Ljudi koji potajno osećaju da im svet nešto duguje na poseban način komuniciraju sa životom. Oni su skloni da pokazuju suptilna ponašanja koja odaju njihovo mišljenje da se svet vrti oko njih.
Često odbacuju tuđe mišljenje
Ako primetimo da neko ležerno odbacuje tuđa mišljenja ili osećanja to bi mogao biti znak skrivenog osećaja posebnosti i polaganja prava na nešto.
Ljudi koji osećaju da im svet nešto duguje obično ignorišu stavove koji nisu u skladu sa njihovim. Mogu pokazivati prezir, omalovažavati druge ili jednostavno ignorisati bilo kakve komentare koji ne potvrđuju njihov osećaj superiornosti. Kao da su izgradili tvrđavu oko svog ega, a sve što ga ugrožava brzo odbacuju. Ovo ponašanje ne samo da šteti njihovom ličnom razvoju, već i opterećuje njihove međuljudske odnose.
Izigravaju žrtvu
Ima ljudi koji misle da su uvek prepušteni na milost i nemilost nekih okolnosti. Bez obzira na to šta se desi, oni su večita žrtva. Čak i kada je nešto stvarno njihova odgovornost, oni uvek pronalaze način da krivicu prebace na spoljne faktore ili druge ljude. Oni veruju da se život urotio protiv njih i da im duguje neku vrstu kosmičke nadoknade i pravde.
Ovaj stalni mentalitet žrtve još je jedan suptilan znak osobe koja smatra da joj svet nešto duguje.
Ovakve osobe sklone su da izbegavaju odgovornost i umesto toga sebe predstavljaju kao večitu žrtvu, vrednu sažaljenja i posebnog tretmana. To je suptilan, ali moćan znak duboko ukorenjenog osećaja posebnosti i polaganja prava na nešto.
Imaju visoko mišljenje o sebi
Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD), stanje koje karakteriše uvećan osećaj sopstvene važnosti, često uključuje snažan osećaj polaganja prava na nešto.
Ljudi koji potajno osećaju da im svet nešto duguje mogu pokazivati karakteristične znake NPD-a. Jedan od njih je visoko mišljenje o sebi. Oni smatraju da su superiorni u odnosu na druge i veruju da zaslužuju poseban tretman.
Ovo preuveličano mišljenje o sebi nije samo samopouzdanje. To je preuveličan ego koji ih navodi da očekuju više od sveta nego što mu vraćaju.
Često su nezadovoljni
Stalno nezadovoljstvo još je jedan znak osobe koja veruje da se svet vrti oko nje. Često su nezadovoljni svojim okolnostima, svojom imovinom i ljudima oko sebe. Bez obzira na to šta imaju ili postignu, čini se da im nikada nije dovoljno. Stalno jure za sledećom velikom stvari, verujući da će to konačno doneti zadovoljstvo za kojim žude.
Ovo hronično nezadovoljstvo proizilazi iz njihovog uverenja da zaslužuju više nego što dobijaju. Međutim, istina je da trajno zadovoljstvo retko dolazi iz spoljašnjih okolnosti. To je stanje uma koje ne zavisi od onoga što nam je svet pružio.
Imaju problem sa zahvalnošću
Ima trenutaka kada se osećamo kao da nam je život nepravedno težak. U takvim trenucima ne razmišljamo i ne setimo se prakse zahvalnosti. Fokusiranje na dobre stvari u nečijem životu, bez obzira na to koliko male, može promeniti nečiju perspektivu sa negativnosti na pozitivno. Vođenje dnevnika zahvalnosti može da donese veliku promenu.
Ljudi koji osećaju da im svet nešto duguje često imaju problem sa izražavanjem zahvalnosti. Ne mogu da prepoznaju dobro u svom životu jer su previše fokusirani na ono što veruju da im pripada.
Nedostatak zahvalnosti nije samo znak polaganja prava na nešto, već i prepreka njihovoj sreći i zadovoljstvu.
Imaju visoka očekivanja od drugih
Još jedan istaknut znak ljudi koji osećaju da im svet duguje jeste njihova visoka očekivanja od drugih. Često zahtevaju više od ljudi oko sebe, očekujući od njih da ispune njihove potrebe i želje, ponekad i bez uzvraćanja..
Od kolega koji se najviše trude da ispoštuju rokove projekta, do prijatelja koji su uvek dostupni za emocionalnu podršku, oni često ove napore uzimaju zdravo za gotovo. Kao da veruju da svi ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe.
Ova nesrazmerna očekivanja mogu stvoriti pritisak u njihovim odnosima i često dovode do razočaranja kada drugi ne ispune njihove visoke standarde. To je jasan pokazatelj osećaja polaganja prava na nešto koji se krije ispod površine.
Opiru se povratnim informacijama i kritikama
Najvažnija stvar koju treba razumeti o ljudima koji osećaju da im svet nešto duguje jeste njihov otpor povratnim informacijama i kritikama. Oni često bilo koji oblik kritike tumače kao lični napad, reagujući odbrambeno ili potpunim poricanjem. Ovaj otpor proizilazi iz njihovog uverenja da su nepogrešivi i iznad svake kritike. Teško im je da prihvate da možda greše ili da imaju oblasti za poboljšanja.
Sposobnost prihvatanja i učenja iz kritike znak je emocionalne zrelosti i rasta. Otpor tome je, s druge strane, jasan signal postojanja osnovnog osećaja polaganja prava na nešto.
Dok težimo zdravijim stavovima i ponašanju, treba da imamo na umu da drugima pristupamo sa razumevanjem, podstičemo međusobno poštovanje i promovišemo osećaj odgovornosti, a ne osećaj posebnosti i polaganja prava na nešto.
Delimično se slažem. Što se tiče, visokog mišljenja o sebi. Naprimer: život u mnogočlanoj familiji ima sav sastav (90%+) na svojoj strani, po neni je visokokvalitetan te