Kičma je glavni stub ljudskog tela, omogućava nam pokret, uspravni hod, pruža podršku glavi i trupu (stomaku). Kičma je i deo tela koji može da strada pod naletom loših navika. Dugotrajno stajanje ili sedenje, pa čak i hodanje jako opterećuju kičmeni stub, tegobe su uglavnom benigne, ali uvek zaslužuju pažnju medicinskog radnika. U nekim slučajevima iza bola, ukočenosti, utrnulosti, mogu da se kriju i ozbiljne bolesti koje je potrebno na vreme otkriti i što pre lečiti.
Kičma muči sve, pa i decu
Stručnjaci zapažaju da su bolovi u leđima učestaliji u odnosu na pre 20 godina. Nevolja je što se na tegobe žali sve više mladih osoba, pa čak i dece.
– Već duže vreme, a posebno zadnjih 10 do 20 godina, broj ljudi sa problemom kičme se uvećava. Skoro svaka osoba će imati tegobu u nekom delu života. Simptomi su učestaliji sa smanjenjem fizičke aktivnosti tokom jeseni, zime i početom proleća. Životna dob pacijenata se jako spustila, pa sada, pored starijih osoba, imate i mnogo dece koja se žale na probleme roditeljima, koji takođe u velikoj meri trpe bolove – kaže za portal eKlinika specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Goran Milojković.
Zašto nas boli kičma?
Stručnjaci napominju da je uzrok bola u leđima kod mladih osoba, osim predugog sedenja sa povijenim telom nad mobilnim telefonom i slabe fizičke aktivnosti, često i pogrešan način bavljenja svojim telom. Neodgovarajuće fizičke vežbe takođe mogu da izazovu problem.
Doktor Milojković ističe da je kontrolisan, doziran, umeren rad, pogotovu sa već pripremljenim telom, uvek bolji od ležanja, sedenja. Dodaje da je potrebno da napravimo zdrav balans, jer ni preterani i nekontrolisani rad, posebno nepripremljenog tela nije dobar izbor za kičmu. Dr Milojković na primer, savetuje da čitamo u ležećem položaju na boku, na jednoj, pa drugoj strani tela.
– Bolovi su obično benigne prirode, ali je potrebno je uvek pronaći uzrok bola. Pacijenti se osim na bolove u lumbalnom delu kičme žale i na tegobe u vratu, ukočenost, otežano hodanje, sedenje, ustajanje, slabiju i bolnu pokretljivost, glavobolje, utrnulost ruku ili nogu, slabost, umaranje. Bolovi koji se javljaju noću i u jutarnji satima su posledica slabije ishranjenosti nerva tokom noći, ili dodanog pritiska na nerv pri pomeranju, okretanju, noću, zbog čega se javljaju bolovi. Bitno je ipak da znamo da tegobe mogu da budu i ozbiljnije prirode i zato je potrebna uvek dobra dijagnostika – precizira dr Milojković.
Kada bol u leđima zahteva ozbiljnu dijagnostiku?
– Bol u leđima zahteva ozbiljnu dijagnozu, ako duže traje, ukoliko se pojavio bez uzročnog razloga. Pregled i dijagnostika su potrebni i u slučaju problema sa mokrenjem, stolicom, uroloških ili ginekološkim tegoba, krvarenja, novodijagnostikovanih ili starih tumora. Tada se leče osnovne bolesti i tegobe u kičmi. Ako bolove ne možemo da ublažimo analgeticima, znači da su bolovi malo veći i da je potrebno da proširimo dijagnostiku. Ukoliko bol u leđima nije posledica ozbiljne bolesti, tada se primenjuju i drugu načini lečenja i bez medikamenata. Vežbe, istezanje, po mogućstvu i kvalitetno nameštanje kičme – kaže dr Milojković.
Kičmi najviše prija ležanje i hodanje
Stručnjaci podvlače da svaki od navedenih oblika lečenja može u izvesnoj meri da pomogne pacijentima, ali i ističu da je ali prevencija, koja je istovremeno i lečenje, uvek najvažnija.
– Prevencija i lečenje se dele na dva dela; na što manje opterećenje kičme i na jačanje mišića koji drže kičmu. Kada sedimo na nas deluje sila gravitacije i opterećuje kičmu oko 3,3 puta više u odnosu na ležeći položaj kada opterećenje iznosi 1. Kada stojimo kičma je opterećena oko 2,3 puta, a kada hodamo oko 2,7 puta. Znači najvažnije je vežbanje u ležećem položaju bez pomeranja i uz kombinaciju sa laganim kratkim hodanjem. Ako imamo bolove nakon šetnje, prekidamo ovu aktivnost dok ne ojačamo kičmu. Rade se statičke vežbe u ležećem položaju. Posle čega ponovo pokušavamo da šetamo, ako pri hodu nema bolova nastavljamo sa ovom aktivnošću. Najbolje je da radimo statičke vežbe 1 sat svakog dana, i hodamo 1 sat svakog dana. Ukoliko nemamo tegobe savet je, ako je moguće, da slobodnim danima, vikendom, vežbe i šetnja traju po 2 sata – kaže dr Goran Milojković.
Zašto nekim osobama više odgovara da stoje nego da sede?
Pitali smo dr Milojkovića i šta se dešava ako pacijent kaže da manje oseća bol pri određenom položaju tela. Koliko je tačno, ako osoba kaže da joj više odgovara da stoji nego da sedi, da se najverovatnije radi o oboljenju diskusa? Smatra se da osobe kojima pri hodu prija da se malo poviju unapred najverovatnije imaju suženje kičmenog kanala – spinalnu stenozu?
– Ukoliko pacijent ima manje tegoba pri određenom položaju tela, to znači, da je u tom položaju tela manji pritisak na nerv, koji jedini daje bolove. Hodanjem, kao što smo već rekli, manje opterećujemo kičmu nego kada sedimo. Tada diskus zbog manjeg opterećenja, manje „izlazi“ i manje pritiska nerv, pa je i manji bol, ali i to ne mora da bude uvek tako, iako najčešće jeste. Isto važi i za povijenost, kada možemo da kažemo da je diskus ušao u kanal, plus diskus je okoštao i smanjio širinu kanala, to jest napravio je stenozu kičmenog, spinalnog kanala. S tim da ti mehanizmi, razlozi i situacije mogu da budu i drugačijeg uzroka – precizira dr Milojković.
Najteže situacije za kičmu
Doktor naglašava da su najteže situacije za kičmu kada sedimo ili stojimo, ili kada pokušavamo da se savijamo napred i na dole, nosimo pretežak teret, a imamo slabe mišiće koji drže kičmu.
– Jačanje trbušnih i leđnih mišića najvažnije je za kičmu. Rekli smo da je 1 sat dnevno statičkih vežbi, znači bez pomeranja, najbolje za kičmu. Preporuka je i 1 sat šetnje ako nema tegoba, tokom ili posle aktivnosti. Savetuje se i plivanje i hodanje u vodi do ramena 2 do 3 puta nedeljno kao odlična zamena ili još bolje kao dodatak. Tačno je i da kada smršamo, izgubimo na težini, umanjujemo opterećenje na kičmi, olakšamo svoj „dodatni džakčić“ na kičmi i samim tim imamo manje tegoba. Za mršavljenje je opet najbolje rešenje vežbanje, plivanje, šetnja ako nema tegoba, a posle nje i promena ishrane – zaključuje dr Goran Milojković.
