„Izvini, ali…“: 9 rečenica koje zvuče kao izvinjenje, a zapravo prebacuju krivicu na vas

Da li vam je neko ikada rekao: „Žao mi je što se tako osećaš“ nakon što vas je povredio? Ako jeste, verovatno ste iz tog razgovora izašli sa gorim osećajem nego što ste u njega ušli. Nešto tu ne štima, zar ne? Razlog je jednostavan. Ono što zvuči kao izvinjenje, u stvari je vešto prebacivanje odgovornosti. Njihovo ponašanje postaje vaš problem i to zbog „lažnih izvinjenja”. I jedno je sigurno. Ona razaraju odnose. Stvaraju toksičan krug u kojem jedna osoba nikada ne preuzima odgovornost, dok druga polako počinje da sumnja u sopstvena osećanja, doživljaje i zdrav razum.

Pravo izvinjenje ima tri jasna elementa: priznanje da se nešto dogodilo, preuzimanje odgovornosti za sopstvenu ulogu i pokušaj da se šteta popravi. Ako nedostaje makar jedan od ova tri koraka, to nije izvinjenje. To je izbegavanje odgovornosti.

Preporučujemo

Zato želimo zajedno da razotkrijemo rečenice koje se predstavljaju kao izvinjenja, a u stvarnosti su samo suptilni oblici okrivljavanja druge osobe.

1. „Žao mi je što se tako osećaš“

Ova rečenica je na vrhu liste jer je i najčešća i najneiskrenija. Kada vam neko to kaže, on se ne izvinjava zbog onoga što je uradio. Poruka je jasna: problem su vaša osećanja, a ne njegovo ponašanje. Sav teret odgovornosti prebacuje se na vas, dok se druga strana potpuno amnestira.

Iskreno izvinjenje zvuči drugačije: „Žao mi je zbog onoga što sam rekao. Vidim da te je to povredilo.“ Razlika je ogromna. Jedno preuzima odgovornost, drugo vas pretvara u problem.

Oni koji godinama slušaju ovu rečenicu od partnera svaki put kada pokrenu ozbiljnu temu. Vremenom počinju da sumnjaju u sebe. Da li preteruju? Da li su preosetljivi? Odgovor je  jasan. Ne, ni jedno ni drugo.

2. „Izvini, ali ti…“

Onog trenutka kada se u izvinjenju pojavi „ali“, ono prestaje da bude izvinjenje. Ova konstrukcija automatski skreće fokus sa njihovog postupka na vašu navodnu grešku. „Izvini što sam vikao, ali ti si me isprovocirao.“ U prevodu: kriv si ti što sam se ja loše ponašao.

To je kao da vam neko pruži poklon, pa ga odmah zatim otme iz ruku. Odgovornost se daje, pa momentalno povlači.

3. „Ma, samo sam se šalio“

Tehnički, ovo i nije izvinjenje, ali se često koristi umesto njega kada neko bude prozvan zbog povredljivog ponašanja. Ova rečenica poništava vaša osećanja i pravi od vas osobu koja „nema smisla za humor“. Uloga se potpuno okreće. Vi postajete problem jer vas je nečija grubost povredila.

Jedna žena je podelila iskustvo kako joj je bivši partner često upućivao zajedljive komentare o izgledu, a zatim tvrdio da se samo šali. Poruka je bila jasna. Njena bol je bila preuveličana, a njegovo ponašanje opravdano.

4. „Izvini ako sam te povredio“

Mala reč „ako“ ovde nosi ogromnu težinu. Ona ostavlja prostor za sumnju da li se povreda uopšte dogodila. Umesto priznanja, dobijate uslovno razmatranje mogućnosti da ste možda povređeni.

Uporedite to sa: „Izvini što sam te povredio.“ Bez uslova, bez izlazne klauzule. Samo priznanje posledica sopstvenih postupaka.

5. „Već sam se izvinio“

Ova rečenica koristi prethodno izvinjenje kao oružje. Poruka je da bi vi već trebalo da ste „prešli preko toga“. Time se omalovažava vaša potreba za razrešenjem i stvara utisak da ste vi nerazumni jer vas nešto i dalje boli.

Iskreno kajanje razume da je za zaceljivanje potrebno vreme i ne koristi izvinjenje kao propusnicu za dalje neodgovorno ponašanje.

6. „Izvini što si me pogrešno razumeo“

Naizgled bezazlena, ali izuzetno manipulativna rečenica. Ovde problem nije ono što je rečeno ili učinjeno, već vaša sposobnost da to shvatite. To vas tera da preispitujete sopstvenu percepciju i sećanje.

7. „Dobro, izvini, važi?“

Izvinjenje izgovoreno uz kolutanje očima i dozu pasivne agresije. Jasno je da cilj nije razumevanje, već prekid razgovora. Takvo „izvinjenje“ treba da vas natera da se osećate krivim što ste ga uopšte tražili.

Poruka je da su vaša osećanja teret, a ne nešto što zaslužuje pažnju.

8. „Izvini za šta god da sam uradio“

Neodređena izvinjenja su prazna izvinjenja. Ova rečenica pokazuje da osoba ili ne zna, ili ne želi da razume šta vas je povredilo. To je pokušaj da se formalno zadovolji forma bez ikakvog emocionalnog rada.

Odgovornost zahteva konkretnost. Morate znati za šta se izvinjavate, zašto je to bilo pogrešno i kakav je uticaj imalo na drugu osobu.

9. „Ne bih to uradio da ti nisi…“

Klasično prebacivanje uzroka i posledice. Ovde se sopstveno ponašanje u potpunosti stavlja na vaša pleća. Kao da druga osoba nije imala izbor, već je bila primorana da se loše ponaša zbog vas.

Odrasli ljudi su odgovorni za svoje postupke. Bez izuzetaka.

Svako zaslužuje iskreno izvinjenje

Prepoznavanje ovih obrazaca prvi je korak ka oslobađanju od njihove moći. Ako vam intuicija govori da nešto nije u redu kada čujete ovakve rečenice, verujte tom osećaju. Ne tražite previše kada očekujete iskreno izvinjenje za stvarnu povredu. Važno je i da pogledamo sebe. Većina nas je, svesno ili nesvesno, bar nekada koristila neku od ovih fraza. Dobra vest je da, kada ih prepoznamo, možemo da izaberemo drugačije.

Prava izvinjenja grade odnose jer pokazuju poštovanje, empatiju i spremnost na promenu. Ona stvaraju prostor za oporavak i rast. Lažna izvinjenja, naprotiv, produbljuju distancu i gorčinu.

Ako ste u odnosu sa osobom koja uporno izbegava odgovornost, možda je vreme da se zapitate da li je ona uopšte sposobna za zdrav i zreo odnos. A ako vam je potrebna podrška da se snađete u ovakvim komunikacijama, razgovor sa savetnikom ili terapeutom može biti važan korak.

Zapamtite: svako zaslužuje iskreno izvinjenje, ono koje leči, a ne ono koje dodatno boli.

(eKlinika.rs)