Zašto se neki ljudi promene čim dođu do novca? Nauka otkriva zašto bahatost često ispliva na površinu

Bio je pristojan, umeo je da sasluša druge i nije očekivao poseban tretman. A onda je stekao novac, položaj ili uticaj i kao da je postao drugi čovek. Počeo je da prekida sagovornike, omalovažava ljude, pokazuje nestrpljenje i ponaša se kao da za njega više ne važe pravila koja važe za sve ostale. Da li novac zaista može toliko da promeni čoveka ili mu samo omogućava da pokaže ono što je oduvek skrivao?

Narodna izreka kaže da novac „kvari” ljude, ali psihologija nudi složenije objašnjenje. Novac sam po sebi ne stvara novu ličnost, ali može da promeni položaj čoveka, njegove odnose sa drugima i granice koje su ranije obuzdavale njegovo ponašanje. Nekoga novostečena moć zaista promeni, dok kod drugoga samo učini vidljivijim osobine koje su već postojale.

Nije u pitanju samo novac, već moć koju on donosi

Kada čovek stekne više novca, često dobija i nešto što može biti mnogo važnije za njegovo ponašanje: veću nezavisnost. Više ne mora da moli za uslugu, da čeka tuđu odluku, da se prilagođava ili da previše brine o tome hoće li mu neko uskratiti pomoć.

Upravo tu može da počne promena. Osoba koja manje zavisi od drugih ponekad postaje manje zainteresovana za njihove potrebe, osećanja i mišljenje. Ne zato što je novac izbrisao njenu sposobnost saosećanja, već zato što više nema toliko razloga da obraća pažnju na ljude oko sebe.

Istraživanje objavljeno u časopisu Psychological Science pokazalo je da osećaj moći može da umanji spremnost čoveka da sagleda situaciju iz tuđe perspektive. U nizu eksperimenata ljudi kojima je pojačan osećaj moći bili su više usmereni na sopstveno viđenje situacije, slabije su uzimali u obzir informacije koje drugi nemaju i manje precizno su prepoznavali tuđe emocionalne izraze.

To ne znači da svaka moćna osoba gubi empatiju. Istraživanje pokazuje da određene okolnosti mogu povećati verovatnoću da čovek postane usmereniji na sebe i manje pažljiv prema ljudima nad kojima ima prednost.

Zašto čovek počinje da veruje da zaslužuje više od drugih

Novac može da promeni način na koji osoba objašnjava sopstveni uspeh. Ako veruje da je sve postigla isključivo zahvaljujući svojoj inteligenciji, radu i sposobnostima, a zanemari okolnosti, sreću, podršku porodice, dobre prilike i pomoć drugih ljudi, može razviti snažan osećaj da je posebnija ili sposobnija od svih oko sebe.

Iz toga se lako rađa uverenje: „Ako sam uspešniji, verovatno vredim više.“

Takva osoba može početi da očekuje da bude prva uslužena, da drugi slušaju bez pogovora, da joj se greške opraštaju i da pravila mogu da se prilagode njenim potrebama. U psihologiji se ovakvo očekivanje naziva osećanjem prava na poseban tretman.

Granica između samopouzdanja i bahatosti nalazi se upravo na tom mestu. Zdravo samopouzdanje znači da čovek zna koliko vredi, dok bahatost počinje kada zaključi da zbog toga drugi vrede manje.

Novac, dakle, ne mora neposredno da proizvede bezobrazluk. On može da stvori uslove u kojima osoba počinje da svoju materijalnu prednost doživljava kao dokaz lične i moralne nadmoći.

Kada nestanu posledice, ponašanje može naglo da se promeni

Čovek se možda ranije ponašao pristojno zato što je zaista bio pažljiv prema drugima. Ali moguće je i da je znao da bi mu nepristojnost mogla doneti probleme. Zavisio je od poslodavca, kolega, prijatelja, klijenata ili članova porodice i zato je morao da pravi kompromise.

Sa većom količinom novca neke od tih kočnica nestaju. Osoba može da plati tuđu pomoć, promeni saradnike, prekine odnos čim joj neko protivreči ili ublaži posledice sopstvenih pogrešnih odluka. Ljudi joj se istovremeno sve ređe suprotstavljaju.

Zbog toga promena ponekad izgleda iznenadno. Međutim, nije nužno da se karakter promenio preko noći. Moguće je da je čovek samo dobio više prostora da radi ono što je ranije morao da obuzdava.

