Zabluda je da mesečari uvek šetaju sa ispruženim rukama: Zašto je opasno da ih naglo probudimo?

Mesečarenje (somnabulizam) je poremećaj spavanja koji se znatno češće javlja kod dece nego kod odraslih. Kod dece se  retko dovodi u vezu sa ozbiljnijim psihološkim problemima i u najvećem broju slučajeva spontano nestaje pre ulaska u tinejdžersko doba. Kod odraslih, međutim, mesečarenje može značajno da naruši kvalitet života i ostavi dugoročne posledice.

Mesečarenje: Duboko spavamo, a ponašamo se kao da smo budni

Prema dostupnim statistikama, somnabulizam se najčešće javlja kod dece uzrasta od 4 do 8 godina, ali se može pojaviti i kasnije. Kod odraslih je često povezan sa intenzivnim stresom, poremećenim ritmom sna ili upotrebom određenih lekova. Kod dece se neretko javlja paralelno sa noćnim mokrenjem i uglavnom prestaje znatno pre adolescencije.

Osobe koje mesečare nalaze se u fazi dubokog sna, ali se ponašaju kao da su budne. Mogu da hodaju, govore, obavljaju svakodnevne radnje poput pranja zuba, obuvanja, pa čak i pokušaja da voze automobil ili sednu na bicikl. Oči su im najčešće otvorene, ali izraz lica je prazan i odsutan. Zbog prirode ovih nesvesnih aktivnosti, mesečarenje može da bude potencijalno opasno, naročito ako osoba izađe na terasu, popne se na visinu ili se približi stepenicama.

Zašto dolazi do mesečarenja

Iako je somnabulizam poznat vekovima, on i dalje spada u najmanje istražena područja medicine spavanja. Naučnici još uvek nisu u potpunosti objasnili zašto se javlja, ali preovlađuje stav da je reč o poremećaju u regulaciji ciklusa spavanja i buđenja. Drugim rečima, mozak se tokom dubokog sna „ne probudi“ u potpunosti, ali aktivira centre zadužene za kretanje i osnovne radnje.

Epizode mesečarenja najčešće se javljaju jedan do dva sata nakon uspavljivanja, tokom faze čvrstog sna, i mogu da traju od nekoliko sekundi do čak pola sata. Nakon buđenja, osoba se obično ne seća ničega.

Somnabulizam može da ima genetsku osnovu, ali i da bude posledica drugih stanja. Kod dece se povlači kako nervni sistem sazreva i san postaje stabilniji. Kod odraslih se mesečarenje često javlja kao reakcija na jake životne stresore: ekstremni fizički ili psihički stres, hronični nedostatak sna, bučno okruženje za spavanje, učestala putovanja kroz vremenske zone. Kao okidači se navode i slip apneja, kao i pojedini lekovi, naročito oni koji se koriste u lečenju mentalnih poremećaja.

Kako reagovati kada neko mesečari

Česta zabluda je da mesečari uvek hodaju sa ispruženim rukama. Ponašanje zavisi od osobe i njenog psihološkog stanja. Neki ćute, dok drugi govore nepovezano, često izgovarajući rečenice koje nemaju veze sa realnošću, već sa zamišljenim situacijama iz sna.

Naglo buđenje osobe koja mesečari ne preporučuje se, jer može da izazove jak strah, paniku ili agresivnu reakciju. Najbezbednije je pokušati da se osoba mirno i nenametljivo vrati u krevet, bez podizanja tona i naglih pokreta. Zbog loše koordinacije i smanjene svesti o prostoru, postoji rizik i od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Mere prevencije i samopomoći

Ako se epizode ponavljaju, najvažnije je obezbediti okruženje. To podrazumeva zaključavanje vrata i prozora, sklanjanje ključeva od automobila, bicikala i oštrih predmeta, kao i dodatno obezbeđivanje stepeništa. Kod dece se preporučuje izbegavanje kreveta na sprat i nameštaja sa oštrim ivicama dok problem traje.

U mnogim slučajevima mesečarenje prestaje samo od sebe, naročito kada se uvedu zdravije životne navike: redovan režim spavanja, izbegavanje alkohola i psihoaktivnih supstanci pred spavanje, smanjenje stresa. Umerena fizička aktivnost, meditacija, opuštajuća muzika, druženje i aktivnosti koje pozitivno utiču na mentalno zdravlje mogu da imaju značajan efekat.

Kada potražiti stručnu pomoć i šta je rešenje

Ako somnabulizam potraje ili se pogoršava važno je potražiti pomoć stručnog lica kako kod dece, tako i kod odraslih. Kod odraslih, hronično narušen san može da dovede do anksioznosti, depresije, hroničnog umora, razdražljivosti, smanjene koncentracije i opšteg pada kvaliteta života.

Lečenje najčešće uključuje tehnike kontrole i upravljanja ponašanjem. Jedna od efikasnih metoda je takozvano anticipatorno buđenje. Osoba se namerno budi neposredno pre očekivane epizode mesečarenja i zadržava u budnom stanju određeno vreme, čime se prekida ustaljeni obrazac sna.

(eKlinika.rs)