Noćne more mogu da ukažu da čovek ima neke ozbiljne bolesti, poput srčanih, ili čak Parkinsonovu bolest. Istraživanja su pokazala da jedna od 10 osoba redovno pati od noćnih mora, izazvanih bilo čim – od strašnih filmova, do raznih strahova.
Studija pokazala da noćne more mogu da budu simptom lupusa
Studija, koju su vodili istraživači sa University of Cambridge i King’s College London, proučavala je pojavu noćnih mora kod raznih pacijenata. Tako su, na primer, pacijenti sa luposom vrlo često svoje noćne more opisivali rečima „Užasne scene… ubistva… koža koja se skida sa ljudi…“. Lupus pogađa 50.000 Britanaca i reč je autoimunoj bolesti koja kada imunološki sistem napada čoveka, izazivajući bolove u zglobovima, osip na koži i umor. Međutim, britanska studija pokazala je da su noćne more – koje često uključuju napad ili zarobljavanje – često simptom razvoja lupusa. Mnogi pacijenti navode kao da ti simptomi počinju pre dijagnoze, a tri od petoro njih redovno prijavljuju loše snove koji se nastavljaju tokom njihove bolesti.
Apneja u snu takože izaziva noćne more
Istraživanja pokazuju da svaki osmi čovek pati od apneje u snu, kada disanje privremeno prestaje tokom spavanja jer su disajni putevi zapušeni. Mnogi ljudi, na primer, i ne znaju da imaju sleep apneju koja može da se dovede u vezu sa stanjima kao što su depresija, bolesti srca i povećan rizik od moždanog udara, ali, studije su pokazale da ovo stanje može da izazove i noćne more.
Istraživači sa Swansea University otkrili su da pacijenti sa teškim simptomima često prijavljuju „emocionalno negativne i neprijatne“ noćne more. Jedan tretman uključuje nošenje CPAP maske u krevetu, koja isporučuje vazduh dok čovek spava, a otkriveno je da je 9 od 10 korisnika prestalo da ima noćne more.
Stručnjaci ističu da pravljenje zvukova dok spavamo i osećaj umora tokom dana mogu da budu znak da čovek ima apneju u snu. U tom slučaju potrebno je obratiti se lekaru opšte prakse kako bi se postavila dijagnoza, a promene u načinu života, poput smanjenja težine, mogu da pomognu.
Noćne more o raznim nesrećama imaju ljudi sa migrenom
Loši snovi takođe se dovode u vezu sa pojedinim ljudima koji pate od napada migrene. Jake glavobolje mogu izazvati pulsirajući bol na jednoj strani glave i vrtoglavicu koja uključuje probleme sa vidom, koji mogu da traju od dva sata do tri dana. Prema studiji objavljenoj u časopisu Psychotherapy and Psychosomatics, ekstremnim glavoboljama ponekad mogu da prethode snovi o raznim nesrećama. I u ovom slučaju potrebno je obratiti se lekaru opšte prakse ukoliko su simptomi redovni jer oni mogu da prepišu lekove protiv bolova i druge lekove za pomoć.
Problemi sa srcem mogu da bude razlog što nas „more“ noćne more
Noćne more dovode se u vezu sa nepravilnim otkucajima srca, poznatim kao aritmija. Simptomi uključuju palpitacije, osećaj vrtoglavice i kratak dah. Neki predstavljaju mali rizik po zdravlje, dok drugi mogu da otkriju ozbiljan problem. Međutim, studija objavljena u Netherlands Journal of Medicine pokazala je da ljudi koji su sanjali loše snove imaju tri puta veću verovatnoću da pate od nepravilnog otkucaja srca, a takođe i veće šanse da osete bol u grudima.
Stručnjaci smatraju da ove noćne more mogu da budu u vezi sa problemima disanja koji snižavaju nivo kiseonika u mozgu. Lekar opšte prakse može da traži da se urade testovi kako bi se dijagnostikovao uzrok nepravilnih otkucaja i uputio pacijenta lekaru specijalisti.
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću imaju 4 puta veću šansu da dožive redovne noćne more
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću imaju četiri puta veću verovatnoću da dožive redovne noćne more. To često može da uključuje proganjanje ili napad, a može se videti i kako oboljeli udaraju udovima po krevetu. Parkinsonova bolest uzrokuje oštećenje delova mozga obolelog čoveka koji reguliše kretanje. Simptomi uključuju ukočenost mišića, sporo kretanje i tremor.
Studija naučnika sa University of Birmingham otkrila je da su ljudi, koji su imali „mučne snove“ jednom ili više puta nedeljno imali veću verovatnoću da dobiju dijagnozu Parkinsonove bolesti u narednim godinama. Savet stručnjaka je da ako čovek ima loše snove, čak i u mlađoj životnoj dobi, tokom četrdesetih godina, na primer, trebalo bi da poseti lekara. Za Parkinsonovu bolest još uvek ne postoji lek, ali postoje tretmani koji pomažu u kontroli bolesti kada se dijagnostikuje.