Tako nastaje začarani krug. Okolina prećutkuje uvrede, smeje se neumesnim šalama i govori ono što moćna osoba želi da čuje. Ona zbog toga ne dobija iskrenu povratnu informaciju i počinje da veruje da je njeno ponašanje prihvatljivo. Ono što je u početku bio povremeni ispad vremenom može postati uobičajen način ophođenja.

Šta je pokazalo poznato istraživanje o bogatstvu i neetičnom ponašanju

Jedno od najpoznatijih istraživanja o ovoj temi objavljeno je 2012. godine u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Istraživači su kroz sedam studija posmatrali ponašanje ljudi u svakodnevnim i eksperimentalnim situacijama.

U dva terenska istraživanja posmatrali su vozače na raskrsnici i pešačkom prelazu. Vozači skupljih automobila češće su oduzimali prvenstvo drugim vozilima i nisu propuštali pešaka koji je čekao da pređe ulicu.

U laboratorijskim eksperimentima viši društveni položaj bio je povezan sa većom spremnošću učesnika da slažu tokom poslovnih pregovora, varaju kako bi povećali mogućnost da osvoje nagradu ili podrže neetične postupke na radnom mestu.

U jednom od eksperimenata učesnicima je privremeno pojačan osećaj da pripadaju višem ili nižem društvenom položaju. Oni koji su bili podstaknuti da sebe vide kao društveno privilegovanije uzeli su više slatkiša iz posude za koju im je rečeno da je namenjena deci iz druge laboratorije.

Autori su zaključili da su rezultati delimično bili povezani sa pozitivnijim odnosom prema pohlepi. Međutim, posebno je važan još jedan nalaz: kada su istraživači i učesnike nižeg društvenog položaja naveli da razmišljaju o koristima pohlepe, njihove neetične namere porasle su na približno isti nivo.

To znači da sposobnost za neetično ponašanje nije svojstvena samo bogatim ljudima. Okruženje koje veliča ličnu korist, pohlepu i uspeh po svaku cenu može da utiče na ponašanje ljudi bez obzira na njihov imovinski položaj.

Ipak, istraživanja ne dokazuju da su bogati ljudi

lošiji

Bilo bi pogrešno iz jednog ili nekoliko istraživanja zaključiti da su imućni ljudi nužno sebičniji, manje empatični ili skloniji nepoštenju. Pojedinačne studije najčešće pokazuju prosečne razlike između grupa, a ne sudbinu svakog pojedinca.

Uz to, društveni položaj nije isto što i količina novca na računu. On obuhvata obrazovanje, zanimanje, porodično poreklo, ugled, osećaj sopstvenog mesta u društvu i stepen moći nad drugim ljudima.

Velika meta-analiza objavljena 2025. godine u časopisu Psychological Bulletin obuhvatila je podatke više od dva miliona ljudi. Pokazala je malu, ali stabilnu povezanost višeg društvenog položaja sa većom prosocijalnošću, odnosno ponašanjem usmerenim na pomaganje drugima. Razlike su, međutim, bile male, a rezultati su zavisili i od toga kako su društveni položaj i pomaganje mereni.

Zato nauka ne podržava jednostavnu podelu na „dobre siromašne“ i „loše bogate“. Imućan čovek može biti velikodušan i pažljiv, kao što osoba sa malo novca može biti gruba, sebična i nepoštena.

Da li novac menja ili otkriva karakter

Najpošteniji odgovor glasi: može da učini i jedno i drugo. Kod nekih ljudi bogatstvo postepeno menja način razmišljanja. Veća moć, manja zavisnost od drugih, novi društveni krug i stalno povlađivanje mogu da oslabe naviku da se vodi računa o tuđim potrebama.

Kod drugih novac pre svega uklanja ograničenja. Osoba više ne mora da krije potrebu za dominacijom, divljenjem ili posebnim tretmanom. Tada može izgledati kao da je stekla potpuno novu osobinu, iako je ona možda postojala i ranije, ali nije imala dovoljno prostora da se pokaže. Ipak, ni jedno ni drugo nije neizbežno. Novac pruža mogućnost izbora, a način na koji će se ta mogućnost koristiti zavisi od vrednosti, samokontrole, odnosa prema drugim ljudima i spremnosti da se prihvati kritika.

Zato novac možda nije najbolji test onoga kakav čovek postaje. Često je mnogo bolji test onoga što će uraditi kada shvati da mu se može.

(eKlinika.rs)