Zašto neki ljudi uživaju da budu bezobrazni i bahati: šta stoji iza ponižavanja drugih

Neki ljudi grubošću pokušavaju da dobiju ono što žele, dok drugima prija sama činjenica da su nekoga uznemirili. Psihologija nudi više objašnjenja, ali nepristojno ponašanje samo po sebi nije dijagnoza.

Prekidaju sagovornika, podsmevaju se njegovom pitanju, vređaju zaposlenog koji ne može da im ispuni zahtev. Kada primete da je drugoj osobi neprijatno, nastavljaju. Posle takvog susreta ostaje pitanje: zašto bi odraslom čoveku prijalo da nekoga ponizi?

Važno je razlikovati trenutak u kojem neko izgubi strpljenje od obrasca u kojem redovno omalovažava druge. Iz jednog grubog postupka ne možemo pouzdano zaključiti ni kakva je osoba ni šta je pokreće. Međutim, ponavljanje takvog ponašanja zaslužuje pažnju.

Bahatost može biti način da se uspostavi kontrola

Nekim ljudima nepristojnost služi kao sredstvo. Povišenim tonom, zastrašivanjem ili podsmehom pokušavaju da iznude popuštanje, utišaju neslaganje ili pokažu ko određuje pravila. Psihološka istraživanja dominacije opisuju upravo ostvarivanje uticaja kroz pretnju i prinudu, za razliku od ugleda koji se stiče znanjem i doprinosom.

U svakodnevici to može izgledati ovako: osoba vređa dok druga strana ne odustane od svog zahteva, a zatim se smiri jer je dobila ono što želi. To ne dokazuje da uživa u tuđem bolu. Moguće je da joj prija osećaj moći ili postignuta korist.

Ako takvim nastupom redovno postiže cilj, može nastaviti da ga koristi. To što je bahatost nekome korisna ne znači da je prihvatljiva, niti je onaj ko je izložen vređanju kriv zato što je popustio.

„Meni pripada više“: kada neslaganje postane uvreda

Drugo moguće objašnjenje jeste snažan osećaj da osobi pripada poseban tretman. Čekanje, odbijanje zahteva ili tuđe mišljenje tada se mogu doživeti kao nepoštovanje.

Meta-analiza objavljena 2021. godine u časopisu Psychological Bulletin, koja je obuhvatila 437 nezavisnih istraživanja i 123.043 učesnika, utvrdila je povezanost narcističkih osobina sa agresijom. Ta povezanost bila je izraženija u situacijama provokacije. Ipak, nalaz ne znači da je svaka bahata osoba narcis, niti da će svako sa izraženijim narcističkim osobinama biti agresivan.

Ni popularno objašnjenje da se iza svake bahatosti krije nesigurnost nije dovoljno. Kod nekih ljudi osetljivost na kritiku i strah od poniženja mogu doprineti gruboj reakciji. Kod drugih veću ulogu imaju osećaj superiornosti i očekivanje povlastica. Istraživanja povezuju sa agresijom i ranjive i grandiozne narcističke osobine, kao i osećaj prava na poseban tretman. Ne postoji jedan skriveni uzrok koji objašnjava sve odrasle osobe koje vređaju druge.

Da li nekome zaista prija kad je drugoj osobi neprijatno.

Da, istraživanja ukazuju da kod nekih ljudi postoji sklonost da osećaju zadovoljstvo zbog tuđe patnje. U istraživanjima ličnosti za to se koristi pojam svakodnevni sadizam. Reč je o proučavanoj osobini, a ne o dijagnozi koju možemo nekome pripisati na osnovu neprijatnog razgovora.

Rad objavljen 2019. godine u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin obuhvatio je osam studija sa ukupno 2.255 učesnika. Izraženije sadističke osobine bile su povezane sa većom agresijom prema osobama koje su provocirale učesnike, ali i prema nevinim metama. Bile su povezane i sa prijatnijim osećanjima tokom agresivnog postupanja.

Ovi nalazi podržavaju mogućnost da povređivanje drugih nekome predstavlja nagradu. Ipak, rezultati istraživačkih zadataka ne omogućavaju da pouzdano utvrdimo motive konkretnog kolege, partnera ili poznanika.

U svakodnevnom odnosu razlog za zabrinutost jeste kada osoba ponavlja ponižavanje i nastavlja iako jasno vidi da drugoga povređuje. Čak ni tada nije potrebno postavljati dijagnozu da bi se prepoznalo da je ponašanje štetno.

Razumevanje razloga ne znači obavezu da se trpi

„Samo sam iskren“ i „Ne umeš da prihvatiš šalu“ mogu poslužiti da se izbegne odgovornost za izgovoreno. Iskrenost ne zahteva vređanje, a dobra namera ne poništava posledice ponašanja.

Umesto rasprave o tome kakva je osoba, korisnije je imenovati postupak i granicu: „Možemo da razgovaramo o problemu, ali ne uz vređanje.“ Ako se ponižavanje nastavi, razgovor se može prekinuti kada okolnosti to dozvoljavaju.

U odnosima u kojima postoji zavisnost, neravnoteža moći ili strah od posledica, postavljanje granica može biti teže i zahtevati podršku bliskih ljudi ili stručnjaka. Direktno suprotstavljanje nije uvek bezbedno.

Odrasla osoba može da menja svoje ponašanje, ali promena zahteva preuzimanje odgovornosti i konkretan rad. Izvinjenje ima težinu kada ga prati drugačije postupanje. Za onoga ko je izložen bahatosti najvažnije je da zna: nije potrebno do kraja razumeti tuđe motive da bi imao pravo na poštovanje.

(eKlinika.rs)