Dislocirana agresija javlja se kada neko iskaljuje svoj bes na nedužnu osobu, umesto na onoga ko je uzrokovao frustraciju. Osobe sa niskim nivoom zadovoljstva ili visokim stepenom narcizma češće pokazuju ovaj oblik agresije. Društveni trendovi, poput porasta stope samoubistava i zavisnosti, mogu takođe, biti znak dislocirane agresije.
Kada ljudi nakon neke konflikte situacije postanu loše raspoloženi, često „iskaljuju“ svoj bes na nevinim osobama poput članova porodice ili prijatelja. Ovakvo ponašanje poznato je kao dislocirana agresija, psihološki fenomen koji podrazumeva usmeravanje ljutnje na nedužne osobe, dok se pravi uzrok frustracije izbegava. Često se dešava da se žrtve agresije ne suočavaju sa pravim uzročnikom (provokatorom), već maltretiraju slabije od sebe kako bi smanjile stres koji nose.
Neki istraživači veruju da je ovo evolutivna osobina. Na primer, kod agresivnih pastrmki smanjuje se nivo stresa kada uoče socijalno podređene ribe – potencijalne lake mete – što ih na neki način smiruje.
Gde se dislocirana agresija često može uočiti?
Uobičajeni primeri dislocirane agresije uključuju porodično nasilje (otprilike 1 od 3 žene i 1 od 10 muškaraca starijih od 18 godina doživelo je porodično nasilje) i agresivno ponašanje u saobraćaju ( gde je 82% ljudi priznalo je da je počinilo akt saobraćajne agresije u prethodnoj godini, a broj prijavljenih slučajeva se povećao za 500% u poslednjih 10 godina). Dakle, ako vaš partner ili prijatelj iznenada besni ili vas pretekne opasan vozač, razmislite o dislociranoj agresiji.
Koje osobe su sklone dislociranoj agresiji?
Osobe sa osobinom „blagosti” ređe iskaljuju svoj bes na drugima. Ova osobina uključuje ljude koji su empatični, saosećajni, iskreni i kooperativni. Suprotno tome, osobe koje su sumnjičave, sebične, neprijateljski nastrojene ili neosetljive češće iskaljuju svoj bes na nevinim osobama. Ove osobe su manje fleksibilne u svom razmišljanju, zbog čega ne mogu lako da otpuste bes, pa ga usmeravaju na slabije od sebe.
Takođe, skloni su impulsivnom ponašanju. Nedavna istraživanja pokazala su smanjenu povezanost između ključnih regija mozga zaduženih za kontrolu impulsa. Alkohol je još jedan okidač za dislociranu agresiju.
Uloga narcizma u dislociranoj agresiji
Narcisoidne osobe predstavljaju prototip kontradiktornosti – s jedne strane su dominantne i samopouzdane, a s druge strane nesigurne i reaktivne. Kada im je ego ugrožen, često napadaju slabije od sebe kako bi ignorisali ili umanjili pretnju.
Teza o društvenim trendovima
Danas živimo u svetu političke, naučne i socio-ekonomske polarizacije. U korenu ovog trenda može biti narcistička potraga za potčinjenima, kao način za iskaljivanje agresije. Svaka strana vidi drugu kao inferiornu i time iskaljuje bes, umesto da reši sopstvenu psihološku bol.
Poveređivanje sebe kroz dislociranu agresiju
U protekle dve decenije, stopa samoubistava porasla je za 33 procenta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među mladima, uzrokovan nesigurnošću u vezi sa životom. Takođe, raste broj autoimunih bolesti i smrti povezanih sa opioidima.
Svi ovi fenomeni, iako se čine nepovezani, možda imaju zajednički faktor – povređivanje sebe. Polarizacija u društvu nije toliko zaštitna koliko se čini, i možda je najopasniji oblik dislocirane agresije zapravo usmeren ka sebi.
Šta se može preduzeti?
Prvi korak je prepoznati dislociranu agresiju kao sklonost i zapitati se da li povređujemo sebe ali i druge, ignorišući je. Drugi korak je odustati od identifikovanja sa polarizovanim grupama, kako bismo se ponovo povezali sa sopstvenom individualnošću. Na kraju, umesto da se borimo protiv sopstvene traume, treba težiti dosezanju svojih najvećih mogućnosti.
