Dugovečnost bez perfekcionizma: Male promene koje mogu da nam donesu više godina zdravlja

Postoji jedna zabluda koju mnogi od nas nose kroz život: da je zdravlje nešto što imamo dok ga ne izgubimo. O njemu počinjemo da razmišljamo tek kada lekar izgovori dijagnozu. Dugovečnost, ili longevity, kako je danas sve češće nazivaju, nudi drugačiji pogled. Ona ne pita samo koliko ćemo dugo živeti, već kako će izgledati godine koje su pred nama. Hoćemo li u sedamdesetoj sami nositi kese sa pijace, igrati se sa unucima na podu, pamtiti imena i radovati se jutru?

Lekari to nazivaju periodom zdravlja, onim delom života koji provodimo bez ozbiljnih bolesti i ograničenja. Između tog perioda i ukupne dužine života kod mnogih ljudi zjapi praznina od skoro deset godina. To je decenija koju niko ne priželjkuje, a upravo na nju svakodnevnim izborima možemo najviše da utičemo.

Preporučujemo

Dugovečnost ne zahteva savršenstvo, već strpljenje

Ipak, kada se o dugovečnosti priča na društvenim mrežama, ona često zvuči kao zanimacija za odabrane. Skupi suplementi, analize na svaka tri meseca, ledene kupke u zoru i jelovnici precizni kao apotekarska vaga. Čovek koji radi osam sati, vozi decu na trening i uveče jedva stigne da sedne lako zaključi da to nije za njega. I tu dolazimo do možda najvažnije poruke: dugovečnost ne zahteva savršenstvo, već strpljenje.

– Dugovečnost nije ispit iz savršenstva. Telo pamti ono što radimo najčešće, a ne ono što uradimo jednom. Šetnja od pola sata svaki dan vredi više od savršenog treninga jednom mesečno –  kaže dr med. Stevan Milenković, specijalista visceralne hirurgije i proktologije i organizator konferencije.

Telo, naime, ne vodi računa o našim dobrim namerama, već o onome što mu iz dana u dan zaista dajemo. Jedan propušten trening ili praznična večera neće poništiti godine dobrih navika, kao što ni jedna zdrava nedelja neće izbrisati godine zanemarivanja. Važan je pravac, a ne pojedinačni korak.

Foto: zdravacreva.rs

Zašto zdravlje ne možemo posmatrati kroz pojedinačne organe?

Druga stvar koju je dobro razumeti jeste da zdravlje nije zbir odvojenih delova, već mreža u kojoj je sve povezano. Creva, u kojima žive milijarde bakterija, neprestano razgovaraju sa mozgom i imunim sistemom. Loš san menja apetit i raspoloženje, a hronični stres podiže šećer i pritisak. Usamljenost je, prema brojnim istraživanjima, povezana sa većim rizikom od bolesti srca i ranije smrti. Mišići, koje posle tridesete polako gubimo ako ih ne koristimo, nisu pitanje izgleda, već rezervoar snage i ravnoteže koji nas u poznim godinama čuva od padova i zavisnosti od drugih. Zato nema čarobnog suplementa ni jedne „prave” dijete: kada zapostavimo jedan deo, trpe i ostali.

Šta o dugovečnosti kažu stručnjaci iz različitih oblasti medicine?

Upravo zbog toga Online Longevity konferencija, koja se održava 5. decembra, okuplja stručnjake iz oblasti koje na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog. Dan otvara dr med. Ivana Gajić Hoffman, specijalista hirurgije koja u Cirihu vodi Precision Longevity u AUMAR klinici, pričom o tome šta sve obuhvata longevity pristup. Dr med. Stevan Milenković, načelnik koloproktologije u Klinikum Bremen-Nord u Nemačkoj, potom vodi slušaoce u svet creva i mikrobioma, mesto gde se odlučuje mnogo toga o upali i metabolizmu. O snu, tom svakodnevnom servisu organizma, govoriće prof. dr Dragana Rogulja, profesorka neurobiologije na Harvard Medical School, čija laboratorija istražuje vezu sna sa mozgom i crevima.

Prof. dr med. Nebojša Knežević, anesteziolog i stručnjak za medicinu bola iz Čikaga, koji se nalazi među dva odsto najcitiranijih naučnika na svetu, odgovoriće na pitanje koje muči mnoge: da li starost mora da boli. Prof. dr med. Stefan Stefanović sa Univerziteta u Hajdelbergu, predavač u prvoj svetskoj generaciji programa za lekare medicine dugovečnosti, pogledaće deceniju unapred i objasniti kuda ide personalizovana medicina. Uz njih, još devet lekara, nutricionista i terapeuta govoriće o ishrani cele porodice, mišićima, suplementima, hormonima, ženskom mentalnom zdravlju, stresu i snazi porodičnih odnosa.

Kako pratiti konferenciju i postaviti pitanja predavačima?

Konferencija traje od 10 do 18 časova i u potpunosti se odvija onlajn, pa je možete pratiti iz svog doma, sa računara ili telefona. Posle svakog predavanja publika ima deset minuta za pitanja, a snimak ostaje dostupan 30 dana. Organizatori naglašavaju da je reč o edukaciji koja ne zamenjuje lekarski pregled, već pomaže da u moru kontradiktornih saveta pronađemo ono što zaista ima smisla.

Od svake prodate ulaznice organizatori doniraju pet evra NURDOR-u, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka. Tako jedan dan posvećen sopstvenom zdravlju postaje i mali gest podrške drugima.

Detaljan program konferencije i prijava dostupni su na sajtu zdravacreva.rs/konferencija.

Za zdraviju budućnost važni su mali koraci koje pravimo danas

Možda je najlepša poruka dugovečnosti upravo ta da nikada nije ni kasno ni prerano za prvi korak. Ne treba nam savršen plan, već današnja šetnja, tanjir sa malo više povrća, sat sna više i razgovor sa nekim do koga nam je stalo. Od takvih sitnica, sabranih kroz godine, pravi se dug i dobar život.

(eKlinika.rs/PR)