otići na masažu glave ili raditi ono što vas čini srećnim.
5. Terapija
Ako težina vaših emocija postane preteška da biste mogli da ih podnesete, potražite stručnu pomoć. Kroz prilagođene intervencije, terapeuti vas mogu voditi ka otpornosti i svetlijem sutra.
Ponekad emocije mogu postati preteške. One mogu da nas opterećuju, remete naše odnose ili da utiču na naše blagostanje. Zato treba da otkrijemo razlog zašto smo previše emotivni i potražimo pomoć ako je potrebno.
