Empatija je sposobnost emocionalnog razumevanja onoga što drugi ljudi osećaju, sagledavanja stvari sa njihove tačke gledišta i zamišljanja sebe na njihovom mestu. U suštini, to je stavljanje sebe u poziciju nekog drugog i osećanje onoga što oni osećaju.
Termin empatija prvi put je uveo psiholog Edward B. Titchener 1909. godine kao prevod nemačkog izraza einfühlung.
Kada vidite drugu osobu kako pati, na primer nakon što je izgubila voljenu osobu, empatija je da možete zamisliti sebe kako prolazite kroz to isto iskustvo i osetiti kroz šta ta osoba prolazi.
Ovi su znaci empatije
Za mnoge, gledanje druge osobe koja pati i reagovati ravnodušnošću ili čak otvorenim neprijateljstvom izgleda potpuno neshvatljivo. Ali činjenica da neki ljudi reaguju na takav način jasno pokazuje da empatija nije nužno univerzalni odgovor na patnju drugih.
Nekoliko znakova ukazuju na to da je neko empatična osoba:
- ume zaista da sluša šta drugi imaju da kažu
- ljudi im često pričaju o svojim problemima
- umeju da prepoznaju kako se drugi ljudi osećaju
- često razmišljaju o tome kako se drugi ljudi osećaju
- drugi ljudi im se obraćaju za savet
- često ih poražavaju tragični događaji
- pokušavaju da pomognu drugima koji pate
- prepoznaju kada ljudi nisu iskreni
- ponekad su iscrpljeni ili preopterećeni društvenim situacijama
- iskreno brinu o drugim ljudima
- teško im je da postave granice u svojim odnosima
Vrste empatije
Empatija može da se javi u različitim oblicima, u zavisnosti od situacije:
Afektivna empatija
Afektivna empatija uključuje sposobnost razumevanja emocija druge osobe i reagovanja na odgovarajući način. Takvo emocionalno razumevanje može dovesti do toga da se neko oseća zabrinutim za dobrobit druge osobe ili može dovesti do osećanja lične patnje.
Somatska empatija
Somatska empatija uključuje fizičku reakciju kao odgovor na ono što neko drugi doživljava. Ljudi ponekad fizički doživljavaju ono što druga osoba oseća. Kada vidite da se neko drugi oseća nelagodno, na primer, možete početi da crvenite ili da imate uznemireni stomak.
Kognitivna empatija
Kognitivna empatija podrazumeva sposobnost razumevanja mentalnog stanja druge osobe i onoga što bi ona mogla da misli kao odgovor na situaciju. Ovo je povezano sa onim što psiholozi nazivaju teorijom uma ili razmišljanjem o tome šta drugi ljudi misle.
Mnoge prednosti empatije
Sposobnost doživljavanja empatije ima mnogo korisnih upotreba. To je sposobnost koja nam pomaže da vidimo i osetimo ono što drugi možda doživljavaju. Pošto se s njima poistovećujemo, možemo da reagujemo na načine koji jačaju međuljudske odnose.
Empatija jača naše odnose
Empatija nam omogućava da izgradimo društvene veze s drugima. Razumevanjem onoga što ljudi misle i osećaju, sposobni smo da adekvatno reagujemo u društvenim situacijama. Istraživanje je pokazalo da je postojanje društvenih veza važno i za fizičko i za psihičko blagostanje.
Pomaže nam da regulišemo svoje emocije
Empatija prema drugima pomaže nam da naučimo da regulišemo sopstvene emocije. Emocionalna regulacija je važna jer nam omogućava da upravljamo onim što osećamo, čak i u vremenima velikog stresa, a da ne budemo preopterećeni.
Istraživanje takođe sugeriše da naša sposobnost regulisanja sopstvenih emocija utiče na to kako reagujemo na emocije drugih ljudi. Jačanje naših veština samoregulacije može biti od pomoći ako želimo da povećamo i poboljšamo našu sposobnost empatije.
Primorava nas da pomažemo drugima
Empatija promoviše ponašanja usmerena na pomoć. Ne samo da je veća verovatnoća da budemo uključeni u ponašanja koja pomažu kada osećamo empatiju prema drugim ljudima, već i da će i drugi ljudi verovatnije biti spremni da nam pomognu kada oni dožive empatiju.
Istraživanje podržava ideju da je empatija ključni pokretač prosocijalnog ponašanja. Empatija nam pomaže da uočimo potrebe drugih, razumemo njihovu patnju i inspiriše nas da je ublažimo.
Da li možemo da imamo previše empatije
Ako imamo previše empatije to znači da brinemo za dobrobit i sreću drugih. Međutim, to takođe može da znači da ponekad možemo biti preopterećeni, iscrpljeni ili čak prekomerno stimulisani zbog stalnog razmišljanja o emocijama drugih ljudi. Ovo može dovesti do umora od empatije.
Umor od empatije, takođe poznat kao umor od saosećanja, odnosi se na emocionalnu i fizičku iscrpljenost koju možemo osetiti nakon ponovnog izlaganja stresnim ili traumatskim događajima. Takođe možemo da se osećamo umrtvljeno ili bespomoćno, da se izolujemo i da imamo nedostatak energije.
Umor od empatije u određenim situacijama predstavlja problem. Studije pokazuju da do zamora od saosećanja može dovesti ako zdravstveni radnici ne mogu da uravnoteže svoja osećanja empatije (posebno afektivnu empatiju).
Druga istraživanja povezuju viši nivo empatije sa sklonošću ka emocionalnoj negativnosti, što potencijalno povećava rizik od empatičnog stresa. To čak može uticati na naše rasuđivanje, navodeći nas da delujemo protiv svojih moralnih vrednosti na osnovu empatije koju osećamo prema drugima.
Faktori koji mogu uticati na empatiju
Nisu svi sposobni za empatiju u svakoj situaciji. Neki ljudi mogu biti prirodno više empatični od drugih, ali ljudi takođe obično osećaju veću empatiju prema nekim ljudima, a manju prema drugima. Neki od faktora koji igraju ulogu u ovoj sklonosti uključuju:
- kako doživljavamo drugu osobu
- kako objašnjavamo ponašanje druge osobe
- šta krivimo za situaciju u kojoj se druga osoba nalazi
- naša prošla iskustva i očekivanja
Istraživanje je otkrilo da postoje razlike između polova u doživljaju i izražavanju empatije, iako su ovi nalazi donekle pomešani. Žene imaju bolje rezultate na testovima empatije, a studije ukazuju na to da žene obično osećaju više kognitivne empatije od muškaraca.
Na najosnovnijem nivou, čini se da postoje dva glavna faktora koji doprinose sposobnosti doživljavanja empatije: genetika i socijalizacija.
Roditelji prenose gene koji doprinose celokupnoj ličnosti, uključujući sklonost ka sažaljenju, empatiji i saosećanju.
S druge strane, ljudi se takođe socijalizuju kroz svoje roditelje, vršnjake, zajednice i društvo. Način na koji ljudi tretiraju druge i kakva osećanja imaju prema drugima često odražava vrednosti i uverenja koja su im usađena u veoma ranoj mladosti.
