Poznato je da simptomi GERB, posebno gurušice koja je jedan od dominantnih znakova ovog čestog digestivnog problema, kao i kad postoji želudačna kila nekada mogu da oponašaju srčani udar. Bol iza grudne kosti mnogi ljudi tumače baš tako i zbog njega potraže lekarsku pomoć. To je ispravan i odgovoran postupak.
Želudačna kila i atrijalna fibrilacija: Koji su simptomi ovih stanja
Iako je veza između atrijalne fibrilacije i želudačne kile indirektna i nije uvek prisutna kod svih pacijenata, ova dva stanja mogu biti povezana. Stručnjaci su objasnili na koji način, kao i šta može da pokrene ovu međusobnu vezu.
Hijatus hernija nastaje kada deo želuca prođe (prodre) kroz dijafragmu i uđe u grudnu šupljinu kroz otvor za jednjak (hiatus esophageus). To može izazvati niz simptoma, uključujući:
- gorušicu (refluks kiseline)
- pritisak u grudima
- osećaj nelagode u stomaku.
Atrijalna fibrilacija (AF), poznata i kao treperenje pretkomora je poremećaj srčanog ritma. Nastaje u pretkomorama. Glavni simptomi ovog oboljenja koje može dovesti do moždanog udara sa ozbiljnim posledicama pa i fatalnim ishodom su nepravilan i često ubrzan srčani rad.
Koji mehanizmi pokreću moguću vezu: Želudačna kila, nervi i srce
Na prvom mestu je iritacija vagusnog i simpatičkog nervnog sistema. Hijatus hernija može da iritira dijafragmu i autonomni nervni sistem. To potencijalno može dovesti do nepravilnosti u srčanom ritmu, uključujući atrijalnu fibrilaciju. Ova iritacija ponekad poremeti normalnu aktivnost srca.
Gastroezofagealni refluks, koji često prati hijatalnu herniju, može da izazove inflamaciju i pritisak na prednju stranu srca, naročito na levu pretkomoru, što može doprineti nastanku atrijalne fibrilacije (AF).
Konačno, moguće je i povećanje intraabdominalnog pritiska jer povećan pritisak u stomaku usled hernije često utiče na položaj srca i dijafragme. To potencijalno ometa normalnu funkciju srca.
Zajednički faktori rizika
Faktori kao što su:
- gojaznost
- godine života (starenje)
- hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes)
su zajednički za oba stanja i mogu da doprinesu i nastanku hernije i manifestaciji atrijalne fibrilacije.
Šta učiniti ako neko ima oba stanja i šta su metode prevencije
Ako imate simptome želudačne kile (refluks, gorušicu) i epizode nepravilnog srčanog ritma, važno je da se obavezno konsultujete sa gastroenterologom i kardiologom. Terapija refluksa kiseline (medikamenti poput inhibitora protonske pumpe ili antacida) i hirurško lečenje želudačne kile kada to indikuje hirurg, može da smanji rizik od atrijalne fibrilacije. Kontrola faktora rizika za nastanak atrijalne fibrilacije, pre svega gojaznosti i hipertenzije, takođe je veoma značajna.
Dakle, iako hijatalna hernija nije direktan uzrok atrijalne fibrilacije, može da doprinese njenoj pojavi kod osoba koje za to imaju predispoziciju.
